АФЕРА 69: Како је Додик истину о страдању у Јасеновцу продао Хрватској

Партија демократског прогреса очекује од cвих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

Афера “Шездесет девет”

“Јасеновачкa збирка”

“Чувар Српске”, садашњи предсједник Републике Српске, а тада премијер РС у првом мандату, Милорад Додик предао је (а јавна је тајна да највјероватније није предао, него продао) мимо свих закона и процедура јасеновачку музејску збирку преко Вашингтона – Хрватској.

Тако је истина о масовном покољу у Другом свјетском рату завршила тамо гдје је просјечан грађанин Републике Српске никада не би послао, а Републици Српској су враћени само дијелови грађе на микрофилмовима.

Вашингтон није био обавезан да врати комплетну документацију, јер се Српска споразумом који је Додик потписао – одрекла!

Такође, уопште није направљен попис докумената које је Милорад Додик отео од Републике Српске и послао преко посредника – Хрватској.

Кривична одговорност

Овај проблем није само политичке природе, него и кривично-правне. Никада није одговорено ко је донио одлуку о уступању културно-историјске грађе, заобилазећи законску процедуру и игноришући националне интересе. Овај гест тадашњег премијера Додика може се окарактерисати и политичком трговином и дилетантизмом, али и школским примјером криминала за који би он једном морао да одговара.

Дијелови архивске грађе из јасеновачког музеја били су смјештени у Архив РС. Тајно су пребачени из Бањалуке у Вашингтон на основу споразума који је, без ичије сагласности, Додик потписао 27. октобра 2000. године са директором Америчког меморијалног музеја холокауста у Вашингтону Данијелом Салцманом.

Срамота

Прича је још скандалознија кад се има у виду да је ову вриједну јасеновачку збирку из девастираног Јасеновца у октобру 1991. године спасио кустос музеја Симо Брдар којег је Хрватска, послије тога, оптужила за „крађу“.

Све до 1999. године Брдар се бринуо о збирци. По налогу Владе РС, Брдар је у септембру 1999. године збирку предао Архиву РС у Бањалуци, а Архив се обавезао да ће збирку чувати, пописати и вратити у Доњу Градину.

Умјесто тога, Архив РС је у новембру 2000. године, по налогу Милорада Додика, оригиналну архивску грађу бесповратно уступио Музеју у Вашингтону. Република Српска се тим споразумом одрекла старања и контроле над предметима и свих могућих потраживања према Музеју. Оно што је још занимљивије, Влада РС је тек мјесец дана касније сазнала за овај споразум.

Предаја Хрватској

Тако се Милорад Додик Сими Брдару и Србима, као и осталим жртвама масовног покоља, захвалио продајом Хрватима, а представници Владе Хрватске су тада јавно захвалили Додику, уз напомену да “долазак јасеновачке збирке из Музеја Јасеновац у Музеј холокауста само етапа у повратку у Хрватску, до којег ће доћи до краја године”. То се и догодило.

Хрватска је, иначе, годину дана прије Додиковог потписа, затражила поврат. Након што је Додик потписао споразум, Музеј холокауста из Вашингтона је 2001. године оригиналну архивску грађу из злогласног усташког логора у Јасеновцу предао је Хрватској.

Прекршени сви закони

Овакав споразум је у супротности са свим међународним законима о музејској грађи, као и са законима у Републици Српској. За било какав аранжман у коме културно-историјско наслијеђе излази изван граница земље потребна је сагласност Републичког завода за заштиту културног, историјског и природног наслијеђа и морало бити консултовано тадашње Министарство образовања, науке и културе РС. То се, наравно, није десило.

Партија демократског прогреса подсјећа јавност да за овај прворазредни скандал који се може окарактерисати и злочином – још нико није одговарао.