АФЕРА 86: Новац за санацију штета од поплава преко подобних предузећа

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

АФЕРА „Осамдесет шест“

„Трошење средстава за санацију штете од поплава“

Како су утрошена средства из пројекта Хитне помоћи и заштите од поплава у износу од 45 милиона КМ (закључно са 12. септембром 2015. године) ?

Зашто овај новац није кориштен на ефикасан начин прије мајских поплава 2014. године, јер су била одобрена одлуком Народне скупштине РС још 2011. године?

Да ли су након поплава убрзаним процедурама додјељивана средства подобним предузећима и да ли су ти пројекти икада била предмет озбиљне контроле и ревизије?

Све почиње кредитом који Република Српска добија од Европске инвестиционе банке, након великих поплава у 2010. години у износу од 55 милиона евра (фаза 1) и 19 милиона евра (фаза 2), што потврђује и Народна скупштина Републике Српске једногласном одлуком у 2011. години.

Свега неколико пројеката је уговорено до маја 2014. године и катастрофалних поплава које су погодиле РС, БиХ и цијели регион. Прошле су три године, а ништа значајно није урађено на ефикасном кориштењу из ових кредитних средстава, да би напрасно тек као посљедица након трагичних поплава дошло до убрзаних потписивања уговора и то у вишемилионским износима.

Најинтересантнији је примјер од 16. јуна 2014. године када су потписана три Уговора у износу од скоро 8 милиона КМ (Уговор о надоградњи и чишћењу канала у Дубици у износу од 3 милиона евра, Уговор о чишћењу канала у Српцу и Броду у износу од 1,9 милиона евра, Уговор о изградњи обалоутврда у Шамцу и Латашима у износу од 2,7 милиона евра) са предузећима блиским владајућим структурама.

Основно питање је зашто се средства нису користила на вријеме и да ли је период послије мајских поплава кориштен као ванредна ситуација у којој је могуће уговарати послове са добро познатим предузећима блиским властима по посебним условима.