Приједлог Резолуције о афирмисању уставног поретка, суверенитета и политичке независности Републике Српске и Босне и Херцеговине

На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, као и на основу чланова 177 и 179. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 66/2020), те

Свјесни чињенице да се Босна и Херцеговина налази у најозбиљнијој уставно-политичкој кризи од завршетка рата изазваној неправним дјеловањем страних судија у Уставном суду БиХ и континуираним атацима на Устав Босне и Херцеговине од стране различитих међународних политичких фактора и њихових извршилаца у дијелу домаће политичке номенклатуре у Федерацији БиХ,

Привржени досљедном, пуном и безусловном поштовању Дејтонског споразума и Устава Босне и Херцеговине,

Трајно и бескомпромисно посвећени афирмисању владавине права,

Осуђујући све неправне интервенције високих представника у БиХ којима је флагрантно нарушаван уставно-правни поредак Републике Српске и БиХ,

Посвећени заштити људских права и слобода и потреби да све институције у БиХ одбаце све неправне одлуке високих представника у БиХ којима су нарушавана људска права и слободе, као и независност и интегритет правосуђа,

Опредјељени пуноправном чланству Босне и Херцеговине у Европској унији и хитној имплементацији свих предуслова да БиХ суверено и без страног менторства у било којем облику приступи Европској унији,

Инспирисани вриједностима мира, сарадње, толеранције и отворености,

Свјесни историјске одговорности Републике Српске, њених институција и свих грађана, за давањем кључног доприноса поштовању уставне структуре у БиХ, развоју њене пуне политичке независности и суверености,

Свјесни чињенице да Босна и Херцеговина не може постојати ако није правна, правична, секуларна, суверена и демократска, као и да Република Српска не може да инсистира на таквој Босни и Херцеговини ако и сама нема та својства,

Посвећени изградњи новог друштвеног консенсуса у Републици Српској и потреби за враћањем повјерења свих грађана у институције Републике Српске, а што је предуслов за способност институција Републике Српске да истрају на потреби изградње политички независне, суверене, конфедералне и европске Босне и Херцеговине,

Народна скупштина Републике Српске усваја сљедећу

Р Е З О Л У Ц И Ј У

о афирмисању уставног поретка, суверенитета и политичке независности Републике Српске и Босне и Херцеговине

1. Народна скупштина Републике Српске чврстог је става да ниједан појединац, домаћи или страни држављанин, нема и не може имати право да у једној независној, демократској и правној држави сам доноси и имплементира законе. Таква могућност било којег појединца, укључујући и високог представника, није омогућена нити Дејтонским споразумом, нити било којом одлуком Савјета безбједности Уједињених нација, а напосе нити једним уставним актом у Босни и Херцеговини. Подсјећамо да је у Мишљењу Венецијанске комисије из 2005. године о положају, надлежностима и улози високог представника у БиХ наведено да нема мјеста једностраном наметању закона и других правних аката од стране било којег појединца, укључујући и високог представника.

2. Прихватање да било који појединац, укључујући и високог представника, може сам усвајати законске акте у БиХ правно је недопустиво, у колизији је са свим уставним актима у БиХ, као и достигнутим демократским и општим цивилизацијским стандардима. Усвајање законских аката од стране једног човјека, укључујући и високог представника, значило би потпуну правну и политичку делегитимацију било које државе на свијету, потпуну елиминацију њеног суверенитета и довођење земље и свих њених народа и грађана у стање потпуне и ничим условљене политичке зависности од стране тог појединца, а што је у потпуној колизији са преамбулом Устава Босне и Херцеговине и што Народна скупштина Републике Српске сматра апсолутно неприхватљивим и што се не смије, под било којим условима, на било који начин толерисати од стране било којег органа или институције у БиХ на било којем нивоу власти.

3. Народна скупштина Републике Српске је привржена пуном поштовању Дејтонског споразума, свих његових анекса, уставно-правног поретка у Босни и Херцеговини, као и начину именовања високог представника у БиХ и његових надлежности у складу са Анексом 10 Дејтонског споразума и на основу одговарајуће одлуке Савјета безбједности УН, при чему је неспорна правна чињеница да нико ко није изабран у складу са наведеним актима и прописаном процедуром не може да врши функцију високог представника у БиХ. С тим у вези, Народна скупштина Републике Српске понавља своје ставове изнесене у Закључцима Народне скупштине Републике Српске из јула мјесеца 2021. године и позива све надлежне органе и институције да реализују у потпуности те закључке. Такође, Народна скупштина Републике Српске позива представнике Републике Српске у Савјету министара БиХ и Парламентарној скупштини БиХ да одмах прекину сарадњу са свим политичким факторима именованим или постављеним супротно наведеним правним актима и процедурама.

