Наш саговорник данас је Зоран Талић, предсједник Градског одбора ПДП Бања Лука и одборник у Скупштини града Бања Лука.

Зашто мислите да треба мијењати власт у Бања Луци?

Прије свега зато што у посљедњих двадесет година ова власт је имала прилику да далеко боље и више уради за своје грађане. То ћу показати на неколико конкретних примјера. Ја сам осам година одборник у Скупштини града. Ова власт је имала на располагању преко милијарду и седамсто милиона марака, како буџетских тако кредитних средстава али и средстава која су отишла из града у виду отимања земљишта и поклањања земљишта. Кад сведемо рачуницу то изгледа овако: преко милијарду марака буџета, преко 200 милиона марака кредитних задужења и око 500 милиона марака новца у земљи коју је град могао да прометује, али је та земља одузимана. Примјери су Пољопривредна школа, Медицинска школа, земљише у Залужанима које су поклонили МУП-у, земљиште које је Град поклонио Уставном суду РС. Значи само за ових осам година имали су на располагању 1,7 милијарди марака.

Шта је требало по Вашем мишљењу бити урађено са тим новцем?

Са свим тим новцем могла је бити урађена комплетна инфраструктура града Бања Лука. То је комплетна канализациона мрежа, сви колектори на територији града Бања Лука. Само кад те двије ствари погледате данас смо могли имати један чист и уредан Врбас, а не Врбас који је постао канализација. Могли смо завршити сву канализацију у граду, могли смо завршити комплетно водоснадбијевање како у градском тако и у приградском дијелу града. Могли смо можда завршити и обилазнице око града. Могли смо направити нове паркове, завршити све вртиће, можда смо могли отворити нове спортске објекте, ријешити основне потребе грађана у овом тренутку. Конкретно на Старчевици, могли смо завршити и школу и вртић. И сада не би имали ову муку коју имамо да у школу на Старчевици иде преко 1600 ученика а да још ту школу нису почела да похађају дјеца која живе на потезу од Ребровца до Венеције. Такође могли смо завршити вртић који је потребан Старчевици. Много се тога могло урадити.

Како Вам изгледа Бања Лука 2016. године?

Доста лоше. Мислим да је изгледала много боље прије неколико година када је почело нешто да се ради. Међутим мислим да сада све оно што се до тада можда и радило сад је почело да се санира. Значи доста се неквалитетно ради. Кренућу од најосновнијих ствари, то је просторно уређење и грађење. Мислим да имамо доста лоше и хаотично стање у области грађења. Ја сам предложио да имамо градског архитекту, јер само тако можемо то стање ријешити. Градити Бања Луку без урбанистичког плана је катастрофа. Урбанистички план града Бања Лука престао је да важи прије непуних десет година. У тих десет година имали смо комплетан грађевински јавашлук. Настали су неки објекти на неким локацијама који сигурно никада не би настали. Није се плански градило. Никла су насеља која немају објекте који би требало да задовоље све потребе грађана. Конкретно ево имамо насеље које иде од Ребровца до Венеције, немате ни једног вртића, школу имате али она задовољава потребе читаве Старчевице. Имамо ново насеље које је никло у Алеји Центар. Ни једног вртића, ни једне школе. Шта ће се десити са том дјецом када крену у школу? Гдје ће ићи, у коју школу? То су ти проблеми, није се системски радило да се направи више одређених садржаја за породицу. Само се ишло да се види гдје је њихов одређењи капитал. Чак не кривим инвеститоре, ја кривим власт. Власт је морала да уреди тај простор. Инвеститор је дошао да гради, а власт је требало да одреди шта да гради и како да гради.

Колика је ту била улога Скупштине града и како уопште оцјењујете рад Скупштине у претходне четири године?

Са средњом оцјеном. Сматрам да се могло далеко више. У ове четири године Скупштина града се уопште није дотакла најбитнијих тема. Малоприје сам рекао да смо пола милијарде поклонили у земљишту. Четири године уопште се није расправљало о земљишту Пољопривредне школе које је као такво најбитније за град Бања Луку у овом тренутку, што због локације што због финансија. Ми то уопште нисмо разматрали и ја сам итекако љут на руководство Скупштине јер сам ја неколико пута то тражио кад су били извјештаји о раду Правобранилаштва. То је по мени врло лоше.
Скупштина града је у једном тренутку само постала проточни бојлер градске управе односно Градоначелника. Скупштина града је постала само један сервис лоших односа коалиционих партнера. Постала је талац. Ми смо имали ситуацију да се коалициони партнери нису могли договорити око буџета и трпио је рад Скупштине. Ја сам у овом скупштинском сазиву имао преко 200 конкретних амандмана на одређене одлуке, буџете… Сви ти амандмани су били одбијени, осим једног у вези са регулационим планом и изградњом вјерског објекта на дјечијем игралишту.
Ја сам тада једини стао уз грађане и тражио да се то одгоди и тада су услиједили договори и преговори, па су се усагласили и остали одборници. Суштина је да сам тражио да се тај простор обогати садржајем за дјецу и старије и то је једино што је Скупштина усвојила.

