АФЕРА 103: Милионске малверзације са земљиштем бањалучке Пољопривредне школе

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

АФЕРА „Стотину три“

„Земљиште Пољопривредне школе у Бањалуци“

Република Српска и град Бањалука остали су без више стотина дунума атрактивног градског грађевинског замљишта, због дјеловања или недјеловања моћника на власти у РС и Бањалуци, чиме је група људи дошла у прилику да згрне десетине милиона КМ на невјероватним шпекулацијама.

Прича о земљишту бањалучке Пољопривредне школе типичан је школски примјер организоване преваре у којој су главни актери само марионете, а иза њих су сигурно моћници из институционалног врха Републике Српске и града Бањалуке.

Није непознаница да Пољопривредна школа у Бањалуци располаже стотинама хектара земљишта које је годинама кориштено за потребе образовања средњошколаца. Због наглог ширење и изградње Бањалуке земљиште ове средње школе у насељу Лазарево одједном је постало атрактивно за грађевинску изградњу и постало је предмет интересовања многих шпекуланата.

Нема дилеме да се Будимир Станковић, кум Милорада Додика, обогатио на пословима око шпекулација земљиштем. Највећи дио колача уграбио је на замљишту Пољопривредне школе у Бањалуци у сарадњи са Едијем Ханешом, директором ове школе, и уз пуну подршку неких људи из Градске управе и Правобранилаштва РС.

У цијелој овој добро осмишљеној превари, зашкрипало је у РУГИП-у, али је камен спотицања брзо отклонила Влада РС – смјеном Тихомира Глогорића.

Станковић и Ханеш осмислили су план да атрактивно земљиште Пољопривредне школе у центру Бањалуке, вриједно десетине милиона марака, замијене за безвриједне парцеле у околини Бањалуке и Лакташа (формално у власништву Перице Репајића). То су и учинили.

Међутим, ствари су се закомпликовале када је Градска управа Бањалуке покренула тужбу преко Републичког правобранилаштва против Ханеша због прометовања градског земљишта. Земљиште је било у власништву Града Бањалуке, а Пољопривредна школа имала је право кориштења тог земљишта.

У међувремену, Станковић дио замијењеног земљишта препродаје фирмама Бинго Тузла и Октан промет Бијељина, од којих је требало наплатити укупно 8,3 милиона КМ.

Градска управа није одустала од тужбе, а Правобранилаштво је затражило од РУГИП-а забиљежбу спора у земљишној књизи под бројем П-1281/12.

РУГИП по службеној дужности приликом књижења земљишта у грунтовне књиге на новог власника у земљишно књижном извадку у дијелу „Ц“- „Теретни лист“ мора да унесе да је нови власник те парцеле оптерећен „забиљежбом о постојању спора који се води пред Окружним привредним судом“, наводећи број спора.

Као и сваки други терет, и судски спорови којима је оспорено власништво над земљиштем због тужби Правобранилаштва против Ханеша и Репајића морали су бити уписани су у ЗК извадке.

Захтјев Правобранилаштва за забиљежбу спора одбија Александар Деурић, Станковићев играч у РУГИП-у, послије чега је Влада, екпресно, смијенила Тихомира Глигорића са директорског мјеста.

Окружни суд Бањалука донио је 23. октобра 2014. године пресуду којом поништава нотарске уговоре којима је земљиште, које користи Пољопривредна школа у Бањалуци, било уписано као власништво фирме „Гилмарк“ из Градишке.

Суд је утврдио да је Град Бањалука стварни власник земљишта (готово 300 дунума), а Пољопривредна школа његов привремени корисник, те да та школска институција „нема могућност да располаже наведеним непокретностима обзиром да се ради о земљишту којим располаже Град Бањалука“.

Међутим, још није познато да ли је пресуда извршена.