4. Народна скупштина Републике Српске констатује да у Анексу 10 Дејтонског споразума није на било који начин предвиђено да високи представник има право да усваја законе, односно измјене или допуне закона у БиХ. Сходно члану IV.4. (а) Устава Босне и Херцеговине, само и искључиво Парламентарна скупштина БиХ има право да у Босни и Херцеговини доноси законе који су потребни за провођење одлука Предсједништва БиХ или за вршење функција Парламентарне скупштине по Уставу БиХ. Сходно уставима Републике Српске и Федерације БиХ, само парламенти ентитета могу да усвајају законе који се тичу вршења уставних и законодавних функција ентитетских парламената, а исто правило вриједи и кад је ријеч о кантоналним скупштинама, односно скупштини Брчко дистрикта Босне и Херцеговине. С тим у вези, Народна скупштина Републике Српске јасно и недвосмислено констатује да високи представници у БиХ никад нису имали право да усвајају, доносе или намећу усвајање закона на било којем нивоу власти у БиХ, те да је сваки акт високих представника у том смислу противан позитивном уставном поретку у БиХ и сљедствено, de iure и de facto, апсолутно ништав.

5. У складу са претходно наведеним правним чињеницама, Народна скупштина Републике Српске позива Предсједништво БиХ и Савјет министара БиХ, као и владе Федерације БиХ и Републике Српске, да изврше све неопходне правне, политичке и фактичке радње којима би се сачинио списак свих аката високих представника у БиХ од 1995. године чији садржај је било противправно наметање законских и уставних рјешења.

6. Након комплетирања списка противправних аката високих представника из претходне тачке ове Резолуције, Народна скупштина Републике Српске ће позвати Парламент Федерације БиХ, Скупштину Брчко дистрикта БиХ и Парламентарну скупштину БиХ да у складу са својим уставним овлашћењима усвоје акте којима ће сви такви акти високих представника бити проглашени ништавим и стављени ван снаге. У случају да надлежни парламенти процијене да садржај појединих аката високих представника у садржајном смислу нису противни унутрашњем правном поретку, односно да су корисни у смислу квалитетног извршавања функција органа и институција у БиХ, надлежни парламенти могу својим актима донесеним у прописаној процедури усвојити материјални садржај таквих аката.

7. Народна скупштина Републике Српске позива Парламентарну скупштину БиХ да без одлагања усвоји Закон о Уставном суду БиХ у којем ће судије моћи бити само држављани Босне и Херцеговине, бирани од стране парламената Републике Српске и Федерације БиХ и у којем ће бити прописано да је за усвајање одлука Уставног суда БиХ потребно одговарајуће учешће судија из Републике Српске и Федерације БиХ. Народна скупштина Републике Српске подсјећа на своје раније усвојене закључке по овом питању и одбацује све намјере да се Закон о Уставном суду БиХ донесе на начин материјално супротан ставовима Народне скупштине Републике Српске.

8. Народна скупштина Републике Српске сматра да је у цијелој Босни и Херцеговини потребно што прије провести реформу правосуђа на свим нивоима, и то у правцу обезбјеђивања независности носилаца правосудних функција од политичких утицаја било које врсте. Без озбиљног, професионалног, правичног и ефикасног правосуђа, на чије одлуке не могу да утичу носиоци политичке моћи из и ван БиХ, није могуће градити политичку независну и суверену земљу у контексту елемената ове Резолуције. Народна скупштина Републике Српске је увјерена да без независног правосуђа није могуће градити просперитетно друштво, а независног правосуђа неће бити без елиминације корумпираних судија, тужилаца и полицијских службеника који су у овом тренутку највећа пријетња опстанку Републике Српске и БиХ.

