У првим минутама дневника РТРС је извјештавао о годишњици обиљежавања страдања војника Југословенске народне армије у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Како је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова одлучио да помен погинулим у Добровољачкој улици ове године буде одржан у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву, породице страдалих су изразиле огорчење јер нису биле у могућности да запале свијеће и положе цвијеће на мјесту страдања.
Како је извјестио РТРС, ове године годишњица се не обиљежава у Сарајеву у Федерацији због понашања кантоналних и федералних власти које нису гарантовале безбједност учесника. Током прилога емитована су потресна свједочења бивших припадника ЈНА који су били заробљени након напада на колону која се кретала кроз Добровољачку. Поручено је да овај злочин не смије бити заборављен, али и напоменуто да правосуђе још увијек није процесуирало одговорне.
Представници РС провокацијом и настојањима да изазову инцидент су назвали потез Зелених беретки и Патриотске лиге који су у Добровољачкој одали почаст, како су истакли, браниоцима града. У наставку дневника повод за извјештавање било је расписивање црвене потјернице за Неџадом Херендом, главним егзекутором злогласне тајне терористичке јединице Шеве, који се већ двије деценије скрива у Холандији.
На интерполовој црвеној потјерници Херенда се нашао због злочина над осморицом резервиста ЈНА у Великом парку априла 1992. године. Кроз свједочења бившег агента АИД-а Еида Гараплије и бившег начелника Главног штаба тзв. Армије БиХ Сефера Халиловића говорило се о политичким убиствима, уз закључак да од хапшења Херенде стрепе многи у бошњачком корупусу због злочина које је Сарајево свјесно прикривало, опструисало и гурало под тепих.
Од осме минуте кренуле су вијести са предсједником РС Милорадом Додиком и премијерком Жељком Цвијановић. Додик је најавио састанак са представницима политичких странака српског народа у Сребреници, како би била формирана нова парламентарна већина у тој општини.
Додик је за Спутњик рекао да „они који не уважавају Републику Српску не могу да буду уважавани са наше стране“ и да је због тога потребно да се у Сребреници окупе политичке партије српског народа. Наводећи да је СДС са једном од фракција СДА формирала већину у Сребреници овим се по ко зна који пут СДС-у приписује улога издајника интереса РС.
Онда када се критикује Додик или СНСД то се по обичају не може чути на РТРС-у. Чују се само одговори попут вечерашњег Цвијановићкиног на рачун СДА. Због тога што су критиковали Додиково писмо Савјету безбједности УН, Цвијановићка је СДА приписала улогу „реметилачког фактора у сваком погледу“, те им поручила да им је паметније да се позабаве чињеницом да су остали без пола посланичког клуба у Представничком дому /парламента БиХ/ него извјештајима.
Још једна у низу порука премијерке да они који не мисле исто или се усуде критиковати Додикове или потезе Владе РС, да не гурају нос гдје им није мјесто. Задњих неколико дана свједоци настојања РТРС-а да убједе јавност у исправност одлуке Владе РС када је у питању продаја државног капитала у Руднику жељезне руде Љубија. За разлику од претходних дана, на РТРС-у је вечерас и Ареслор Митал имао прилику да јавности предочи своје ставове и планове.
Уочи јавног саслушања у вези са продајом, обје компаније, Митал и Израели Инвестмент Група су писале посланицима Народне скупштине РС. Из Митала су позивали одговорне да прије доношења коначне одлуке добро размотре све чињенице и околности. Из израелске компаније Израели поручили су да се не не баве политиком и не предлажу подјелу природних ресурса и мишљења у Парламенту, те су позвали посланике да објективно оцијене ефикасно коришћење потенцијала и могућности.
Да је израелска понуда дубоко политички инволвирана свједочи и чињеница да се управо због ње копља ломе између коалиционих партнера СДСД-а и ДНС-а, иако веома често можемо чути од лидера ових странака да коалиција није угрожена. Исто тако, да се не баве политиком, из ове компаније не би говорили о могућим именовањима чланова Управног одбора, једног из владајуће коалиције, а другог из опозиције. Чији ће интереси превагнути остаје да се види након саслушања.
Наредни прилог бавио се стањем у Алумини након деблокаде рачуна, која је стабилизовала производњу. Измирене су све обавезе према радницима, добављачима и кооперантима, а из предузећа су још једном указали на чињеницу да, у извршном поступку између Павгорда и Алумине, постоје двије одлуке Окружног привредног суда Бијељина, које је Основни суд у Зворнику игнорисао. Упозорено је да је блокада рачуна ове компаније била незаконита. Каква је економска ситуација у РС најбоље свједочи чињеница да скоро сваке седмице радници неког предузећа ступају у штрајк.
Овај пут то су радници Аутопревоза из Градишке. Очигледно је штрајк постао једини начин на који радници могу доћи до својих права, па самим тим и радници Аутопревоза којима касне три плате, доприноси нису уплаћени од октобра прошле године.
Како институције РС испуњавају своје обавезе, свједочи и чињеница да ова фирма има потраживања према Министарству образовања и културе РС у износу од преко 70.000 КМ. Уз кратке вијести о стицању услова за ратификацију споразума о Клириншком дугу и тврдњама предсједвајућег Вијећа министара Дениса Звиздића да би било логично, очекивано и оправдано да Закон о акцизама буде усвојен на сједници Представничког дома Парламента БиХ 10. маја ако се желе нове инвестиције, отварање нових радних мјеста, добри путеви и инфраструктура, РТРС се дужим прилогом бавио сукобом СДА и ХДЗ-а а поводом упућивања у хитну процедуру измјена Изборног закона а који је сутра на дневном реду сједнице Дома народа ПС БиХ.
Интервју које је бивши предсједник РС Радован Караџић дао за Новости био је главна тема бројних медија, па тако и РТРС-а, па су се вечерас чули и наводи о његовом скривању и плановима НАТО-а за његову ликвидацију. Дан слободе медија на РТРС-у је дошао на ред тек у задњим минутама. Истакнуто је да медији и новинари трпе притисак, али ниједан случај није конкретизован.
Иако је током дана Удружење БХ Новинара представило истраживање “Медијске слободе у БиХ у 2017. години – упоредни извјештај 2009.- 2017.” за ово истраживање на РТРС-у није било мјеста. Извори информација прилога РТРС-а су већином били новинари и уредници медија из Србије или са РТРС-а.
А шта очекивати од медија који ни након скоро мјесец дана није јавности нашао за сходно да објасни шта се дешава на овом јавном емитеру и какве притиске трпе његови радници који су у потрази за својим правима заштиту тражили од посланика Народне скупштине РС.