Бореновић за Interview.ba о предметима „Мемић“ и „Драгичевић“: Родитељи чекају најгорчу истину о смрти њихове дјеце, док пристрасни тужиоци воде случај

Након што су припадници Државне агенције за истрагу и заштиту (СИПА) јуче ухапсили двије особе због ометања истраге у предмету „Џенан Мемић“, Тужилаштво БиХ предложило је Суду БиХ пртивор за Хасана Дуповца и Зијада Мутапа. Конкретни потези Тужилаштва БиХ пола деценије након смрти Џенана Мемића и двије ослобађајуће пресуде против Бекрије и Љубе Сеферовића даје наду да се ствари у правосудном систему могу мијењати. Јесу ли ови потези Тужилаштва БиХ знак да се тужиоци у овој земљи враћају на прави пут или се ипак ради о представи за јавност? Одговор на ово, али и низ других питања у разговору за Интервиеw.ба дао је Бранислав Бореновић, члан Привремене истражне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за утврђивање стања у правосудним институцијама.

 

ОГРАНИЧИТИ МОЋ ТУЖИЛАШТАВА: “Тужилац може годинама, деценијама да држи отворен предмет без адекватне одлуке, а нико не може да га натјера и ограничи. Једино рјешење је враћање бившег рјешења да оштећени може ићи са кривичним поступком према судовима уколико нема тужилачке одлуке. Предложићемо законске измјене гдје ће тужилац имати одређени рок да донесе адекватну одлуку, а да наконтог рока оштећена страна има право да сама води кривични поступак или да настави кривично гоњење и након обустављајуће тужилачке одлуке, ако има нове доказе и сазнања. Тако би се ограничила огромна моћ тужилаштва која се често злоупотребљава нечињењем”

 

Interview: Може ли Тужилаштво БиХ коначно донијети правду породици Мемић?

БОРЕНОВИЋ: Мора! Мора се све учинити, мора се пронаћи одговор који ће донијети правду породици Мемић. Немамо адекватну реакцију Тужилаштва које мора, на бази бројних доказа, покренути овај процес како би се коначно утврдила правда и истина. Не само за случај „Мемић“, него и за случај „Драгичевић“ и све случајеве родитеља који траже најгорчу истину, а то је истина о смрти њихове дјеце и убиства њихове дјеце. То је једно болно питање и питање за цијело друштво – да ли уопште друштво у овој земљи може да се суочи са посљедицама
најтежих кривичних дјела у којима очигледно постоје одређени застоји, заташкавања, одуговлачења. Нечињења да се утврди истина. То је толико болно и тешко.

Interview: Муриз Мемић је похвалио рад Гордане Тадић, Ви је често критикујете. Је ли то један оксиморон?

БОРЕНОВИЋ: Мислим да сви желимо исто, а то је да кроз, како Ви кажете критику, апел и позив тражимо да правосуђе ради свој посао. Да се предмети не одуговлаче годинама и у недоглед, већ да се коначно добије епилог. Да онај ко је крив заврши тамо гдје му је мјесто. Мислим да смо на истом путу, путу да завлада правна држава и да правосуђе почне радити свој посао како је то гарантовано Уставом БиХ и како је то закон предвидио, те да се престану тражити бесмислени изговори за нечињење за свој нерад.

Појединци или носиоци правосудних функција покушавају правдати своје лоше резултате, тражећи изговоре да је неко други крив. Мислим да је највећи проблем ове државе бесмислени изговори који не воде ничему.

 

Interview: Јесу ли хапшења знак да се ствари у правосуђу почињу мијењати или је ово само представа за јавност?

БОРЕНОВИЋ: Иако мали, ово је врло озбиљан помак који отвара простор да се помјеримо са мртве тачке. Сви очекујемо да ће се овај случај што прије завршити, и надамо се да ћемо имати утврђену истину и правду. Врло је важно да се одговорни што прије санкционишу.

Interview: Имали смо случајеве високе корупције који су пропали, махом грешкама правосудних органа, да ли се то може десити у случају респиратори? Адвокати оптужених су оптимистични.

БОРЕНОВИЋ: Ми смо кроз саслушања у Привременој истражној комисији чули много чињеница и ставова који долазе од људи који се налазе у судовима. Кажу да су имали ситуацију гдје су бројне потврђене оптужнице пале, да су доживљеле ослобађају пресуду јер су биле слабо припремљене због пропуста одређених тужилаца. Доказни материјали су падали на судовима, што говори да један дио људи у тужилаштвима није у довољном капацитету одговорило на изазов да је неопходно добро припремити оптужницу. Починиоци кривичних дјела бивају ослобођених због формалних недостатака. Тужилачка воља и одлука када ће предати оптужницу треба бити ограничена, или да се омогући оштећеној страни да настави кривично гоњење са својим доказима који су довољно снажни, да могу да доведу до епилога – онај ко је крив, правоснажно је осуђен. Уочили смо да постојећа законска рјешења везана за Кривични закон и Закон у кривичном поступку на свим нивоима има одређене мањкавости. Посебно кад је у питању улога тужиоца. Тужилац може годинама, деценијама да држи отворен предмет без адекватне одлуке, а нико не може да га натјера и ограничи. Једино рјешење је враћање бившег рјешења да оштећени може ићи са кривичним поступком према судовима уколико нема тужилачке одлуке. Предложићемо законске измјене гдје ће тужилац имати одређени рок да донесе адекватну одлуку, а да наконтог рока оштећена страна има право да сама води кривични поступак или да настави кривично гоњење и након обустављајуће тужилачке одлуке, ако има нове доказе и сазнања. Тако би се ограничила огромна моћ тужилаштва која се често злоупотребљава нечињењем.

