АФЕРА 107: Километри аутопута Бањалука-Градишка најскупљи у региону

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

АФЕРА „Стотину седам“

„Аутопут Бањалука-Градишка“

Прича о аутопуту Бањалука-Градишка коштала је Републику Српску више него што здрав разум може да замисли. Прича о овом аутопуту је прича о бројним лажним обећањима, као и дугачком списку незаконитости које је починила власт Републике Српске.

Надувавањем цијена изградње тунела и трасе на првој дионици аутопута, дугој само 5,7 километара, власт РС и предузеће „Интеграл инжењеринг“ успјели су да са реалних 65 милиона КМ, колико је било потребно за комплетан завршетак једног дијела аутопута, износ подигну до 130 милиона КМ.

Тунели

Такав резултат постигли су надувавајући цијену тунела «Клашнице» са првобитно предвиђених 13 на 24 милиона КМ, (да би на крају износила преко 31 милиона); потом тунела «Лакташи» са потребних 18 милиона на астрономских 28 милиона КМ, (да би на крају коштао преко 30 милиона КМ); док су на чистој траси по километру, цијену увећали за 7 милиона КМ, јер је цијена «њиховог» километра коштала РС 12 милиона КМ, иако је за хиљаду метара асфалта било потребно непуних 5 милиона КМ.

Тунели су, по потреби, у једном Анексу уговора тунели нестајали, да би се након тога, појавили у другом Анексу, много скупљи него што је то ико могао и замислити.

Тендер

Уговор о грађењу скопљен је на износ од 43.442.755, 49 КМ, а накнадно су сви рокови за изградњу пробијени. Урбанистички завод РС из Бањалуке лоше је урадио пројект ауто-пута, па је Грађевински факултет направио ревизију пројекта; утврђени су недостаци; пројект је допуњен, што је по аутоматизму значило повећање потребних средстава предвиђених уговором. Тада је утврђено да је реална цијена ауто пута, свих објеката и два тунела око 65 милиона марака.

Анекси уговора

Међутим, у Анексу 1 Уговора о грађењу за додатне радове начињена је прва груба превара која је омогућила нереално увећавање цијене радова и реално незаконито извлачење новца. Из потписаног уговора избачен је цијели један тунел, “Лакташи”, иако је основним уговором била предвиђена његова изградња, а ни ревизија коју је извршио Грађевински факултет није дала ту могућност. Истим Анексом надувана је вриједност тунела “Клашнице” за 11 милиона КМ, (са 13 милиона на 24 милиона марака).

У Анексу 2 се изненада појављује тунел “Лакташи”, који је на волшебан начин нестао у Анексу 1. Анексом 2 је предвиђена изградња тунела “Лакташи” – од почетка до краја – иако је тај тунел већ требало да буде изграђен у складу са одредбама основног уговора. Међутим, јасно је из свега наведеног, да је од новца предвиђеног за првобитни уговор и оног Анексом 1 извучено десетине милиона КМ, тако да се Анексом 2 морала та “рупа” затворити и омогућити, додатним десетинама милиона КМ, наставак изградње. Ствар је урађена тако што је цијена тунела “Лакташи” надувана као и тунела “Клашнице”: “Нестали” тунел, након Анекса 2, више не кошта 18 милиона КМ, првобитно предвиђених основним уговором, (и сасвим довољних за изградњу), већ сада кошта 28 милиона КМ. Анексом 2 предвиђено је и 16 милиона КМ “за остале радове”, који су, у тренутку потписивања овог документа, већ били одавно плаћени и требали давно бити завршени.

Није само драстично увећана цијена тунела, већ и цијена километра чистог пута – трасе.

Велики објекти, два тунела, “Клашнице” (31 милион КМ), “Лакташи” (30 милиона КМ) и мост ( 11 милиона КМ) укупно коштају 72 милион КМ, а чист пут – траса преосталих 59 милиона КМ.

Тако је километар аутопута коштао чак 12 милиона КМ.

Штрабаг

Када се томе дода чињеница да је испрва спектакуларно најављиван као посао вијека са аустријском фирмом „Штрабаг“ на изградњи аутопутева у Српској, посао вриједности три милијарде евра који је Милорад Додик договорио, пропао четири године након добијања концесије за изградњу 430 километара пута у Републици Српској јасно је да си ради о пројекту за који неко мора да одговара.

“Посао вијека” претворио се тако у “фијаско вијека” захваљујући одлуци Владе Републике Српске и њеног тадашњег премијера Милорада Додика да 2006. године, мимо конкурса, путем директне погодбе додијели концесију на рок од 30 година аустријском концерну. И за то је Република Српска, на име одштете, морала да плати 200.000 евра!