http://pdp.rs.ba/sedam-dana-sa-branislavom-borenovicem/

Предсједник Партије демократског прогреса Бранислав Бореновић је седмицу између 16. и 22. септембра провео направивши, како сам каже, преко 4000 километара испуњавајући разне обавезе народног посланика, шефа партије, међународног али и коалиционог партнера те пријатеља и породичног човјека.

Сво то вријеме је, у сарадњи са редакцијом Дневног Аваза водио својеврстан дневник дешавања те биљежио своја запажања о мјестима на којима је био, збивањима којима је присуствовао те особама које је срео. Одлучио је да дио дневника подијели са нама.

Како изгледа радна седмица Бранислава Бореновића?

Субота, 16. септембар

Ни формула ми није равна

Говорим ујутро у 10 сати на Политичкој академији Љајићеве СДП, иако смо различите политичке идеологије, веома пријатан разговор с младим политичарима Србије. Они су одушевљени како ми радимо на едукацији младих и како смо трансформисали руководство партије без потреса. Размишљам, коначно смо и ми некоме пренијели наше искуство.

Иначе, вече раније била је веома угодна вечера сa Расимом и његовим најближим сарадницима. Осјећам да би Срби и Бошњаци могли дугорочно стратешки побољшати односе да се нас двојица питамо.

Ух, у 11 се извлачимо из Београда, већ гледам на сат како стићи до 12.30 у Бијељину. Велика Изборна конференција жена. 200 жена ме очекује, нема смисла да касним. Не прелазимо 120 на сат – информисани смо о контроли брзине између наплатних рампи.

Шок, километарска колона на граници. Шта да радим, вјероватно сам једини од лидера који нема и никад не користи ротацију; палимо сва четири па ћемо замолити на граници да нас пусте преко реда.

Стижемо у хотел “Дрина”у Бијељини. Врхунски организована конференција, како то потпредсједник странке Марковић увијек одлично ради. Изабрано је ново предсједништво и предсједница Форума жена Драгана Чојић. Осврт на сат и правац БН телевизија, гостовање у Дневнику, прије тога кафица са Владом Тришићем.

Одмах након телевизије назад у зграду Скупштине на сједницу Предсједништва странке. Завршавамо договор око програмског сабора, документи за сабор у завршној фази, биће то право освјежење на политичкој сцени. Пред нама цијела година да комуницирамо и вратимо вјеру грађанима у могућност обнављања Републике Српске.

Лагана вечера са мојим Бијељинцима. Остајем овдје на спавању, сутра правац Лукавица на славу града. Одавно нисам имао овако брз и пун дан…

Ни формула ми није равна…

Недјеља, 17. септембар

Прича о митрополиту Петру

Слава града Источно Сарајево, свети Петар митрополит дабробосански. Градоначелник Вуковић окупио све кључне људе сарајевско-романијске регије. Најутисак је прича о митрополиту Петру који је 1941. ухапшен од усташа, одведен у Загреб, обријан, ошишан, мучен, одведен и убијен у јасеновачком логору само зато што је православни свештеник. Историја баш опомиње и упозорава…

 

Коначно назад за Бању Луку да се видим са својима и спремим за сутра. Један од најважнијих дана ове године, у политичком смислу, сусрет с канцеларком Меркел.

Понедјељак, 18. септембар

Њемачка прецизност

Крећемо у седам ујутро, возач преузео ауто за странку, ето први пут у историји ПДП-а имамо страначки ауто. Са мном је и одборник Драшко Станивуковић, објашњавам му колико ауто кошта, 31.000 КМ, али смо га узели на оперативни лизинг, мјесечна рата 690 КМ, све урачунато…

Одлично нам је пролазно вријеме, нема гужве на граници, већ смо добро зашли у Аустрију. Предлажем да сиђемо с аутопута у неко село да ручамо. Све затворено, изгледа да се овдје баш ради и да сви раде. Видим Себастиан Курз најдоминантнији – бар по билбордима, закачен је на свакој бандери, чак и на приколици са сламом. Таман му пошаљем поруку подршке, одговори ми да очекује одличан резултат.

У међувремену зове Иванић, интересује га кад сам са Меркел, је ли све уреду. Мало ме уплашио, али све је договорено, још једном читам е-маил из централе ЦДУ, реченицу:

“Канцеларка др. Меркел је сагласна да се састане са вама, прије састанка је предвиђен shake-hand photo…”.

