Обнова социјалне безбједности

Економско-социјална ситуација у Републици Српској се буквално дневно погоршава. Навешћемо само најважније показатеље. Прије непуних десет година за просјечну плату се могла купити потрошачка корпа, данас се за просјечну плату може купити мање од 50% потрошачке корпе (43%). Број пензионера и запослених је изједначен. Просјечна пензија је око 40% просјечне плате. Учешће дуга је око 60% БДП и стално се повећава. Демографска слика је очајна 2016. године је први пут рођено мање од 10.000 беба. Одлазак младих у потрази за послом и бољим животом се интензивира. Демографи су израчунали да ће се тренутном динамиком одласка младих за 50 година преполовити број становника Републике. Број становника у стању социјалне потребе и сиромаштва се повећава.

Социјална ситуација је таква да захтијева радикалне захвате да би постојећа социјална давања стигла онима којима је најпотребнија. Чињеница да се око 4,0% БДП-а издваја за рјешавање социјалних проблема што није мало, али има једну недопустиву структуралну грешку. Само 21,0% од укупних давања за социјалне проблеме стигне до најугроженијих категорија становника. Овај податак сам по себи шаље поруку да постојећи систем социјалне заштите не одговара потребама социјално угрожених.

Мјере које би требало предузети морају бити брзе, радикалне и оне се морају подијелити на оне које се могу урадити брзо и у кратком времену и оне које захтијевају вријеме, знање, хтијење и добре намјере, а то подразумијева:

  • Почетна тачка мора бити рационализација јавне администрације која узрокује енормну јавну потрошњу коју привреда не може да поднесе (предвиђено мјерама фискалне консолидације);

  • Неопходност промјена норми којима се регулише ко има право на који ниво социјалне заштите;

  • Потребно је ажурурати податке о корисницима социјалне помоћи;

  • Средства за социјалну помоћ не дијелити према једном утврђеном статусу него према стварним потребама грађана;

  • Увести имовински цензус за кориснике социјалне помоћи;

  • Потребно је увести инвалиднину као новчану накнаду за све особе са инвалидитетом без обзира на поријекло инвалидности, одвојено од туђе његе и помоћи, те ортопедског додатка;

  • Особама са инвалидитетом се мора омогућити да буду радно активне процјеном преостале радне способности;

  • Потребно је социјалну заштиту одвојити од сектора здравства који је један од највећих буџетских потрошача;

  • Потребно је законски регулисати социјално предузетништво као значајан извор запослења припадника маргинализованих група као што су особе са инвалидитетом, сиромашни и националне мањине;

  • Потребно је обезбиједити минимум социјалне безбједности и једнаких могућности за све који остварују статус социјалне потребе;

  • Свака од предвиђених мјера биће посебно разрађена у законима којима ће се спроводити мјере социјалне политике;

  • Питање свих питања је обезбјеђивање нивоа материјалних средстава у буџету Републике за потребе задовољавања основних потреба корисника. Без обзира на материјалне претпоставке у буџету мора се обезбиједити да и овакав ниво средстава буде на праведан и правичан начин расподијељен онима којима је социјална помоћ најпотребнија.