9. Народна скупштина Републике Српске сматра да институције Републике Српске не могу да ефикасно спроведу циљеве ове Резолуције без новог друштвеног консензуса у Републици Српској. Суштина тог новог друштвеног консензуса огледа се у хитном кадровском, стручном и вриједносном обнављању институција у Републици Српској и БиХ. Конкретно, неопходно је да власти на свим нивоима зауставе свакодневно понижавање грађана на начин да сваки посао и обавезу које јавна власт има према грађанима, укључујући обезбјеђивање здравствене и социјалне заштите, осигуравање реализације уставних и законских права на слободу говора, кретања, запослења и рада, примање у јавну службу и напредовање у истој те, у крајњем, омогућавање нормалног и достојанственог живота човјека-захтијева давање неке врсте мита политичким моћницима. Рјечју, да би човјек у Републици Српској добио посао, да би напредовао у струци, да би обезбиједио себи и својој породици лијечење, да би обезбиједио заштиту полиције од неправних напада на себе и своју породицу, да би уписао дјете у вртић, да би имао било какву нормалну услугу државе за коју редовно плаћа порезе-он мора или да подмити неког јавног службеника или да се учлани у неку од владајућих странака. Народна скупштина Републике Српске констатује да више нема мјеста фразирању и скривању ове болне и трагичне истине: институције Републике Српске и БиХ су дошле до вриједносног и моралног дна јер свакодневно понижавају елементарно достојанство сваког човјека, а то су им омогућили бројни корумпирани, злонамјерни, површни и арогантни представници међународне заједнице у БиХ који су их доводили, доводе и одржавају на власти.

10. Да би постизање новог друштвеног консензуса било могуће, да би се могао креирати амбијент у којем ће све институције система да афирмишу побројане вриједности и задатке, односно да би Република Српска и БиХ коначно престале да буду заробљене од стране домаћих и међународних политичких моћника који су заробили и институције и уставни поредак земље, неопходно је хитно створити све правне претпоставке за истовремено одржавање локалних и општих избора на свим нивоима у 2024. години. Народна скупштина Републике Српске позива све носиоце власти у Републици Српској, ФБиХ и заједничким институцијама БиХ да под хитно изврше све неопходне промјене Изборног закона БиХ и других аката на начин да се 2024. године проведу истовремено општи и локални избори, да ти избори буду транспарентни, поштени и са уграђеним механизмима спречавања злоупотреба и прекрајања воље бирача, све у складу са пакетом техничких мјера које ће обезбиједити неупитан интегритет изборног процеса, као и да се истовремено изврше измјене свих закона о политичким организацијама и закона којима се уређују јавни медији, све са циљем заштите изборног интегритета, унапријеђења демократских стандарда, деконтаминације јавног простора и обезбјеђења владавине права.

11. Ова Резолуција ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Српске.

‍

О б р а з л о ж е њ е

‍

I Уставни основ

Уставни основ за доношење ове резолуције садржан је у члану 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске која одредба наводи да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте. Чланом 177. став 2. Пословника Народне скупштине Републике Српске прописано је да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте, план развоја, просторни план, буџет, декларације, резолуције, препоруке, одлуке и закључке. Чланом 179. Пословника прописано је да се Резолуцијом указује на стање и проблеме у одређеној области друштвеног живота, утврђује политика коју треба спроводити у тој области и дају смјернице за спровођење те политике, односно предвиђају мјере за њено спровођење.

II Разлози за доношење резолуције

Разлози за доношење ове резолуције садржани су у објективној потреби да Народна скупштина Републике Српске, као највиши уставно-законодавни и политички орган у Републици Српској дефинише своје кључне ставове о најважнијим политичким, правним и друштвеним питањима у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Имајући у виду неспорну чињеницу да се БиХ налази у једној од највећих послијератних политичких криза, те разумијевајући да је тренутна криза системског и хроничног карактера и да се одражава не само на односе између политичких актера, него и на свакодневни живот грађана који трпе огромне посљедице у свакодневном животу због нефункционисања институција система, правног паралелизма и несигурности, постоји хитна потреба да Народна скупштина Републике Српске изрази свој став о узроцима системских проблема у земљи, као и да понуди своја рјешења у виду конкретних политика предвиђених овим актом, а које требају да реализују надлежни органи и институције.

III Објашњење основних правних института и појединачних решења

Чланом 1. дефинише се и образлаже став Народне скупштине да ниједан појединац, домаћи или страни држављанин, нема и не може имати право да у једној независној, демократској и правној држави сам доноси и имплементира законе.

Чланом 2. акта образложено је због чега је неприхватљиво и правно и политички недопустиво да било који појединац намеће самовољно и једнострано акте уставног и законског карактера, уз наглашавање чињенице да таква пракса директно води ка потчињавању цијеле земље вољи једног појединца, што је све у директној колизији са читавим низом уставних норми.

