3.3.2016
Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.
Афера „Деведесет“
„Бањалучка мљекара“
Ко ће одговарати за уништавање „Бањалучке мљекаре“? Прича о приватизацији, а затим и тоталном уништавању бањалучког бренда који је традицију градио од 1956. године једна је од најсрамнијих прича везаних за ову власт.
Крајем 2004. године ово предузеће је приватизовано. Државни капитал од 66 одсто је продан суботичкој “Млекари” за 500.000 КМ, уз обавезу улагања од 13 милиона КМ, повећавање производње, задржавање радника и претежне дјелатности. Обавеза Владе РС је била да отпише, односно конвертује дуг “Мљекаре” у акције, што је током 2007. године и учињено.
Већински власник је након приватизације значајно смањио откуп млијека од домаћих коопераната, а истовремено почео са увозом млијека из београдског “Имлека”.
Да ствар буде апсурднија, власник “Имлека” је исти као и власник суботичке “Млекаре” – “Danube Foods Group”. Оваква пословна политика бањалучке “Мљекаре” изазвала је велике губитке код коопераната, који су до тада снабдијевали “Мљекару” сировим млијеком. Умјесто обавезе инвестирања, већински власник је крајем 2006. године купио “Млијекопродукт” из Козарске Дубице, мљекару с највећим тржишним удјелом у БиХ.
Након тога је већински власник захтијевао од Владе РС да му се призна аквизиција дубичког “Млијекопродукта” и да се бањалучка “Мљекара” измјести у Лијевче поље. Влада РС први захтјев није прихватила, али други јесте.
Резултати пословања бањалучке “Мљекаре” у постприватизационом периоду били су катастрофални. Од 2004. године до 2010. године акумулирано је 12 милиона КМ губитака, што заједно с ранијих осам милиона КМ на крају 2010. године износи 20 милиона КМ укупног губитка. Акумулирани губитак на крају 2014. године износио је 24.112.831 КМ.
У полугодишњем финансијском извјештају за ову годину тај губитак је повећан за 437.339 КМ. Другим ријечима, акумулирани губитак “Мљекаре” на крају јуна ове године износи 24.550.170 КМ. Приход “Мљекаре” је у 2004. години био 5,5 милиона КМ, а у 2010. години тек 500.000 марака.
“Мљекара” је у септембру 2010. године отворила нови погон и дистрибутивни центар у Александровцу. Најављена је производња од 50 тона млијека дневно и запошљавање 40 радника. Пола године касније сви радници су отпуштени, а производња је угашена. Мљекара је пресељена у подручје са неријешеним питањем отпадних вода.
У “Мљекари” је прије приватизације радило 200 радника, а након ње у овој фабрици остало је свега њих 30. Да ствар буде гора, “Мљекара” је недуго након приватизације пропала и данас у њој не ради ниједан радник, а многи од њих до данас нису нашли посао.
У међувремену је град Бањалука регулационим планом предвидио на локацији сједишта “Мљекаре” изградњу “модерног хотелско-конгресног центра са свим савременим садржајима и компатибилним функцијама.
За срамну приватизацију „Бањалучке мљекаре“ неко мора да одговара.
