Извјештај Тима за ревизију, који је градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић јуче представио, показује не само енермне количине пљачке почињене у бањалучком „Водоводу“, него да је и некадашњи директор тог јавног предузећа Зоран Поповић можда и један од најбољих ученика свог шефа Милорада Додика.
У извјештају Тима за ревизију јасно је приказно да је Поповић телефонске апарате плаћао по цијени од нереалних 750 КМ, саксију 1300 КМ, да је купио 16 врата, иако их у „Водоводу“ има 11. То неодољиво подсјећа на опремање зграде Владе Републике Српске, када се једна канта за смеће плаћала преко 1700 КМ, а пепељара 1300 КМ.
Народу Републике Српске, који је платио те баснословне набавке, никада није предочено у чије џепове је заправо отишао њихов новац за канте, пепељаре и друге набавке у згради Владе, те очекујемо да се неће чекати скоро деценија да истражни органи и правосудне институције утврде шта се десило са набавкама у „Водоводу“. Нажалост, ово није једини случај очигледног криминала кроз јавне набавке. Када правосуђе на јесен ове године буде коначно ослобођено стега криминалне власти, вјерујемо да ће се коначно утврдти одговорност и за набавке у Влади, али и ко још, поред Зорана Поповића, може ући у неславни разред најбољих Додикових ученика.