Чланом 3. наглашен је и поновљен више пута прокламован став Народне скупштине о пуном поштовању Дејтонског мировног споразума и свих његових анекса, као и став Нароне скупштине у вези начина именовања високих представника у БиХ.

Чланом 4. резолуције констатује се да у Анексу 10 Дејтонског споразума није на било који начин предвиђено да високи представник има право да усваја законе, односно измјене или допуне закона у БиХ. Сходно члану IV.4. (а) Устава Босне и Херцеговине, само и искључиво Парламентарна скупштина БиХ има право да у Босни и Херцеговини доноси законе који су потребни за провођење одлука Предсједништва БиХ или за вршење функција Парламентарне скупштине по Уставу БиХ. Сходно уставима Републике Српске и Федерације БиХ, само парламенти ентитета могу да усвајају законе који се тичу вршења уставних и законодавних функција ентитетских парламената, а исто правило вриједи и кад је ријеч о кантоналним скупштинама, односно скупштини Брчко дистрикта Босне и Херцеговине. С тим у вези, Народна скупштина Републике Српске јасно и недвосмислено констатује да високи представници у БиХ никад нису имали право да усвајају, доносе или намећу усвајање закона на било којем нивоу власти у БиХ, те да је сваки акт високих представника у том смислу противан позитивном уставном поретку у БиХ и сљедствено, de iure и de facto, апсолутно ништав.

У члановима 5 и 6. резолуције наведено је да Народна скупштина Републике Српске позива Предсједништво БиХ и Савјет министара БиХ, као и владе Федерације БиХ и Републике Српске, да изврше све неопходне правне, политичке и фактичке радње којима би се сачинио списак свих аката високих представника у БиХ од 1995. године чији садржај је било противправно наметање законских и уставних рјешења. Након комплетирања списка противправних аката високих представника, Народна скупштина Републике Српске ће позвати Парламент Федерације БиХ, Скупштину Брчко дистрикта БиХ и Парламентарну скупштину БиХ да у складу са својим уставним овлашћењима усвоје акте којима ће сви такви акти високих представника бити проглашени ништавим и стављени ван снаге.

Члановима 7 и 8. резолуције изнесено је виђење Народне скупштине у вези потребе реформе правосуђа на свим нивоима у БиХ, почев од начина функционисања и доношења одлука у Уставном суду БиХ. Народна скупштина изражава свој чврст став да без пуне владавине права није могућ дугорочан опстанак било које земље те да је, с тим у вези, неопходно одмах приступити суштинској реформи правосуђа на свим нивоима. Крајњи циљ те реформе мора бити деполитизација правосуђа и спречавање политичких утицаја на носиоце правосудних функција, без обзира са које стране ти политички утицају долазили.

Члановима 9 и 10. ове резолуције објашњено је да нове политике у Српској и БиХ није могуће имплементирати без новог друштвеног консензуса. Једини начин да до тог новог друштвеног консензуса дође јесте да сви политички актери под хитно изврше све потребне правне и политичке радње с циљем усвајања измјена и допуна Изборног закона а на начин да се у току 2024. године заједно одрже локални и општи избори, уз пуну имплементацију законских рјешења која ће омогућити да избори буду демократски, транспарентни, поштени и да буду спроведени са уграђеним механизмима спречавања злоупотреба и прекрајања воље бирача, све у складу са пакетом техничких мјера које ће обезбиједити неупитан интегритет изборног процеса, као и да се истовремено изврше измјене свих закона о политичким организацијама и закона којима се уређују јавни медији, све са циљем заштите изборног интегритета, унапријеђења демократских стандарда, деконтаминације јавног простора и обезбјеђења владавине права.

Чланом 11. акта дефинисано је ступање на снагу резолуције.

IV Анализа ефеката резолуције

             Доношењем и примјеном ове резолуције Република Српска коначно ће добити кохерентну и конзистентну политичку платформу за рјешавање системске и хроничне кризе у којој се земља налази. Реализацијом мјера предвиђених у овом акту Народна скупштина ће на праван, цивилизован, демократски и систематичан начин детектовати све кључне аномалије у функционисању свих нивоа власти, те ће предложити конкретне механизме и рјешења за успјешно рјешавање тих проблема.  

V Финансијска средства потребна за примјену резолуције

За спровођење ове резолуције није потребно обезбиједити додатна финансијска средства у буџету Републике Српске.