Interview: Привремена истражна комисија основана је с циљем да истражи стање у правосудним институцијама у Босни и Херцеговини. На основу досадашњег броја саслушаних особа, какво је стање у правосуђу. Која је Ваша оцјена?

 

Убијеђен сам да је од 360 тужилаца колико их је у 19 тужилаштва у овој земљи, највећи број оних који су одговорни и поштени, али због правосудне и политичке хоботнице не добијају шансу да адекватно раде свој посао. Морамо охрабрити добре људе у правосуђу да се изборе за свој простор. И да тај лоши дио правосуђа ставе на маргине.

 

БОРЕНОВИЋ: Хаотично. Имам осјећај да оно што је у посљедњем извјештају ОСЦЕ-а наведено као наслов, „синдром некажњивости“ заправо осликава стање у правосуђу. Ја бих то повезао са још неколико ријечи – синдром нечињења, нерада и неодговорности. У том систему свако тражи одговор за своју неуспјешност, а то је страшно за свако друштво. Сваки појединац у правосудном систему мора се, законским прописом, учинити одговорнијим. Мора се успоставити механизам да поштени, честити људи којих има, али су у ћошку, на маргинама, добију могућност да буду видљиви и да преузму одговорност успјеха правосуђа.

Interview: Ипак у правосудном систему постоје појединци који гласно указују на проблеме, чули смо то на саслушањима Привремене истражне комисије…

БОРЕНОВИЋ: Имали смо свједочење судије Недељка Табаковића који је говорио о невјероватним примјерима злоупотребе унутар правосудног система, рецимо у Брчко дистрикту, чули смо судију Бранка Перића, судију Благојевића. Данас смо чули судију Ненада Шеледу који је говорио о монополском, корупционашком дијелу правосуђа који третира адвокате по службеној дужности. Нисам знао да имате беколико привилегованих адвоката по службеној дужности који добијају већину предмета и остварују енормну зараду из буџета.

Interview: Годинама, такви адвокати добију милионе…

БОРЕНОВИЋ: Огромни су то новци. Данас сам тражио закључак да се објави списак у посљедњих пет година свих адвоката по службеној дужности са износом примања за сваку годину појединачно у оба случаја: приступа суду и одлагање рочишта. Да видим ко је остварио највећа примања и да ли је ту било привилегованих појединаца. То је један од доказа да има корупционог и монополског дјеловања унутар правосуђа.

Interview: Суткиња Врховног суда ФБиХ Божидарка Додик је казала како у Федерацији БиХ, нажалост, постојећи закон о борби против корупције и организираног криминала из 2014. године још није у примјени. Колико свједочења судија и тужилаца могу помоћи у детекцији проблема?

БОРЕНОВИЋ: Значај број појединаца се мора појавити као критична маса. Осјећам да имамо те људе, на саслушањима сам примјетио да има тих људи који желе. Њих треба охрабрити. Њима треба дати вјетар у леђа и позвати их да схвате и да је на њима велика одговорност, а не само на медијима, грађанима, невладиним организацијама и опозиционим партијама. Одговорност је и на њима да се пробуде, да се повезују у својим системима стварајући критичну масу која ће мијењати ово стање.

Interview: Одговара ли увођење реда у правосуђу свим политичким партијама?

БОРЕНОВИЋ: Не, у раду Привремене истражне комисије СНСД-а и ХДЗБиХ не желе да учествују. Свако рјешење које смо предложили, они су оборили.

 

Савјет министара не доставља законска рјешења или не проводи закључке Парламента које смо усвојили, за увођење супсидијарног тужиоца и омогућавање да оштећена страна има право кривичног гоњења без обзира на одуговлачење тужиоца. Појединци из владајуће коалиције су дубоко инволвирани у корумпирану хоботницу.

 

Interview: Стално се говори о новом закону о ВСТВ-у, које је најбоље рјешење, како трансформисати ВСТВ и има ли парламентарне већине за нешто такво?

БОРЕНОВИЋ: Ми смо предлагали рјешења која су усвојена у Представничком, али су непроводива у Дому народа због доминације ХДЗ-а и СНСД-а. Они имају већину и не можемо очекивати да тамо нешто добро може проћи, али на томе треба инсистирати. Вријеме пролази, немамо нови Закон о ВСТВ-у, а добрих приједлога има. Треба нам Закон којим би независни људи добили кључна мјеста у правосудном систему. То значи храброст, одговорност и одлучност.

Interview: Предсједавајућа ВСТВ-а је током саслушања пред Истражном комисијом казала како је некориштење ЦМС-а неоправдано. Је ли то довољан индикатор да избјегавањем ЦМС-а припадници елите могу бирати своје тужиоце?

БОРЕНОВИЋ: ЦМС систем је направљен да се не врши утицај носиоца правосудне функције на одређеног судију или тужиоца, ко ће водити који предмет. Главна тужитељица је сличном изјавом признала да она одлучује коме ће дати одређени предмет. Очигледно имамо подобне тужиоце који добијају осјетљиве предмете и зато немамо квалитетног епилога.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.