Тамо ме чекају мој добар друг Бертил, међународни секретар ЦДУ, и наш међународни секретар Саша. И позив из странке, опет ме спомиње Цвијановић. Жестоко им одбрусим да данас немам времена за зјакасте беспосличаре.

Стижемо у Пасау, град од 50.000 становника на крајњем југоистоку Њемачке. Митинг је на тргу у центру града, има полиције, али доста добро распоређени да не упадају у очи… На самом улазу у ВИП простор уредно евидентирани добијамо наруквицу за пролаз и чекамо почетак митинга. Почиње тачно у 18, канцеларка је стигла минуту раније. Њемачка прецизност.

Бертил ми преводи, сјајан говор, само будућност, економија, привреда, образовање, технолошки развој, дигитално доба… Код нас све супротно, помислих. Пред крај митинга прилази ми особа из протокола и одводи иза бине у посебно уређен простор за разговор, фино избрендиран.

Убрзо стиже канцеларка, насмијана, слиједи руковање па фотографисање и на крају разговор. Заиста сјајна особа, доста познаје стање код нас, спремна да се посвети разговору о простору који није баш толико данас актуелан, мудро ми на крају поручи да сви требамо бити разумни и посвећени будућности земље.

Опет у ауто и правац у Каденабију код Милана на Конференцију о економским перспективама БиХ и улози партија десног центра који организује „Конрад Аденауер“ фондација. 700 километара пута, ваљда ћемо стићи до три ујутро.

Уторак, 19. септембар

Економска конференција

Послије лутања по Швицарској, тек у 4.30 стижемо. Неколико сати сна и на конференцију. Добра прилика да мало попричам са Изетбеговићем, Чаваром, Ћузуланом и осталим колегама из СДС-а, ХДЗ-а, СДА, ХДЗ-а 1990 као и професорима и представницима послодаваца.

Сриједа, 20. септембар

Жустра расправа

Наставак конференције, најинтересантнији дио за нас политичаре о утицају анкета на модификовање страначких порука, развила се жустра расправа између политичара и “неполитичара”. Задовољан сам представницима ПДП-а, ипак смо дошли с јаком екипом: посланици Брчкало, Бундало, градоначелник Вуковић, Милићка из Предсједништва, Грмуша из наше Академије; одборника Драшка смо пустили да се врати дан раније на рестарт протесте.

Коначно, слободно поподне, као прави фудбал фанови с Брчкалом и Вуковићем одлазим на Сан Сиро, лигашка утакмица Милано – Спал, прави спортски амбијент.

Кад смо већ у Милану, ред је јавити се конзулу Бабићу који инсистира на вечери код Чеде. Баш је годило, али док смо дошли назад до Каденабије, већ три ујутро.

Четвртак, 21. септембар

Грах с кољеницом

Опет два сата сна, па ‘ајмо Милано, Венецију, Трст, Љубљану, Загреб правац Бања Лука да се стигне на пријем Америчке амбасаде у Стару Аду. Ред је бити код амбасадорке Кормак која редовно посјећује Бању Луку и исказује поштовање нама у РС.

Стижемо таман да оставим ствари кући. Биљана на послу, Стефан у вртићу, Марко и Никола друга смјена у школи, а на шпорету грах с кољеницом. Каква радост, празник за мој стомак.

На пријему нико из Владе РС, одраз некултуре. Послије пријема у страначким просторијама састанак са новим шефом ОЕБС-а Бертоном.

И коначно својој кући…

Петак, 22. септембар

Овдје има будућности

Много нагомиланих текућих послова у странци, десетине папира, позива, прије тога кафа с новим људима из политичког одјела Амбасаде САД.

Данас и разговор с Говедарицом и Чавићем о даљњем опозиционом дјеловању. Странка као кошница, припреме за сутрашњи конференцију младих у току, понедјељак јавна трибина. Долази ФТВ за изјаву, наравно РТРС-а ни на видику. Неколико телефонских изјава за новинаре из иностранства.

Моји ПДП-овци из Кнежева зову на састанак. Све може само да се заврши што раније, да кући дођем бар до пет поподне…

Баш брза седмица иза мене, не памтим одавно овакав темпо, али је вриједило.

Може се овдје направити добра будућност, треба стабилизовати политички амбијент, увести мораторијум на апелације и изјашњавање о прошлости и окренути се будућности, инвестицијама, радним мјестима.

 

Путопис је сачињен у склопу серије „Дневник“ листа Дневни Аваз. Изворни чланак можете преузети испод:

ПДП РС