Дигитално друштво и дигитално образовање

Посебан сегмент у нашој образовној политици има схватање да се свијет данас налази у дигиталној фази. Економија, информације и образовање су категорије које су практично постале глобалне, и то захваљујући информатичкој револуцији интензивираној у посљедњих десет година. Да бисмо разумјели, а потом и опстали у дигиталној ери, морамо адаптирати свој образовни систем чињеници да данашњи свијет није онакав какав је био до прије само десет година, али и да ће свијет за десет година бити још различитији него што је то данас.

С тим у вези, информатика ће заузети посебно мјесто у образовном систему Републике Српске. Ми информатику и информационе технологије не доживљавамо само као прости школски предмет, чак ни као сегмент образовне политике. Напротив, информационо, односно дигитално друштво представља нашу програмску одредницу. И на овом мјесту се показује сва кохерентност наше политике: да бисмо могли имати модерну управу, морамо да имплементирамо е-управу; да бисмо могли имплементирати е-управу, морамо да имамо информатички писмено становништво. Према томе, Партија демократског прогреса је свјесна да нам предстоји 10 кључних реформских година у којима ћемо наше младе људе, систем и начин размишљања морати прилагодити дигиталној фази.

Информационе технологије представљају огромну привредну развојну шансу Републике Српске, и баш зато је невјероватно важно да наш образовни систем уважи тај развојни потенцијал.

Процјене стручњака у овој области говоре да ће у три наредне године у ЕУ бити запослено четири милиона људи у ИКТ-у (информационим и комуникационим технологијама). Даље, процјене су и да чак седмеро од десетеро дјеце која су данас кренула у школу у будућности ће се бавити занимањима која још не постоје, показала је нова студија Организације за економску сарадњу и развој (OECD).

Република мора да уважи ове податке и правце развоја модерних технологија и економије. Управо су информационе и комуникационе технологије примјер колико су образовање и привреда, заправо, повезани и колико је Република дуго занемаривала овај сегмент стратешког развоја. Такође, управо на овом мјесту се показује и дугорочно стратешки важним принципијелно опредјељење ПДП-а за инклузијом свих друштвених група, а поготово младих и иновативних људи, у процесе доношења политичких одлука. Напросто, апсолутно је немогуће градити модерно друштво и исту такву економију, засновану на ИКТ-у, без младих, креативних, иновативних и едукованих људи који се сваки дан усавршавају на овом пољу.

Конкретне мјере које планирамо предузети на овом пољу јесу сљедеће:

  • ИКТ технологија треба постати подлога за развој паметних градова;

  • Повећати квоте на факултетима који покривају ИКТ сегменте да младима омогућимо образовање за послове будућности;

  • Боље опремити школе и подстицати истраживачки тип учења, а не пуко памћење чињеница. Само увођење предмета информатика није и не може бити довољно за креирање модерног образовања и конкурентне дигиталне економије;

  • Укинути све парафискалне намете да би се старт-апови (енгл: startup) у овој области брже развијали и стварали додатну вриједност

  • Развити инфраструктуру за брзи приступ широкопојасном интернету и масовно користити електронске услуге.

Будући да смо на пољу дигиталног образовања и дигиталног друштва као заједница потпуни почетници, сви морамо да радимо заједно како бисмо имплементирали овај стратешки важан посао. Дакле, потребно је да школе и факултети, истраживачки центри, компаније и предузетници, политичари и републички органи синергијски раде и свако у свом домену чини конкретне напретке сваки дан како бисмо успјели да остваримо овај фундаментално важан циљ за модернизацију и свеукупан развој Републике Српске.

Евидентно је интересовање страних фирми за развој информационих технологија (IT технологија) у РС у посљедњим годинама. Бројни градови у Републици Српској имају низ предности када је ријеч о покретању посла у области информационих технологија: близина границе са Хрватском, могућност умрежавања са универзитетима у регији, развијена фриленс сцена, те „традиција“ у области технологије („Чајавец“ је некад упошљавао 2.000 инжењера).

Само једна велика компанија од 5.000 запослених значила би око 200 милиона КМ прикупљених пореза, што би представљало „бум“ за цијелу економију и допринијело убрзаном развоју РС. Мјере које је неопходно предузети у том правцу су сљедеће:

  • Оснивање IT центара;

  • Покретање start-up центара у цијелој РС кроз пословне инкубаторе који олакшавају развој пословне идеје у бизнис;

  • Субвенционисање и пореске олакшице за покретање бизниса из IT области;

  • Улагање у широкопојасни интернет и инфраструктуру и смањење ПДВ на рачунарску опрему за IT пословне субјекте

  • Законско дефинисање и заштита статуса фриленс рада кроз радни стаж и здравствено осигурање;

  • Осавремењавање образовног система јачањем информатичких гимназија и web технологије;

  • Законско омогућување средњошколцима из рачунарске струке да стичу искуство кроз упошљавање на непуно вријеме, односно плаћена пракса;

  • Финансирање и суфинансирање професионалне обуке и усавршавања кроз разне видове тренинга, семинара, студијских посјета итд.