Добра сарадња Русије и Републике Српске и окренутост Русије ка српском народу била је тематика прве трећине вечерашњег дневника. Смјењивале су се изјаве, Додика, Сергеја Лаврова, аналитичара, а све с циљем да се јавности дочара колика је заслуга предсједника РС за изградњу добрих односа са Русијом, као и важност да једна оваква свјетска сила стоји из РС и тако гарантује њену стабилност.
Током цијелог прилога колале су изјаве које су садржавале поруку да је Русија забринута због покушаја ревидирања принципа Дејтонског споразума и кршења права конститутивног народа и ентитета и Додикови ставови о добрим односима и подршци коју Русија пружа Републици Српској. Разговарано је и о економској сарадњи, посебно о нафтној индустрији и сарадњи са Зарубежњефтом, све у позитивном контексту. Овим се жели створити утисак о стабилности руских инвестиција у нафтни сектор, иако баш овај сектор већ дуго времена региструје само губитке у пословању. Додикова дипломатија има шире размјере, па је тако понешто од својих дипломатских успјеха пренио и на московске студенте којима је одржао предавање.
Као да бриефинг из Русије није довољан, РТРС пеноси и дијелове из интервјуа које је Додик дао руској новинској агенцији ТАСС у којем су се смјењивале флоскуле о доброј сарадњи и подршци Русије. Додик у свему гледа како да заштити свој лични интерес, па је тако и кроз интервју широј руској јавности дочарао колико однос ОХР-а и САД-а штети функционисању БиХ и њеном путу ка ЕУ. Овакав став Додик вјероватно заузима јер је често на удару ОХР-а који га спрјечава да проводи властите намјере, као и САД-а на чијој је „црној листи“.
Оцјене аналитичара да је сусрет Додика са Лавровим подједнако значајан као и сусрет Додика са Путином прије референдума осликава право стање ствари, јер је очигледно да Додик свој спас види у Русији, па тако сваки пут када нешто „зашкрипи“ он ће да оде у Русију како би потврдио њену подршку, а све о трошку пореских обвезника.
Једностраност у извјештавању поново је била евидентна када је РТРС пренио само кратку вијест да је Додикова сарадња и сарадња његовог кабинета са премијером Србије Александром Вучићем доказана. Ово је наведено како би се дематовале тврдње министра сигурности БиХ Драгана Мектића да се из Додиковог кабинета ради на рушењу Вучића. На РТРС се могла чути само тврдња да Мектић ради све како би дестабилизовао односе на релацији Додик-Вучић, а шире образложење зашто је Мектић дао такву изјаву изостављено је за гледаоце јавног емитера.
Ту се не завршава напад на кадрове из опозиције РС-а већ наставља прилогом о истеку рока за доставу писма чланова Предсједништва БИХ. Договор чланова Предсједништва БиХ да се пошаљу три писма Међународном суду у Хагу за РТРС значи да Предсједништво БиХ као колективни орган више не постоји. Писмо Младена Иванића је отишло у Хаг путем специјалног изасланика, а РТРС емитује Иванићеву изјаву од 28. фебруара у којој он истиче да све што је изнесено у писму јасно говори да Сакиб Софтић нема легитимитет и да је захтјев за ревизију приватни захтјев.
Иако је Иванић у овој изјави говорио о писму које је већ раније послао, РТРС није за сходно нашао да пренесе било какву новију Иванићеву изјаву.
За разлику од њега емитоване су изјаве два друга члана Предсједништва Бакира Изетбеговића и Драгана Човића. Док је Изетбеговић задржао ранији став о легитимности Софтића, РТРС спекулише да Човићево писмо неће ићи у корист Изетбеговићу и да му се на овај начин удара хрватски шамар, а све на основу изјаве министра вањских послова Хрватске који је да БиХ има право да користи међународне инструменте права, али да одлуке мора доносити у институцијама државе.
Да Савезу за промјене не могу опростити непослушност Милораду Додику види се и кроз изјаву СНСД-овог Сташе Кошарца који тврди да позицију Младена Иванића додатно отежава понашање СДС-ових министара, прије свега Шаровића и Мектића који по његовим тврдњама имају „одређену врсту хипотека и потреба да слиједе политике које доминантно и базично долазе од муслиманских политичких структура у БиХ“.
РТРС се даље бави узаврелом политичком ситуацијом у Македонији, а да је ситуација озбиљна свједочи и чињеница да је управо због тога висока представница ЕУ за спољну политику и безбједност Федерике Могерини отказала посјету БиХ. Са државног критика се преноси на локални ниво, па је тако на тапети вечерас била градска управа у Бијељини.
Највећи критичар градоначелника Миће Мићића је његов некадашњи колега који је прије локалних избора 2016. промијенио страначки дрес и прилагодио се ставовима СНСД-а а кроз пројекат „Успјешна Српска“. Макисмовић као представник „Успјешне Српске“ износи низ оптужби на рачун бијељинске власти за страначка запошљавања, недостатак инвеститора, неиспуњавање обећаног, као и политичку комбинаторику и политичко бахаћење чије су жртве грађани Бијељине.
И овдје се прави простор за ширење информација о сукобу унутар Савеза за промјене, па тако Максимовић уз опаску да је садашња власт силом наметнута Бијељини, тврди и да је и оно што би могло да се уради овој локалној заједници парализовано међустраначким разимрицама у владајућој коалицији у граду.
Медијска прашина која се дигла око наводног урушавања моста у Вишеграду и тврдње начелника Вишеграда да су ненамјенски потрошени милиони марака добила је свој епилог данашњом посјетом представника Унеска, Владе РС, Турске развојне агенције и Амбасаде Турске у БиХ. Иако су из Унеска и Амбасаде Турске потврдили да не виде проблем и да су задовољни темпом реконструкције, РТРС и даље понавља тврдње о пропустима око његове реконструкције.
У вечерашњем дневнику на реду су се нашли и прилози о пожару на Психијатрији у Приједору, реструктирање у фабрици цијеви „Унис“ и увођење школских униформи у једно одјељење у Основној школи „Свети Сава“ у Зворнику.
За крај дневника РТРС преноси податке о гледности и тврди да је на трећем мјесту по гледаности у БиХ, а на првом у РС. Како је према овим подацима Дневник 2 РТРС најгледанији садржај у РС овај податак би требао упозорити уредништво дневника да имају дужност да свим својим гледаоцима обезбиједе тачне информације о свим темама од важности како на државном, тако и локалном нивоу, а не да дневник буде слика активности Милорада Додика, Жељке Цвијановић и СНСД-а.