АФЕРА 97: Влада дала концесију лошијој понуди за Републику Српску

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

АФЕРА „Деведесет седам“

„Концесија за лошију понуду“

Представник компаније „Минеко” осуђен је у Румунији због подмићивања судије, док власти трагају за садашњим и бившим директором, којима суде у одсуству под сумњом да су подмитили судију и формирали организовану криминалну групу. Бившем директору кровне компаније, који је такође и директор једног концесионара у РС, у Србији се суди под сумњом да је нанио штету од два милиона евра приватизованом предузећу.

Такође, и власти РС су утврдиле да је компанија „Минеко” прекршила закон РС и бар један уговор о концесији у РС. Ипак, Влада РС их је наградила још једном концесијом.

Влада РС, на приједлог Комисије за концесије, додијелила је концесију за изградњу и кориштење мале хидроелектране „Медош” на Дрињачи компанији „Минеко лимитед” у децембру 2014. године.

Минеко је у јавности познат као власник Рудника олова и цинка „Сасе“ у Сребреници.

Међутим, понуда компаније „Медос” д.о.о., другог понуђача, била је вишеструко повољнија по Републику Српску.

Између осталог, уговор о концесији са „Минецом” склопљен је на педесетогодишњи период, док је „Медос” нудио концесиони период од тридесет година. Процијењена вриједност „Минекове” инвестиције за реализацију пројекта је 14.635.000 КМ, а „Медос” је планирао уложити 20.000.000 КМ. „Минекова” концесиона накнада износи 150.000 КМ прије закључивања уговора, плус 3,6% укупног годишњег прихода. „Медос” је нудио 200.000 КМ и 5 одсто. По уговору са „Минеком”, процијењена годишња производња струје износи 13,5 ГWх. „Медос” је гарантовао 23 ГWх. По „Минековој” понуди, очекивани поврат инвестиције је десет и по година, а по „Медосевој” седам до девет година.

Будући да је разлика између концесионих периода два понуђача двадесет година, то значи да би Републици Српској, да је прихваћена „Медосева” понуда, током тих двадесет година ишли сви приходи од мале хидроелектране, а прихватањем „Минекове” понуде, РС ће у том периоду примати само 3,6% годишњих прихода концесионара.

Рјешење о додјели концесије “Минеку”, четрнаести сазив Владе РС донио је на 91. сједници, одржаној 21. и 23. децембра 2014. године, неколико дана прије примопредаје надлежности петнаестом сазиву.

Министар индустрије, енергетике и рударства у четрнаестом сазиву био је Жељко Ковачевић, а у петнаестом је то Петар Ђокић, предсједник Социјалистичке партије.

Ђокић је потписник спорног уговора о концесији, закљученог 11. марта ове године са „Минецовим” предузећем „Медош оне”.

„Медос” је у фебруару прошле године против Владе РС и Комисије за концесије РС поднио тужбу пред Окружним судом у Бањалуци, наводећи неправилности у поступку одабира концесионара.

У Понуди „Минека”, као референце којима се доказује искуство у вршењу концесионе дјелатности на простору РС наводе се рудник олова и цинка у Сребреници („Гросс” д.о.о.), рудник олова у Олову („Геомет” д.о.о.) и рудник антимона у Новом Горажду („Антимон” д.о.о.).