Смањење оптерећења привреди и побољшање пословног амбијента

 

Партија демократског прогреса се залаже за спровођење свеобухватне реформе у циљу смањења опетерећења привреди и потпуне предвидљивости и безбједности пословања за инвеститоре. У том циљу неопходно је:

  1. Смањити оптерећење на рад (порески клин), односно дио бруто плате који убире држава; оптерећења на рад (порези и доприноси) чине радну снагу великм теретом за послодавце и уједно мотивишу рад у сивој зони, непријављивање радника и исплату дијела плате „у коверти“; овом мјером краткорочно постиже се ефекат увођења већег броја радника у легалне токове а дугорочно се постиже ефекат већег прилива у буџет јер се мањим пореским оптерећењем а вишом основицом надомјешта смањен прилив који би настао због нижих пореза и доприноса у првој или другој години примјене ове мјере; циљ је порески клин смањити на ниво прије 2011. године (35,7% од бруто плате), а дугорочно радити на даљем смањивању пореског клина који би нас чинио конкурентнијом привредом; неопходно је такође ниво неопорезивог дијела дохотка повећати на 250 КМ.

  2. Поједноставити методологију и оперативну технику обрачуна и плаћања пореза, непореских дажбина и доприноса послодаваца; број плаћања фискалних и парафискалних намета и процедура са садашњих 35 свести на максимално 15 плаћања на годишњем нивоу; да би предузеће несметано обављало дјелатност неопходно је да се придржава преко 20 закона везаних за плаћање разних фискалних и парафискалних дажбина и око 30 закона којима су, ако их се не придржава, предвиђене казнене одредбе, те је неопходно извршити „укрупњавање“ законских прописа који се тичу привредне дјелатности;

  3. Израдити регистар парафискалних намета и укидати поједине непореске/парафискалне намете и прије израде регистра за које се утврди да имају штетно дејство, а које немају значајан финансијски ефекат на буџет;

  4. У потпуности примијенити Закон о стечају РС поштујући начела хитности и економичности у циљу смањења броја несолвентних пословних субјеката у Републици Српској, повећања ликвидности привреде и неопходног реструктурисања бројних привредних субјеката; потребно је извршити измјене и допуне Закона о стечају у правцу давања императивне обавезе Пореској управи Републике Српске да поднесе приједлог за отварање стечајног поступка, односно приједлог за отварање поступка реструктурисања, а у случају платежне неспособности пореског дужника. Ова мјера потребна је из разлога јер једино Пореска управа има довољно релевантних података, капацитета и ресурса да покрене одговарајуће поступке дефинисане Законом о стечају, док већина малих повјерилаца нема нити довољно ресурса, нити довољно знања и информација како би могли да благовремено предузму мјере против несолвентних дужниика. Имајући у виду чињеницу да је неликвидност један од основних проблема привреде у Републици Српској, ова мјера ће на најбољи могући начин помоћи да се овакви проблеми дугорочно рјешавају.

  5. Убрзати и поједноставити процес добијања грађевинских дозвола; У извјештају Свјетске банке „Doing Business 2016“ Босна и Херцеговина се налази на катастрофалном 171. мјесту у свијету по једноставности поступка и брзини добијања грађевинских дозвола. ПДП намјерава да овај процес максимално поједностави и убрза, јер административне тромости, несналажења, па и опструкције, не могу и не смију бити разлог да инвеститори и предузетници одустају од покретања бизниса у Републици Српској, а грађани од шанси за запослење и повећање стандарда. Конкретне мјере које ћемо предузети како бисмо убрзали и поједноставили процес добијања грађевинских дозвола јесу сљедеће:

  • Дефинисање јединственог обрасца на којем ће локалне самоуправе дати своје мишљење о градњи одређеног објекта како би се избјегле нејасноће тумачења њихових мишљења;

  • Издавање јединствене сагласности за пратећу инфраструктуру у року од седам дана од дана подношења захтјева од стране свих релевантних субјеката. Сагласност би обухватала локалитет индустријског круга на којем се гради објекат;

  • Усвајање законског рјешења према којем ће републичка власт бити надлежна за вођење и ажурирање централне базе података о плановима одговарајућих инфраструктура, при чему ће локалне самоуправе имати обавезу правовременог достављања и ажурирања тих података како би централна база података на вријеме регистровала промјене на терену;

  • Законом о уређењу простора и грађења детаљније дефинисати појам линијске инфраструктуре који ће обухватити сектор телекомуникација.