АФЕРА 50: Миле Радишић и „Гранд трејд“ најбољи примјер како власт „брани“ Српску

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

Афера „Јубиларна – Педесета“

„Отимање парка“

Случај изградње зграде „Гранд трејда“ у строгом центру Бањалуке једна је најконтроверзнијих прича везана за криминал и корупцију под заштитом актуелне власти у Републици Српској. Уосталом, као што је то и њен власник Миле Радишић, кум предсједника Милорада Додика, који је правоснажно осуђен на три године затвора.

Радишић је од 10. марта до 18. новембра 2015. године био у бјекству и уз помоћ власти РС кроз медије провоцирао грађане РС изјавама да нема намјеру да се преда, да би се наједном, ниоткуд, појавио и предао Казненом заводу на Туњицама ради издржавања казне затвора.

Махинације

Миле Радишић, власник предузећа “Гранд трејд” из Бањалуке, махинацијама на тржишту хартијама од вриједности постао је већински власник предузећа “Медицинска електроника” и 30 дунума земљиште у строгом центру Бањалуке.

Пресудом Окружног суда у Бањалуци од 8. новембра 2013. године Миле Радишић је проглашен кривим за злоупотребу службеног положаја или овлаштења, те кривично дјело манипулације цијенама и ширење лажних информација чиме је оштетио РС за 1.143.187 конвертибилних марака.

Због овога му је изречена јединствену казна затвора од три године. Ову одлуку потврдио је и Врховни суд Републике Српске.

Пицин парк

Радишићева Фирма „Гранд трејд“, на дијелу земље Медицинске електронике саградила је грандиозни пословно-стамбени објекат у који је уложено преко 70 милиона марака.

Због вишемјесечних протеста грађана Бањалуке познатих као “Пицин парк “ 2012. године овај објекат је био у центру пажње, али грађани нису успјели у намјери да опстане зелена површина.

„Медицинска електроника“

Градска управа је 9. октобра 2003. године расписала Конкурс за додјелу неизграђеног градског грађевинског земљишта на кориштење ради грађења на углу улица Вука Караџића и Првог крајишког корпуса, а рјешењем Скупштине града Бањалука 1. децембра 2003. године плац је додијељен Радишићу.

Земљиште је потпуно незаконито додијељено „Гранд трејду“. Фирма »Интеграл инжењеринг« Слободана Станковића такође се пријавила на конкурс за додјелу земље, са најповољнијом понудом. Међутим, у јавност је доспјела информација (комплетну причу објавио је портал Журнал) да су Радишић и Чедо Савић, предсједник Комисије и, у то вријеме, директор Завода за изградњу града, отворили коверат и при том сломили печат, којим је запечаћен. Када су се увјерили да је његова понуда финансијски издашнија од Радишићеве написали су нову понуду која је била боља од Станковићеве, запечатили је и оставили са осталим. Ту им се појавио проблем, јер су морали запечатити и Станковићев коверат. Нашли су високо квалитетног фалсификатора у Србији који им је направио печат »Интеграла«, након чега су запечатили и Станковићеву понуду. Када су коверте отворене, Радишић је био бољи и добио је земљу.

Расписивању конкурса за поменуто земљиште претходила је вишемјесечна процедура, на чију слабу везу са законом је више пута упозоравано. Један од ранијих посједника спорног земљишта АД „Медицинска електроника“ Бањалука довео је у питање законитост поступка којим је то земљиште издвојено из посједа. Рјешење о издвајању из посједа земљишта у центру Бањалуке, Скупштина града донијела је још 12. маја 2003. године.

Рјешење је донесено без обзира на то што претходно није донесено рјешење о урбанистичкој сагласности. На тај начин прекршен је Закон о управно-правном поступку. Због тога је „Медицинска електроника“ 17. јуна 2003. године Окружном суду Бањалука поднијела тужбу којом се захтијева поништење спорног рјешења Скупштине града Бањалука. У тој тужби се наводи и то да је заступник овог предузећа сходно члану 30 став 1 Закона о грађевинском земљишту, приликом његовог саслушања у поступку преузимања грађевинског земљишта, поднио захтјев за остварење првенства права коришћења земљишта ради грађења. Оглушујући се о све захтјеве и примједбе „Медицинске електронике“, Скупштина града је спорно грађевинско земљиште додијелила фирми “Гранд траде” која никада није измирила своје обавезе.

