АФЕРА 94: Подршка власти литванским тајкунима уништила “Бирач”

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

АФЕРА „Деведесет четири“

„Фабрика глинице Бирач“

Ко ће и када одговарати за то што је власт Републике Српске годинама игнорисала чињеницу да се у зворничкој Фабрици глинице “Бирач” дешава криминал неслућених размјера?

Разлог томе је био, ништа друго, до чињеница да су многи високи функционери Републике Српске последњих десетак година били директно умијешани или давали подршку организованом криминалу који се дешавао у “Бирачу”, а који је Српску коштао стотине милиона марака.

Ревизорски извјештај

Још 2010. било је јасно да се “Бирач” налази пред банкротом, када је ревизорска куће Дилоит у извјештају навела да су његови губици били 730 милиона марака и за 110 милиона марака већи од вриједности имовине Фабрике глинице! Власт ни тада није реаговала.

Када је ситуација запријетила да потпуно измакне контроли, власт је покренула брзу акцију спасавања “Бирача”, шаљући у компанију полицијске инспекторе и порезнике, али је једини епилог Владине акције је била одлука да се у “Бирачу” покрене стечајни поступак, што је и урађено.

Историја

Фабрику “Бирач” је 2001. године за 10.250.000 КМ купила литванска УКИО група. Литванци су према купопродајном уговору били дужни да у наредне три године инвестирају 56 милиона марака.

СНСД-ова власт за пропаст “Бирча” оптужује бившег премијера Драгана Микеревића. Међутим, криминал се десио у наредним годинама, када је власт сједила скрштених руку док је Владимир Романов, путем сумњивих трансакција и преко фирми повезаних са “Бирачом” из Републике Српске износио стотине милиона марака и депоновао их на рачунима у “пореским рајевима”.

Док је Романов пунио своје банковне рачуне на Дјевичанским острвима, Република Српска је гомилала губитке који су настајали по основу повластица датих “Бирчу”. Од приватизације 2001. године до почетка 2013. ти губици су нарасли на 38,8 милиона КМ.

Осим тога, по основу репрограмираних дугова према Влади РС, државним предузећима, банкама и осталим приватним субјектима “Бирач” дугује више од 50 милиона марака. ИРБ РС је фирми “Енерголинија” из групације “Бирач” 2012. дала кредит од 19,4 милиона КМ, а 2009. добили су од ИРБ добили и кредит од пет милиона марака.

“Бирчу” је 9 милиона КМ пореског дуга репрограмирано на 15 година, а само у 2012. власти РС су два пута репрограмирале обавезе зворничке фабрике од око 5,35 милиона КМ.

Алумина

Према писању појединих медија, фирма “Алумина” (повезана са “Бирчом”) је зарадила трговином глинице 320 милиона КМ, док у исто вријеме на име пореза ово предузеће Пореској управи РС дугује 1.172.388 КМ. “Алумина” је од “Бирча” куповала глиницу по ниским цијенама, а потом је, по енормно високим берзанским цијенама, продавала у иностранство и тако зарађивала огроман профит.

Раније је те послове за “Укио групу” радила фирма “Балкал”, која је само у 2005. години зарадила 102 милиона КМ. Само преко “Балкала”, који је отишао у стечај, Литванци су остали дужни Пореској управи РС 11,7 милиона марака. Остале повезане фирме са “Бирчем” чије пословање се истражује су и “Бирач Европе” из Каунаса у Литванији, “Бирач Енерго”, “Алусил” и “Енерголинија” из Зворника и “Механика” из Каракаја.

Балкан Инвестмент Банка као подршка

Литванци су у вријеме доласка у РС основали Балкан инвестмент банку (БИБ), преко које су ишли сви финансијски трансфери ових фирми, али и бројних других по цијелом свијету. Та банка је основана као подршка пословању „Бирчу“ и била је продужена рука главног власника све имовине Укио групе Владимира Романова и његове УБИГ корпорације („Укио Банка Инвестициона Група“).

БИБ је основана неопходним капиталом прописаним законом, али је сав капитал одмах по оснивању изнесен у виду кредита нерезидентним правним лицима са централама у иностранству, без икаквог суштинског обезбјеђења за банку.

Тако је у вријеме владавине Додикове владе изнесено око 60 милиона КМ (само кредити нерезидентима), док је капитал банке номинално износио 27 милиона КМ. Ту се ради о новцу директно датом у виду кредита повезаним правним лицима са БИБ и Романовим. Та правна лица су оснивана у пореским рајевима са тешко утврдивом власничком структуром, али сигурно повезаним, јер нико нормалан не би давао милионске кредите сумњивим и непровјереним лицима без кредитне историје.

Осим одобраваних кредита пласираних у иностранство, уз сумњиво обезбјеђење, новац је изношен и на друге начине, попут куповине власничких удјела у предузећима у Литванији са никаквом историјом пословања, куповине пословних објеката, такође у Литванији, са астрономски претплаћеним износима, који би се само дијелом касније враћали у РС у виду улагања у докапитализацију банке.

Банка је послије завршила као “Банка Српске”, а о њеној судбини и афери неслућених размјера власти у Републици Српској смо већ писали.

Истрага без епилога

Након откривања највеће афере у Републици Српској и признања власти о о спекулативним радњама Литванаца, Влада Републике Српске узела је ствар у своје руке и, као и у бројним случајевима до сад, довела предузеће на ивицу колапса.

МУП РС провео је истрагу и закључао њене резултате у ладицу, а медији су писали по незваничним сазнањима да би, када би истрага била доведена до краја, било процесуирано тринаест високих функционера РС.