16.11.2015
Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, неодговорног и непотистичког понашања.
АФЕРА „Шест“
„Фискализација“
Шта је са катастрофалним ефектима фискализације? Једину корист од фискализације имала су предузећа која продају фискалне касе, највише због монополистичког положаја у који их је ставила Влада РС.
Монополисти
Прије свих, то је предузеће „Микроелектроника“ из Бањалуке, блиска СНСД-у, које је, према незваничним подацима, увезло, саставило и продало чак двије трећине свих фискалних система по цијенама неколико пута већим од стварне тржишне у региону. Корист од овако извршене фискализације имала су и предузећа која врше технички преглед, те „Телеком Српске“ као мобилни оператер коме се плаћа претплата.
Директна штета по привреду Републике Српске износи 106 милиона КМ, а индиректна је много већа с обзиром на број затворених односно одјављених привредних субјеката у посљедњих седам година, откако је започета фискализација.
КАТАСТРОФАЛНИ ЕФЕКТИ ФИСКАЛИЗАЦИЈЕ:
47.363 фискалних каса x 1.000 КМ (просјечна цијена касе) = 47,36 милиона КМ
65 КМ (просјечна годишња цијена техничког прегледа) x 47.363 фискалних каса x 7 година = 21,55 милиона КМ
9,36 КМ (цијена мјесечне претплате према мобилном оператеру) x 47.363 фискалних каса x 12 (мјесеци у години) x 7 година =37,23 милиона КМ
Влада признала да нема ефеката
Укупан износ који је узет од привреде Републике Српске је 106,14 милиона КМ. Влада РС је признала да није било ефеката у повећању прихода у буџетима РС, фондова и локалних заједница и да је циљ био само обавеза фискализације, односно инсталирања фискалних система.
Ово се може наћи у образложењу Приједлога измјена и допуна Закона о фискалним касама. Међутим, у том образложењу нема ни ријечи о негативним ефектима, броју затворених предузећа и самосталних трговачких радњи и изгубљеним радним мјестима.
Наведено је, такође, да ће свега 3.000 фискалних јединица бити „дефискализовано“ што је само шест одсто од укупног броја, па се поставља питање шта тако мали број предузетника да ради са дефискализованим касама.
У Владином Приједлогу измјена и допуна закона недостаје цијело поглавље из Нацрта измјена и допуна закона којим се прецизније образлаже које су то дјелатности предмет дефискализације, што је отворило додатну сумњу да се радило о класичном политичком предизборном маркетингу власти.
Према подацима Пореске управе Републике Српске, на дан 8. јула 2014. године (када је рађена анализа у Министарству финансија РС), укупан број поднесених захтјева за фискализацију је 47.389, од чега је поступак фискализације завршен код 47.363 обвезника.
У Републици Српској послује 350 овлашћених сервиса и сваки од њих, слободно, уговором одређује цијену техничког прегледа фискалних уређаја. Средња цијена годишњег техничког прегледа износи 52,65 КМ (са обрачунатим ПДВ-ом). Та цијена се увећава за додатних 15 КМ до 20 КМ ако се технички преглед врши на терену, а не у просторијама овлашћеног сервиса.
Штета за привреду Републике Српске: 106.140.000 КМ = једнократни директни подстицаји од по 5.000 КМ за отварање 21.228 радних мјеста
Ставови и објашњења ПДП, као и финансијски показатељи за ову аферу изведени су из званичних Владиних образложења Закона о фискалним касама и Измјена и допуна Закона о фискалним касама.
