Посланик СНСД-а Никола Шпирић за новинску агенцију СРНА јуче је изјавио да сматра да Републици Српској не пријети опасност у политичком, него у економском смислу и упозорио да се кадровска политика у јавном сектору мора водити на принципима стручности и успјешности, а не искључиво страначке припадности.
На наше питање да прокоментарише ову изјаву, посланик у ПД ПСБиХ Александра Пандуревић изјавила је да се она слаже са овом изјавом, али се пита шта је Шпирић радио протеклих десет година као потпредсједник СНСД-а и битан фактор у власти.
“У потпуности се слажем са изјавом и упозорењем господина Шпирића, али не видим да је протеклих 10 година као потпредсједник СНСД-а, предсједавајући Савјета министара и министар финансија БиХ било шта урадио да се пракса “партијског запошљавања“ промијени. Напротив, ћутао је и сам играо у том колу непотизма. Подсјетићу вас, рецимо, на текстове ЦИН-а који је урадио истраживање коме је и како дијељен новац из буџетске резерве, а из којих видите да је основни Шпирићев критеријум био “по бабу и стричевима“, изјавила је Пандуревићева.

aleksandra-pandurevic-parlament

Она додаје и да је индикативно да се Шпирић итекако трудио да води Комисију за надзор над радом ОБА у којој је запослен његов син, како би имао утицај на његове надређене.

“Само прије годину и по дана, господин Шпирић је и рукама и ногама копао да води Комисију за надзор над радом ОБА у којој ради његов син. Дакле, борио се за позицију која му омогућава да контролише претпостављене свог сина. Такође, тешко да било кога господин Шпирић може увјерити да његов син већ други мандат ради у Београду само зато што је добар оперативац ОБА, а не и зато што иза леђа има тату”, тврди Пандуревићева и закључује да читајући Шпирићеву изјаву између редова, мисли да је већина шватила да Шпирића боли мјесто директора ШГ у Дрвару. Да је ту остао или постављен његов човјек, онда ове лекције о лошој кадровској политици не би било.

Предсједник Савјета младих ПДП-а Никола Дроњак, рекао је да је занимљиво да се Шпирић овога сјетио тек када је запослио свог сина у ОБА-у и када је син Жељке Цвијановић запослен у Електропреносу, те упитао Шпирића зашто он, с обзиром на чињеницу да предсједник СНСД-а Милорад Додик непрестано говори како је РС политички угрожена, тврди супротно и да ли је то увод у поновно мијењање страначког дреса.

nikola dronjak

“Шпирић се овога сјетио тек када је свог сина запослио у ОБА-у, а сина Жељке Цвијановић у ЕП БиХ. Постављам питање господину Шпирићу: Ако је РС економски угрожена, а не политички, зашто је онда он спомињао силне значке и беџеве и зашто његов страначки шеф константно говори да је Српска угрожена политички? Да ли то гдин Шпирић припрема терен да по 585. пут промијени политичку странку?”, упитао је Дроњак.

Он је изразио и интересовање због чега се Шпирић наједном сјетио да штити ШГ Источни Дрвар и констатовао да то једино може имати везе са криминалом који је направљен у овом шумском газдинству.

“Зашто се сада сјетио да штити ШГ Источни Дрвар, чији су радници подржавали ово велелепно рјешавање проблема. И овђе је начињен озбиљан криминал, који сада Шпирић жели да прикрије и заштити”, истиче Дроњак.

Александра Мартиновић, потпредсједница Одбора директора Транспаренцy Интернатионал у БиХ, наглашава проблем кадровања у јавним предузећима из кога произлази и финансијски аспект проблема везан за ова предузећа.

„Проблем кадровања у јавним предузећима у виду потпуне и нескривене политизације менаџерских структура, праћено недовољним нивоом њихових менаџерских капацитета, свакако јесте један од већих, ако не и највећи проблем функционисања овог дијела јавног сектора у БиХ. Зато и не чуди да управо јавна предузећа годинама имају статус популарно назван „краве музаре“ што јасно говори о томе да им је основни циљ извлачење јавних средстава за личну и страначку употребу. ТИ БиХ није заборавио примјер од прије неколико година када је врх владајући политичких структура у РС позвао директоре јавних предузећа да, ради ублажавања посљедица свјетске економске кризе, при сваком новом запошљавању и генерално у оквиру кадровске политике, посебно води рачуна о страначким кадровима. Ту је и низ других скандала који су претходних година потресали РС и БиХ, везано за запошљавања у јавном сектору, гдје је родбина високих политичких функционера запошљавана на основу субјективних оцјена комисија, често са далеко слабијим референцама од већине осталих кандидата“, објашњава Мартиновићева.

Она сматра и да јавна предузећа представљају главну препреку измјени закона о јавним набавкама у нашој земљи, која тренутно представља један од главних извора корупције.

„Јавна предузећа и њихови руководиоци су једна од главних баријера реформисању законског оквира о јавним набавкама у БиХ, у правцу његове веће транспарентности и интегритета, као и низа других прописа који могу имати важне елементе превенције корупције, јер управо на овај начин бива финансиран непримјерен животни стил функционера, као и велики дио редовног пословања политичких странака, а нарочито предизборних кампања. С обзиром да се поново налазимо у изборној години, не чуди да су јавна предузећа под великим политичким притиском и да се води велика борба око страначких позиција у њима, како између странака, тако и унутар њих“, изјавила је Александра Мартиновић и подсјетила да су њене колеге из Центра за истраживачко новинарство израдиле базу података о имовини јавних функционера у БиХ, у којој се могу наћи врло интересантни и забрињавајући подаци.

„Позивам зато чланове политичких странака да овај вид борбе против корупције почну сопственим примјером, јер је то једини излаз из коруптивног ропства, као једног од главних узрока економске кризе и сиромаштва у овој земљи“, закључује Мартиновићева.