АФЕРА 91: РАОП Источно Сарајево – још једна Владина пропаст

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

АФЕРА „Деведесет један“

„РАОП Источно Сарајево“

Годинама су дешавања у Енергоинвестовој Расклопној опреми (РАОП) из Источног Сарајева била на оку јавности.

Све је почело када је РАОП купио Бранимир Бабарогић из Београда. Захваљујући немару републичких власти РАОП је врло брзо уништен.

Једно од тумачења је да је то урађено због предузећа „Калдера“, како би им била смањена конкуренција на тржишту, јер су радили сличне послове.

Дуго је Влада РС била нијеми посматрач дешавања око РАОП-а, а он је пропадао, да би га Влада након неколико година одузела од Бабарогића јер он није извршавао НИШТА из уговора о приватизацији.

Када је овај некадашњи гигант доведен до просјачког штапа, у Влади су се досјетили да би то ипак могло бити профитабилно предузеће па су нашли партнере у Русији и кренуло се са новом фирмом.

Треба напоменути да је купопродајни уговор САКРИВЕН ОД ЈАВНОСТИ, а да је предсједник РС Милорад Додик лично гарантовао успјех новоформираног предузећа „Електроинжињеринг“ са новим запошљавањем, измиривањем доспјелих обавеза према радницима, подстицајима и кредитима, а све у циљу наводног стварања стабилног привредног колектива.

Приликом проналаска стратешког партнера из Русије, Окружни суд је оспорио вриједност процијењене имовине РАОП-а јер је за исту сматрао да је испод реалне цијене.

Своју шансу касније су искористили министри енергетике и финансија РС Жељко Ковачевић и Зоран Тегелтија и своје будуће зетове поставили на руководећа мјеста у новом предузећу.

Послије свега наступила је агонија за раднике РАОП-а који ни уз свакодневне протесте испред фабрике не успијевају наплатити ни судске пресуде у своју корист, ни вишегодишње зарађене, али неисплаћене плате, а Влада умјесто обећане помоћи окреће главу од проблема радника.