Пронаталитетна политика ПДП-а

 

Демографска обнова Републике Српске јесте наш основни национални и политички задатак. Кључно опредјељење Партије демократског прогреса јесте понудити одговоре на највећи изазов са којим се данас суочавамо а то је како обезбиједити да Република Српска не остане без свог најважнијег ресурса људи. Као своје основно опредјељење и опредјељење постојања саме Партије у императив свог будућег дјеловања стављамо мјере којима ћемо обезбиједити трајни опстанак и останак народа на овим просторима а које подразумијевају: мјере подршке родитељству, мјере усмјерене ка усклађивању породичног и професионалног живота, едукацију грађана о важности демографских питања те побољшање здравственог стања становништва. У циљу повећања стопе наталитета, залагаћемо се за већа финансијска издвајања чији је примарни циљ стимулисање рађања, али ћемо истовремено стварати такав друштвени амбијент да људи у Републици Српској желе да остану, раде, развијају своје потенцијале, граде породице и подижу будућа покољења.

Основни политички, национални и државнички задатак данас јесте обезбиједити да Република Српска не остане без становништва у будућности. Оног тренутка кад људи буду остајали на овим просторима, кад институције Републике буду показале да им је примарни интерес да обезбиједе нормалне услове за егзистенцију својих грађана, тад ћемо знати да поново имамо једну озбиљну и одговорну политику.

Проблем исељавања становништва је веома комплексан. Нерашчишћени политички односи у земљи, хронична политичка, институционална и економска нестабилност, хронична корупција, несређеност система, неназирање перспективе су само неки од многобројних разлога због којих се људи одлучују да напусте ове просторе.

Баш зато је наш политички императив да учинимо све како бисмо демографски обновили Републику. Инсистирамо на стабилности, развоју и стратешким и дугорочним политикама. Партија демократског прогреса је посвећена и одлучна да од Републике направи најбоље могуће мјесто за живот свих њених грађана, без обзира на њихову националну, вјерску, политичку или било какву другу припадност.

Од 2002. године Република Српска има има негативан природни прираштај, а то је посљедица смањене стопе наталитета, а повећане стопе морталитета. Та демографска слика је додатно усложњена негативним миграционим салдом, као посљедица свега је депопулациони салдо великих размјера. Главни проблем становништва Републике Српске је феномен недовољног рађања. Основна карактеристика популационе политике треба да се заснива на стимулисању повећању наталитета. Универзални циљ спровођења пронаталитетних мјера популационе политике у Републици Српској треба да буде достизање стопе укупног фертилитета у просјеку од 2,1 дјетета по мајци (са садашњег просјека од 1,2 дјетета по мајци), а што би ипак омогућило само просту замјену генерација и достизање нивоа стационарног становништва.

На основу прикупљених епидемиолошких података у Републици Српској утврђено је код дјеце присуство конгениталних аномалија, које представљају значајан медицински проблем. Узроци настанка конгениталних аномалија узроковани су од више фактора: од стране труднице, инфекције, неправилне исхране, недостатка фолне киселине, конзумације алкохола и дувана, лијекова, зрачење, генетских узрока, итд. С циљем да се установи надзор над конгениталним аномалијама оснивају се регистри конгениталних аномалија, што је неопходно урадити и у Републици Српској гдје је се сваке године евидентира 3-4% конгениталних аномалија код новорођених. Добијени подаци могу представљати добру полазну основу за унапређење превенцију и планирање неонаталног и здравља дјечије популације у Републици Српској уопште, а тиме и значајан допринос наталитету и здрављу становника цијеле Републике.

Званична статистика не располаже комплексним подацима у вези са проблематиком репродукције, планирања породице и анализе мјера популационе политике. С тог аспекта истраживање која третирају ову проблематику постављају се као приоритет, како би се формулисали ставови о актуелним демографским процесима на нашем простору. Неопходно је ове проблеме изучавати минуциозно, континуирано, а не кампањски. Неопходно је у оквиру надлежних институција формирати стручни институт који би се бавио популационом политиком, планирањем породице, промоцијом репродуктивног здравља, савјетовањем адолесцената, што је већ одавно тековина у земљама које се озбиљно баве изучавањем овог значајног проблема јер је репродуктивно здравље први услов опстанка.

Потребно је спровести политике подршке породици, смањења трошкова родитељства и ублажавање неједнакости у животном стандарду између породица са дјецом и породица без дјеце. Мјере којима се операционализују ови циљеви могу бити у новцу или услугама.

У оквиру политичког одговора на недовољно рађање дјеце битно је и спровођење мјера везаних за очување и унапређење мјера везаних за очување и унапређење репродуктивног здравља младих, јер ће управо они бити носиоци репродукције становништва у непосредној будућности. Бројни фактори фактори утичу на репродуктивно здравље: планирање породице контрацепција, различити еколошки агенси, полно преносиве болести, стерилитет, спонтани побачаји, пријевремени порођаји и један посебан проблем-намјерни прекид трудноће. Све наведене чиниоце неопходно је рјешавати кроз стручна тијела која би се бавила овом проблематиком. Пракса у многим развијеним земљама показала је да добро осмишљени програми едукације доносе добре резултате који се најбоље очитују у добрим промјенама у животу.

Посебно ћемо пpeдузети мјере подршке родитељству, мјере усмјерене ка усклађивању породичног и професионалног живота, едукацији грађана о важности демографских питања те побољшању здравственог стања становништва. У циљу повећања стопе наталитета, залажемо се за подстицајне финансијске мјере чији је примарни циљ стимулисање рађања. Конкретно, инсистираћемо и спровешћемо сљедеће мјере пронаталитетне политике:

  • фикасна једнократна накнада за свако новорођено дијете од најмање 2.000 KM;

  • матерински додатак на мјесечном основу за сваку мајку која роди четврто дијете у висини просјечне плате у Републици Српској;

  • матерински додатак на мјесечном основу за сваку мајку која роди треће дијете у висини половине просјечне плате у Републици Српској.