Да ли је опозиција могла озбиљније дјеловати и урадити више? Колика је одговорност опозиције?

Ја лично мислим да смо се ми максимално давали у овом сазиву у складу са нашим могућностима и капацитетом који смо имали. Нас је било свег осам. У почетку нас је било више док одређене колеге нису прешле у странке владајуће коалиције. Оно што је сигурно јесте да ми нисмо били тамо скупштине би се завршавале у року од сат два. Овако смо ми са дискусијама, приједлозима и захтјевима доводили до тога да скупштине трају по два, три дана. Дакле, опозиција је максимално покушала да укаже на одређене нерегуларности и да понуди конкретна рјешења али на крају се ипак све завршавало са њиховом математиком. Ми смо били максимално дисциплиновани и све оно што је било лоше по Бања Луку ми смо били против тога, указивали смо на то. Чак смо успјели и да укључимо и ширу јавност кроз медије и комуникацију на терену. У овом сазиву медији и грађани су први пут показали велико интересовање за рад Скупштине.

Шта грађани Бања Луке могу очекивати уколико странке опозиције добију веће повјерење грађана Бања Луке ове године? Шта ће бити први потези?

Мислим да је веома битно рећи да је то привреда. То је оно што ми сад на све могуће начине покушавамо да нађемо и нашли смо конкретна рјешења и мјере. Хоћемо да видимо шта је то што ми треба да растеретимо за привреднике да би довели инвеститоре. Данас је људима најбитнији посао, није толико битно да ли им је завршен асфалт испред куће ако ће он по том асфалту ходати бос. Битно је човјеку дати посао, а он ће обувен и сит ходати и по макадаму. Овако имамо супротну ситуацију. Лично сам разговарао са великим бројем инвеститора будући да ми је то и професија и посао. Сада већ постоји доста интересовања људи који би на неки начин инвестирали у Бања Луку. Скоро сам одвео једног великог инвеститора у Пословну зону Рамићи гдје сам се на личном примјеру увјерио колико нам је спора и неактивна администрација. Човјек је био спреман и спреман је и данас да уђе са великим капиталом и да запосли велик број грађана Бања Луке, али тражи да администрација буде ефикасна и да га може услужити. Он не тражи никакве уступке, не тражи ништа већ само тражи да администрација буде брза и ефикасна у ријешавању проблема. То су грађевинске дозволе и све остало што је потребно.

Могу ли грађани Бања Луке очекивати квалитетне промјене? Постоји реална опасност коју грађани осјећају а то је да ће уколико и додје до промјена доћи само до промјена имена који сједе у истим фотељама а да се ниша суштински неће мијењати.

Не. Сам кандидат за градоначелника је казао да ће након годину дана поново питати грађане. Ја позивам све грађане да се максимално укључе у процес доношења одлука. Сматрам да грађани што прије треба да се укључе и да са нама који ћемо бити будућа власт одлучују. Грађански активизам је нешто што нам је потребно и што треба да буде покретач јаке Бања Луке. То се најбоље видјело на примјеру Бањ Брда и игралишта у Борику. Кад би се грађани максимално укључили власт не би могла да лута. Ми ћемо сигурно ићи на све могуће начине и то сам и најавио, да приликом усвајања буџета идемо са састанацима са Савјетима мјесних заједница и грађанима. Да питамо грађане шта је њихов приоритет. Да ли је то школа, вртић, пут, вода… А не као сад што постоји. Ви сад имате кабинетско ријешавање проблема грађана. Ја то највише замјерим код креирања буџета. Иде буџет Града и то се као формално пусти у Савјете мјесних заједница. Савјети мјесних заједница сад у овом тренутку чине највећим дијелом, уз дужно поштовање појединим, припадници владајуће коалиције. Све што се пошаље Савјетима мјесних заједница то пролази. Они не сазивају зборове грађана да би грађане питали шта желе. Они сједну, договоре и то пошаљу назад. Никада међу грађане не оду два најбитнија програма. То је програм заједничке комуналне потрошње и програм градског грађевинског земљишта. Кроз те програме ви најбоље питате грађане шта желе. Ви овако њима само пошаљете апстрактан буџет у којем се ништа конкретно не може видјети у смислу шта ће донијети сваком насељу понаособ. Кад им пошаљете те конкретне програме онда они могу да виде шта смијерате са њиховим насељима конкретно.

