Рјешавање дужничке кризе Републике Српске кроз репрограм дуга

Дугови Републике захтијевају сет мјера у циљу враћања нивоа задужености на оптималан ниво. У првој години након репрограма могуће је годишњу рату кредита смањити за 50 милиона КМ, а што би се могло преусмјерити за повећање пензија од 5% у првој години. Дугорочно, циљ је смањити годишње рате кредита на 400 милиона КМ са садашњих 920 милиона КМ годишње. Мјере репрограмирања дуга могу се спроводити само уз потпуну контролу трошења јавног новца, односно паралелно са мјерама фискалне консолидације.

У том циљу неопходно је:

  • У Закон о задужењу, дугу и гаранцијама уградити члан којим би се ограничила отплата годишње рате кредита из буџета РС на 30% од редовних буџетских прихода остварених у претходној години у прве четири године, а до 2025. године ово ограничење годишње рате кредита вратити на износ од 18% редовних буџетских прихода;

  • Извршити репрограм или реструктурисање дугова са свим кредиторима на начин да се захтијевају дужи рокови отплате и ниже каматне стопе нарочито за онај дио дуга који се дугује домаћим банкама (по основу обвезница и кредита) али преговоре вршити и са свим другим кредиторима (међународне финансијске институције);

  • Тамо гдје је то могуће захтијевати отпис дијела дуга; кредитори су сигурно заинтересовани да на вријеме уђу у процес преговарања о репрограму јер тиме умањују могућност да један дио својих потраживања никада не наплате, што би могао бити сценарио ако се настави овај тренд управљања дугом који врши садашња власт;

  • Даљу политику задуживања водити са основним принципима управљања дугом а то су транспарентност, програмско вођење података о дугу и заустављање даљег нерационалног задуживања које је било усмјерено искључиво на јавну потрошњу.