АФЕРА 124: ИРБ обвезницама спасавао СНСД-ова предузећа

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

АФЕРА „124“

„ИРБ-ове обвезнице“

ИРБ РС је, осим кредитних пласмана, значајан дио средстава пласирала и у обвезнице. Обвезнице локалних заједница емитовале су углавном општине у којима је на власти Савез независних социјалдемократа. Емитовање обвезница био је нови начин задужења локалних заједница у РС.

ИРБ РС је улагала и у корпоративне обвезнице одређених предузећа, што пропалих јавних предузећа, попут бањалучке и приједорске Топлане и Олимпијског центра Јахорина, што приватних фирми чији су власници блиски владајућој елити у РС. Тако је ИРБ покуповала обвезнице фирме “Фармланд” Нова Топола, у коју је последњих година уложила милионе марака, фирме “Калдера”, у власништву Додиковог блиског пријатеља Миленка Чичића, бањалучке Робне куће “Боска”, чији је власник Драган Ђурић у Србији оптужен за организовани криминал…

Та предузећа нису подизала кредите код комерцијалних банака, већ су емитовала корпоративне обвезнице које је путем берзе куповала ИРБ. Разлог је једноставан. Да би се задужили код банака, потребно је да фирме испуњавају стриктно прописане услове, док при емитовању обвезница предузећа не морају да испуњавају услове у виду висине капитала, висине прихода и расхода, односно добити, или неки други услов. Потенцијални инвеститори сами процјењују ризик инвестирања у корпоративну обвезницу и принос који она носи.

ИРБ РС је од 2010. године у корпоративне обвезнице девет предузећа (власници свих предузећа су веома блиски са врхом СНСД) и обвезнице двије банке уложила укупно више од 120 милиона марака. Све ове обвезнице су емитоване преко Бањалучке берзе јавном емисијом (осим обвезница Топлане Приједор и Топлане Бањалука понудом за унапријед познатог купца, односно за ИРБ РС).

Индикативно је да се као искључиво и једини инвеститор свих ових обвезница појављује ИРБ РС и да нико други није био заинтересован да купи те обвезнице.

Предузећа, која су оптерећена високим задужењима, лошим пословним резултатима и у већини случајева нису више били у могућности да подижу кредите у банкама, емитују обвезнице, а њих купује ИРБ РС. На тај начин избјегава се ограничење кредитирања појединог предузећа до 5 милона КМ и из игре се избацују комерцијалне банке као носиоци ризика (банке више нису пристајале да овим предузећима одобравају кредите због изузетно високог ризика).

Парадоксално је то што у уређеним друштвима обвезнице издају само велике и успјешне компаније, које својим именом и добрим пословним резултатима могу привући довољан број инвеститора, док код нас корпоративне обвезнице издају она предузећа која изузетно лоше послују и која се више не могу задужити ни код једне банке. Ово је играње народним парама уз принцип да се предузеће задужи што више, откупе државним парама емитоване обвезнице, а онда тај новац извуче у приватне џепове.