Уколико будете власт хоће те ли имати храбрости да ријешите проблем вишка администрације и хоћете ли имати храбрости да се супроставите тренду личних интереса испред колективног?

Чим смо се прихватили овог посла онда смо свјесни тога. Ми смо већ јасно казали шта сматрамо да треба да се уради. То се може неком свиђати или несвиђати. Кад су у питању сва дуговања која су направљена од стране ове власти под изузетно лошим условима морамо ићи у репрограм тих кредита. Мораћемо да растеретимо буџет. Сада преко 27 милиона марака иде на отплату кредита.

Шта то конкретно значи?

То значи да ћемо одређене кредите морати репрограмирати. Кредит ако истиче 2025. ми ћемо га морати продужити до неке 2030. године да би растеретили одређен период у буџету и да би то могло бити преусмјерено у развојну компоненту.

Шта ће бити са вишком администрације?

То исто морамо ријешавати. Ми ћемо то на све могуће начине морати ријешавати. Зато и идемо на прављење привредног амбијента. Мораћемо један дио тих људи превести у привреду. Генерално колико год то било непопуларно причати ја сматрам да ће се администрација морати смањивати. Да ли ће то бити прекомпозицијом одређених одјељења јер је бесмислено да имате Градску развојну агенцију и Одсјек за економски и локални развој који треба да раде исти посао. И имате при том Одјељење за привреду. Шта је суштина, неко је гомилао ту администрацију. Ви имате у Аквани 98 запослених радника од тога пола у угоститељству. Ми ћемо то угоститељство дати у закуп, а оставити искључиво овај спортски и рекреативни дио. Мораће се неке ствари ријешавати, али нећемо ми гледати да људи остану без посла него ће се морати стварати јак привредни амбијент да би ти људи могли прећи у привреду. Шта ћемо урадити са новцем уколико дође до репрограма? Искључиво користити за привреду и пољопривреду. Ми имамо ситуацију да је на селима добар дио људи отишао и пријавио се на биро у Бања Луци. Зашто? Па управо због погрешне политике коју ова власт води. Подстицаје не треба дијелити на начин како се то до сада радило. Бања Лука мора узети активну улогу у стварању амбијента да онај ко производи свој производ може и да пласира на тржиште. Да му град гарантује откуп. Град Бања Лука би требао да направи три откупне станице и три сушаре. Боље је то пољопривреднику обезбиједити него му дати 1000 садница. Ако ја сад вама дам 1000 садница у вриједности 5000 марака и ви узмете, ви требате сад отићи у кредит да купите механизацију, да купите све оно пратеће шта вам треба, водоводну мрежу, систем кап по кап… и на крају немате пласман. Боље је обезбиједити пласман а пољопривредници ће сами онда ући у реализацију свих ових ствари. Конкретан примјер сам предложио. Како ријешити питање откупа млијека на територији града? Хајде да направимо на три, четири локације млијекомате. То је фантастична прича коју, рецимо, имате у Хрватској. Кад сам то предложио на скупштини града али нико није хтио да послуша. Центар за развој и унапређење села треба тако да ради. На начин да ће направити откупне станице или кроз јавно-приватно партнерство или искључиво кроз јавни сектор. Направимо мљекомате и узимамо искључиво домаће млијеко од произвођача са села. Млијеко директно долази у мљекомат, ангажујемо санитарне и хигијенске инспекторе који ће на дневној бази то контролисати. Тај пољопривредник неће своје млијеко продавати за 0,3 марака већ за 0,8 марака. Град може да продаје за марку а градјани додју на мљекомат купе домаће јефтино млијеко.

Коме то не одговара?

Па очигледно неко не умије то да ријеши или не жели то да ријеши. Ја не могу рећи коме то не одговара, али знам коме одговара. Одговара пољопривредном произвођачу и грађанима Бања Луке.

Гдје видите Ви Бања Луку 2025. године?

Ако дође до промјене власти, сигурно бар корак боље или два у односу на ово гдје се сад налази. Ако би сада кренули да развијамо привреду и пољопривреду ја ту видим неку нашу највећу шансу. Бања Луку рурално подручје чини сигурно измедју 65 и 70 одсто. Кад би наше капацитете користили за развој пољопривреде то би било идеално, јер би онда могли кроз та средства развијати и инфраструктуру . Кад погледамо привреду сигурно кроз привреду можемо јачати спорт и културу. Дакле то све иде једно са другим. Ја видим Бања Луку сигурно на једном снажном, јаком путу ка, не само Европској унији, већ на путу ка једном стабилном и модерном граду у региону. Мислим да ми капацитете за то имамо.

/блог Преко Дрине, Владимир Ковачевић/