Фискална консолидација и ефикасна фискална политика

Фискална консолидација у својој суштини означава смањење трошкова и повећање прихода у буџету. Овај сет мјера даје ефекте само континуираном примјеном и дугорочног је карактера. Основни циљ јесте од трошења буџетских средстава прећи на систем управљања средствима, односно увести потпуни ред у трошењу буџетског и сваког другог јавног новца. Мјере које је неопходно провести у сврху испуњавања циљева су:

  1. Извршити рационализацију плата и накнада свих запослених које се исплаћују из јавних извора средстава које су под ингеренцијом Владе РС кроз:

  • доношење законског оквира који дефинише да сваки запослени у јавној институцији може да прима само једну накнаду из јавних извора новца, односно може да прима плату само по једном основу радног ангажмана;

  • у складу са претходном мјером, потребно је конструисати базу података о свим запосленима, као и базу података о члановима управних и надзорних одбора и осталих стручних тијела који се финансирају јавним новцем, како би се водила евиденција о накнадама свих запослених у институцијама власти и имао тачан податак о фонду плата којим су оптерећени буџет, ванбуџетски фондови и друге јавне институције; ту базу израдило би Министарство финансија као надлежно министарство за управљање новцем;

  • доношење законског оквира којим се онемогућује злоупотреба запошљавања и напредовања чланова уже породице именованих и изабраних функционера у институцијама власти РС; овом мјером законски ћемо уредити питање спречавања непотизма у институцијама система у РС;

  • укидање интервјуа, односно општег утиска као пресудног фактора приликом запошљавања у јавној управи као извора непотизма и корупције.

  1. Обезбиједити пуну транспарентност у трошењу јавних средстава кроз:

  • доношење неопходног регулативног оквира који ће учинити обавезним јавно објављивање свих плаћања из буџета свих нивоа власти и јавних институција и јавних предузећа за сваки рачун који прелази износ од 1.000 КМ;

  • у складу са претходним, на интернет страници Владе или конкретне јавне установе или јавног предузећа објавити сваки рачун који прелази 1.000 КМ; ово је рјешиво једном једноставном одлуком Владе која би регулисала ово питање.

  1. Извршити реструктурисање броја радних мјеста у јавном сектору кроз:

  • усклађивање броја запослених са бројем неопходних радних мјеста предвиђеним систематизацијом радних мјеста по министарствима и свим установама у надлежности РС (влада, јавна предузећа и јавне установе);

  • постепено смањивање радника у администрацији на бази природног одлива радника пензионисањем, а дијелом и добровољним напуштањем јавне управе путем отпремнина, али не науштрб смањивања квалитета услуга које пружа јавни сектор;

  • израду јавног регистра свих запослених који се финансирају, односно примају накнаду по основу рада у свим јавним институцијама;

  • усклађивање плата и других накнада у институцијама власти Републике Српске; потребно је извршити ревизију плата и свих других накнада које се исплаћују из јавних извора средстава;

  • смањивање броја ангажованих радника ван радног односа за 50% (уговори о дјелу и о привременим и повременим пословима) на које одлазе огромна средства из буџета; за све послове, које према квалификацијама радног мјеста могу да изврше запослени у Влади, јавним предузећима и јавним установама, не ангажовати спољне извршиоце;

  1. Повећати фискалну дисциплину кроз:

  • интензивирање наплате прихода које подразумијева јачу улогу Пореске управе на принципу да нема недодирљивих; обезбјеђивање неселективног приступа контролних органа и посебно редефинисање рада Одјељења за контролу великих пореских обвезника Пореске управе;

  • интензивирање рада инспекцијских органа, односно Републичке управе за инспекцијске послове појачаном инспекцијском контролом која никако не смије да произведе ефекат дестимулисање привредне активности;

  • елиминисање коруптивних и криминалних радњи инспектора са нултом стопом толеранције на овакве радње;

  • пооштравање законске регулативе која регулише питање коруптивног понашања инспектора и увођење највиших могућих казни за овакав рад;

  • увођење обавезног приступа персоналне ротације инспектора приликом контроле пореских обвезника;

  • уређивање питања јавних набавки и елиминисање коруптивних радњи у тендерским процедурама које су данас општа појава; овакве радње сматрати ненормалним и неморалним и пооштрити санкције за коруптивне радње које настају у оквиру јавних набавки свих јавних институција; строга контрола примјене Закона о јавним набавкама с посебним нагласком на праћење тежње за избјегавањем отворених поступака као најтранспарентнијег облика јавних набавки, као и спречавање злоупотреба везаних за анексирање већ додијељених уговора кроз поступак јавних набавки;

  • законски онемогућити исплаћивање нето плате радницима без уплате пореза и доприноса, што је постала свеопшта пракса, наочито у јавним институцијама.

  1. Смањење свих нереално високих трошкова свих установа које су у надлежности РС и то за 30%, а то конкретно подразумијева смањење буџетских расхода и уштеде од 50 милиона КМ годишње кроз:

  • успостављање система увођења услужних дјелатности са трећим лицима, односно привредним субјектима који би вршили низ услуга по основу уговора, чиме би значајно били смањени бројни нерационални трошкови свих институција власти (примјер набавка и коришћење копир-апарата у јавним институцијама);

  • значајно смањење цијене набавке аутомобила и значајно смањење трошкова одржавања возног парка свих институција у надлежности РС;

  • увођење новог система управљања и коришћења службених возила Владе и свих јавних институција и јавних предузећа по узору на моделе који постоје у земљама ЕУ;

  • смањење трошкова употребе службених телефона, репрезентација, дневница, стручних услуга, путовања и смјештаја, и свих других „привилегованих“ давања.