АФЕРА 88 : Уговор Додикове Владе са ЧЕЗ-ом дотукао Српску

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

АФЕРА „Осамдесет осам“

„Уговор са ЧЕЗ-ом за Термоелекрану Гацко“

Прије девет година у Гацку је најављена изградња најмодернијег енергетског објекта на Балкану. Представници електропривредних предузећа из Републике Српске и Чешке планирали су у овом граду да отворе нову термоелектрану, обнове постојећу и отворе нови рударски коп за експлоатацију угља. У Гацку су основали и заједничко предузеће „Нове електране Републике Српске“ (НЕРС) за производњу и продају електричне енергије, преко које је посао требало реализовати.

Данас, умјесто најављеног енергетског пројекта остали су само трошкови, од нове производње нема ништа, а успјели су чак потопити и стари коп и на томе направити губитак од преко стотину милиона марака. Афера ЧЕЗ срушила је Бањалучку берзу чији се индекси од тада нису опоравили.

Најмање 13 милиона марака потрошено је на спорове који су због овог пројекта покренути, али и за пословање „НЕРС-а“. У међувремену је над овом фирмом отворен стечај јер се никада није бавила послом за који је регистрована.

Планови

Руководство ЕРС-а је одлучило 2006. године да у партнерству са чешким електропривредним предузећем „ЧЕЗ“ заједнички изграде нову термоелектрану до 2013. године, ревитализују постојећу и на тај начин продуже њезин радни вијек те отворе нови рударски коп у руднику „Грачаница“, чиме би се повећале залихе угља за снабдијевање термоелектрана. Партнери су предвидјели да је вриједност ове инвестиције око 2,7 милијарде КМ.

Реализација пројекта је започела у децембру 2006. године. Тада је у Гацку основано заједничко предузеће за производњу и продају електричне енергије „НЕРС“, са почетним капиталом од 800.000 КМ. „ЧЕЗ“ је имао већинско власништво од 51 посто, док је ЕРС имао остало.

Мали акционари

За наставак пројекта је била потребна сагласност и осталих акционара РИТЕ Гацко, али су мали акционари били суздржани приликом гласања, јер нису имали довољно информација. Међутим, накнадним увидом су закључили да се ради о лошем уговору, па су средином августа 2007. године тужили РИТЕ Гацко и ЕРС пред Основним судом у Требињу.

Од Суда су затражили да поништи одлуке са спорне Скупштине акционара РИТЕ Гацко на основу којих је Споразум потписан. У тужби су навели да, осим што нису правовремено добили материјал за Скупштину, никада нису добили све потребне документе у вези са овим пројектом. Навели су да је вриједност капитала РИТЕ Гацко, који се намјерава унијети у „НЕРС“, потцијењена будући да је друштво у то вријеме имало тржишну вриједност од 930,9 милиона марака, што је за 2,7 пута више од сачињене процјене.

Поставили су и алтернативни тужбени захтјев да, уколико се не пониште одлуке са Скупштине акционара, ЕРС и РИТЕ откупе њихове акције за 113.629.733 КМ.

Суђење

Судски поступак је трајао седам година. Доносила су се одређена судска рјешење и улагале жалбе, а предмет пребацивао од једног до другог суда. Окончан је у септембру 2014. у Окружном привредном суду у Требињу тако што су одлуке Скупштине акционара остале на снази, мали акционари су одустали од алтернативног одштетног захтјева и свака странка у поступку мора платити свој дио судских трошкова који износе 63.250 КМ.

“ЧЕЗ“ је крајем маја 2009. године, не чекајући коначно рјешење судског поступка малих акционара, покренуо арбитражни спор у Бечу против РИТЕ Гацко, ЕРС-а и Владе РС, тражећи одштету од 115.391.246 КМ за изгубљену добит.

Арбитража

Арбитражни поступак је завршен крајем августа 2014, када су медији блиски власти објавили да је ЕРС добила спор, а истина је сасвим супротна – ЕРС треба да плати 15 милиона марака одштете ЧЕЗ-у.

РИТЕ Гацко је претрпјело штету од 2,4 милиона КМ, колико је у коначници морало платити „ЧЕЗ-у“ на име спора и затезних камата, наведено је у извјештају независног ревизора о пословању друштва у 2014. години. Судска документација показује да је ЕРС морао платити око четири милиона марака за откуп „ЧЕЗ-овог“ сувласничког удјела од 51% у „НЕРС-у“, али да тиме није добио велику вриједност.

У марту прошле године ЕРС је покренуо поступак ликвидације „НЕРС-а“ пред Окружним привредним судом у Требињу. Иако предузеће никада није дошло у прилику да се бави производњом и продајом електричне енергије, имало је трошкове пословања за порезе и доприносе који су са каматом дошли до суме од око 50.000 КМ. С обзиром да „НЕРС“ у поступку ликвидације није имао имовину с којом би покрио те трошкове, у јуну прошле године је над предузећем отворен стечајни поступак.