Послије афере – кредит

Након обзнањивања афере око нелегалног додјељивања земљишта фирми „Гранд трејд“ 2004. године, једна комерцијална банка додјељује Радишићу кредит, којим је он требао платити земљу и дажбине граду.

„Гранд трејд“ је за земљиште требао платити свега 4,4 милиона марака. Уз то, Радишић је требао платити и милион и сто хиљада КМ на име дажбина граду. Све у свему 5,5 милиона, а судски вјештак тада је процијенио да је вриједност земље 12 милиона, што значи да је град на овом послу изгубио готово осам милиона марака. Градска скупштина је Радишићу додијелила 27 дунума код „ Медицинске електронике“, али је те 2003. године за свега 100 хиљада марака његовој фирми „Гранд трејд“ продала и додатна три дунума у насељу Мејдан. Град је уз земљу, Радишићу поклонио и пројектну документацију. Земља у Обилићеву кључна је у цијелој причи, јер та три дунума Радишић „продаје“ Љуби Ћубићу, власнику фирме „Нискоградња“, за 5,5 милиона марака, односно за тачно онолико новца колико је он требао платити за оних 27 дунума у центру града. Апсолутно је неспорно да је овдје ријеч о софистицираној превари.

Радишићу је додијељен кредит од готово 5 милиона марака, којим он плаћа мали дио обавеза граду, а већи дио пара задржава. Радишић није враћао паре, па је договорено да Ћубић преузме Радишићев милионски дуг.

Ћубић се задужује за 5 милиона, тако што банци пребацује своја потраживања од општина у којима је СНСД на власти. Банка то прихвата и општинама одобрава дугорочне кредите, а Ћубићу пребацује паре, које он даје Радишићу, а овај опет банци. Суштински, општине плаћају Радишићев плац, јер су Ћубићеви послови у њима надувани. Ћубић и Радишић међусобне обавезе затварају разним Уговорима. Први склапају крајем 2005. године, а Радишић даје под хипотеку Ћубићу она три дунума из Мејдана, а Ћубић њему 4 милиона марака, (документи у посједу »Журнала«). Након тога, јануара 2007. године клапају предуговор о купопродаји некретнина, којим Радишић Ћубићу три дунума, која је граду Бањалука платио 100 хиљада марака, сада продаје за 5,5 милиона. Све је овјерено код нотара априла 2008. године, када су сматрали да су највећи дио послова покрили папирима. Ћубић је ових 5,5 милиона извукао из изградње путева у Сребреници гдје је отуђено преко 30 милиона марака.

Улога града Бањалука

Након отварање афере »Медицинска електроника«, градоначелник Давидовић је поднио захтјев земљо-књижном уреду да одузме права фирми »Гранд трејд« на кориштење земљишта, а морао је поднијети и захтјев да се и она три дунума одузму Ћубићевој »Нискоградњи«. Давидовић је то морао урадити још прије шест година, јер је тако прецизирано Рјешењем скупштине града. Радишићу је земљиште морало бити давно одузето, јер, према званичним подацима, није уплатио најмање 960 хиљада за дажбине. Та цифра је вишеструко већа, јер је Радишић фалсификовао уплатнице, како нам је потврђено у Специјалном тужилаштву. На крају цијеле приче, управа града Бањалука, након хапшења осумњичених у афери »Медицинска електроника«, одузела је Радишићу земљиште, како би се примирила јавност, али плац ће му бити враћен.

Радишић је у затвору од 18. новембра, али тиме није ријешен ни дио проблема који је створен махинацијама у вези са овим случајем.

*Сљедећу, 51. аферу објављујемо 11. јануара, послије божићних празника и Дана Републике.