Ефектни Бореновићев потез био је други шамар лидеру СНСД-а прошле седмице: први је доживио који дан раније, када је пропао лагани мостарски ручак чији је мени осмишљавао Драган Човић.

Да овој земљи требају нови и другачији политичари, јавна је тајна, о новој генерацији наглас говоре не само аналитичари већ и они који се итекако питају, а које овдје колоквијално зовемо међународном заједницом. У пракси пак гледамо живу слику ратних реторика, уста лидера који владају пуна су приче о угрожености, ултиматумима, чак пријетњи о нестанку државе. Пријетња по пријетња и расту блокаде, па је онда свеједно ко ће је први лансирати, већ је уходани сценариј акције и реакције, већ смо наиме свикли да и онај ко пријети једнако као и онај ко устаје у одбрану има подебели досје крцат народом, патриотизмом, (својом) партијом. Ријетко ко искочи из клишеа, нарочито на начин на који је то прошлог петка учинио Бранислав Бореновић, лидер ПДП-а, један од оних припадника нове генерације политичара који су партијско лидерство освојили управо свјесни да је читав свијет већ одавно у новом миленију. Бореновић је наиме на позицији предсједника ПДП-а замијенио Младена Иванића, без скандала, партијских потреса и што је такође неуобичајено на нашем брдовитом Балкану – и данас сарађују на бази узајамног уважавања и поштовања.

Шта је дакле урадио Бореновић? Најгласнијем поборнику обуставе сваког помака, лидеру СНСД-а и предсједнику Републике Српске Милораду Додику, у кабинет је послао торту с попратним писмом: “За допринос који радиш у афирмацији ПДП-а и мене лично! Ни сам нисам вјеровао да је спомињање мог имена чак 32 пута у твоја три наступа на Јавном сервису Републике Српске значајно утицало на раст рејтинга, како мог, тако и моје партије.

По анализи нашег медијског тима, овакав вид бесплатне промоције ће бити заиста значајан за изборни резултат ПДП-а, тако да очекујем и желим да наставиш истим темпом. Нека ти овај слатки поклон уклони горчину коју, како видимо у наступима, осјећаш у посљедње вријеме.” Кратко и слатко. Без расправе о српству за којом Додик несумњиво вапи, без полемике о томе ко и како представља Републику Српску у државним институцијама, што је његова омиљена тема.

Ако ћемо право, овај ефектни Бореновићев потез био је заправо други шамар лидеру СНСД-а прошле седмице: први је доживио који дан раније, када је пропао лагани мостарски ручак чији је мени осмишљавао првак ХДЗ-а БиХ и предсједавајући државног Предсједништва Драган Човић. Испоставило се, наиме, да је сам Додик претежак терет за лагани мени: може ли уосталом ико и замислити морске специјалитете уз Милорадове тираде у режији шефа Човића? То би отприлике изгледало овако: предјело, трио морских делиција: маринирани Никола Шпирић у ОСА-ином сосу, уз парламентарну тартар-смјену; густа јуха од шкампа зачињена виталним интересима; главно јело по избору – филе бранцина на постељици од изборног закона или пак реп јастога уз домаће специјалитете РТРС-а и трећег канала, а за десерт изненађења – транспортна заједница. И ко би онда то сварио као лагани ручак? А да не причамо како би одмах по одмицању од стола, пред новинаре изашли са већ познатом бинго реченицом – договорили смо се да се договарамо, али… И онда би почело: ко је крив за транспортну заједницу, ко коме бира представнике, ко (нај)више воли свој народ, ко се залаже за Европу, ко за регион, ко кога лаже. Једино што се извјесно не би чуло јесте ко краде, коме је стало да нема ни ОСА, ни СИПА, ко и предобро живи од свађа, лаганих ручкова и тешких оптужби.

Кад смо већ код оптужби, једна се занимљива појавила мало прије Бореновићеве торте: шефица Клуба СДС-а у Парламенту БиХ, партије која такође има новог лидера који се са својим претходником не обрачунава скандалима већ сарађује и настоји допринијети опредјељењу Савеза за промјене да се радом и ангажманом постижу договори у корист обичног човјека, Александра Пандуревић јавно је анализирала савезништво ХДЗ-а и СНСД-а и двојице лидера. Констатирајући како се први пут у постдејтонској БиХ догађа да једна партија из Републике Српске (СНСД) прави ванинституционалну коалицију са партијом из Федерације (ХДЗ), казала је: “СНСД је пристао на удар на РТРС и ми питамо да ли је то патриотизам. Нико их није уништио као СНСД. Позивамо их да објасне зашто Додик није реаговао на плочу ‘За дом спремни’ у Јасеновцу, зашто Грабар-Китаровић није прозвао због обиљежавања протјеривања Срба из Хрватске. Он је темпераментан, зашто не реагује? Рационално објашњење не постоји, изузев да га хрватске обавјештајне агенције уцјењују.” Прогласила је и апсолутном лажи оптужбе СНСД-а да је СДС крив за изостанак споразума о транспортној заједници чије је сједиште планирано у Београду, па јој је јасно, објаснила је, да Додик тражи начине да се оправда што је заправо блокирао Србију. Понудила је и подтекст атака на ОСАБиХ: СДС нема дилема – највећи проблем ОСА није директор Осман Мехмедагић, већ његов замјеник Трифко Буха, који “не подноси рапорте, не упозорава на истраге јер СНСД очекује да их он упозори да понекад повуку ручну. Проблем им је што не знају шта се зна”, рекла је Александра Пандуревић, убијеђена да је Шпирић због афере Ушће постао “витални интерес РС-а”.

Како год, дакле, да подвучемо црту, вратимо се на истраге које су заједнички именитељ свих политичких савезништава. У овом је часу бјелодано јасно да их коалиција Додик – Човић не жели. И то је та кост која је запела у грлима и отказала лагано ручање. Уколико лидер ХДЗ-а БиХ заиста намјерава у септембру наставити са својом улогом заговарача еуропског пута, мораће се опредијелити: или је с Додиком за блокаде или је у коалицији која еуроинтеграције преферира над питањима о којима је свађа неминовна. У противном, није искључено да и сам почне добијати торте.

Пише: Вилдана Селимбеговић

ПДП