Мјере у области пољопривреде

 

И поред одређених природних предности као што су квалитет пољопривредног земљишта, богатство шума и водно богатство, те стручни кадрови, наша пољопривреда тренутно не остварује догодак који би обезбиједио даљи развој и унапређење конкурентне производње, те постизање пристојног нивоа животног стандарда пољопривредника. Пољопривреда је највећа развојна шанса Републике Српске, недовољно искоришћена а за коју постоје сви неопходни капацитети како би ова дјелатност постала један од кључних фактора запошљавања, извоза и укупног раста и развоја Републике Српске. Република Српска је тренутно једина у регији која има опадајућу скалу буџетских подстицаја, као и сталне заостаке и кашњења у исплатама подстицаја у пољопривреди.

У будућности, пољопривредни сектор мора одговорити новим изазовима климатских промјена, деградације животне средине, растућих брига у вези са безбједношћу хране, територијалног баланса и потраге за одрживим растом.

За опоравак пољопривреде, мјере које је неопходно спровести су сљедеће:

  1. Повећати подстицаје развоја пољопривреде из буџета Републике Српске, јер је ова грана депресирана у самој примарној расподјели дохотка. Зато су подстицаји из буџета нужна мјера, јер се директна подршка фармерима и подршка тржишним мјерама уосталом, примјењује и у свим развијеним привредама, а посебно на подручјима на којима традиционално тргујемо.

  2. Неопходно је донијети нови закон о подстицајима и њиме уредити комплетну проблематику подстицаја развоја пољопривреде и живота на селу. Досадашње правилнике о подстицајима за текућу годину замијенити документом који ће важити 5 до 10 наредних година. Тако би се произвођачи могли слободно опредјељивати за поједине врсте производње, јер би унапријед знали на које подстицаје могу рачунати у будућој производњи.

  3. Законом одредити да износ подстицаја буде 6 до 7% од изворних домаћих прихода буџета и да се тај износ обавезно обезбјеђује и исплаћује по доспијећу појединих позиција, по приоритету у односу на остале позиције у буџету РС (на примјер, плате администрације у институцијама РС).

  4. Препознати важност регионалне сарадње на постизању усаглашених оквира у области пољопривреде и руралног развоја и обезбиједити ефикасан систем координације активности са нивоом БиХ власти, како би се обезбиједила средства из претприступних фондова ЕУ и осигурао што већи ниво конкурентности до уласка у ЕУ. Елиминисати све препреке и сметње на остварењу ове врсте помоћи гдје главни циљеви морају бити повећана конкурентност и осигурање алтернативних прихода за рурално становништво Републике Српске.

  5. Посебну пажњу посветити подстицању производње и сертификације органске и традиционалне хране, односно хране чије посебне карактеристике произилазе из вриједности њихових састојака, начина производње и прераде, те поднебља из којег долазе.

  6. Хитно извршити ревизију свих прописа који уређују област водопривреде. Прописе, а нарочито праксу, неопходно је ускладити са неодложним потребама у погледу заштите од поплава и уредити ефикаснији начин коришћења водних ресурса а нарочито за наводњавање, експлоатацију минералних сировина из ријечних корита и производњу електричне енергије.

  7. За укупну обнову Републике Српске од превасходног је значаја у којој мјери ћемо успјети да обновимо наше село и пољопривреду као основно занимање оних који живе у селу. Зато је подизање нивоа производње, у садејству са пронаталитетним мјерама, од прворазредног значаја за обнову села као и читавог друштва Републике Српске.