http://pdp.rs.ba/sramota-za-univerzitetski-klinicki-centar-republike-srpske/

Свима је већ јасно да је опште стање у Универзитетско клиничком центру Републике Српске (УКЦ) катастрофално. Грађани мјесецима чекају прегледе и интервенције у УКЦ, а образложења која им се дају су да нема материјала или да су тренутно покварени апарати. Један од низа недавних случајева је ситуација са радом сале за катетеризацију срца у УКЦ. Сваки човјек се згрози на информацију да је у поменутој сали смањен обим рада због преласка на режим рада само у хитним случајевима. Зар људи којима пријети опасност по срце могу да не буду хитни? Ако се неко пријавио са тегобама везаним за срце то онда значи да је тако битан орган угрожен и да неблаговремено лијечење може да буде кобно. Слична је ситуација и са цитостатицима. За људе који болују од тако тешких болести нема одговарајућих лијекова, препуштени су сами себи и чекају да им се деси најгоре. Нажалост, низ је оваквих случајева.

Међутим, кап је прелила чашу оног тренутка када су због немарности, јавашлука, недостатка новца или ко зна чега постали угрожени животи новорођенчади. На ком се нивоу налази наше здравство када смо дошли у ситуацију да је упитна здравствена заштита новорођенчади? Какав је осјећај породиљама отићи у породилиште и размишљати да ли су за новорођенче обезбијеђени услови да може да крене свој живот на начин достојан сваког грађанина? Контрадикторне реакције љекара и одговорних људи у УКЦ су појачали страх и неизвјесност како ћемо се лијечити и како ћемо стварати здраву нацију.

Нажалост, и овај догађај као и сви други пролази без икаквих санкција према одговорним лицима. Увијек је реченица „предузели смо низ корака и утврђујемо одговорност“, реченица коју власт врло често користи, али ефеката нема. Најновије саопштење је да је крив дотрајали компресор. Толико је новца уложено у здравство и за оправдане и неоправдане инвестиције, па се са правом питамо како то да за бебе користимо апарате старе деценијама?

Право на здравствену заштиту грађанима Републике Српске је Уставом загарантовано и Законом о здравственој заштити детаљно регулисаво, те тражимо од власти да поступају у складу са Уставом и Законом. И изнад свега тражимо моралну одговорност за животе који не могу да чекају да се апарати поправе или да се неопходни материјали и лијекови набаве.

Свјесни смо да у УКЦ раде поштени људи који су много свјеснији од нас колико кобно може бити неблаговремено реаговање и да им није нити мало једноставно посматрати шта се догађа. Због тога их позивамо да подигну свој глас и да нам помогну да се оваква политика заустави.

ПДП

Leave a Comment