http://pdp.rs.ba/politika-zagreb-beograd-slicna-kada-je-u-pitanju-bih/

Током предстојеће посјете Републици Хрватској ћемо прећи сва отворена питања, а мислим да овог тренутка посебно доминирају питања везана за причу о потенцијалном одлагалишту нуклеарног отпада у близини границе са Босном и Херцеговином, рекао је у интервјуу за агенцију Анадолија Младен Иванић, српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине уочи одласка чланова Предсједништва у посјету званичном Загребу.

„Мислим да Хрватска ту одлуку око одлагалишта није донијела. Ми ћемо јасно изнијети наше ставове, као што су они и раније изношени, и ту постоји потпуно јединство, потпуно јединство у Предсједништву БиХ. Од Хрватске ћемо изразити очекивања да нас подржи посебно када су у питању европске интеграције као земља чланица. Јако је битна Хрватска. Улазак Хрватске у ЕУ је условио један од наших услова, а то је прилагођавање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ. Њихов разуман став да Босна и Херцеговина изврши прилагођавање, али у складу са реалним могућностима, а не да уништи сопствену пољопривреду био би нам од огромне помоћи. Између осталог, на томе ћемо видјети и колико је тај степен међусобних односа и међусобног уважавања заиста истински и истинска подршка. Превише су то мали краткорочни интереси да би због њих требало угрожавати добре односе између земаља“, поручио је Иванић.

Српски члан Предсједништва БиХ нагласио је како сматра да је добро да до посјете Хрватској долази, с обзиром да је хрватска предсједница Колинда Грабар – Китаровић прошле године била у Сарајеву, а да Предсједништво БиХ није било у званичној посјети, иако су чланови били у Загребу на сусрету са потпредсједником САД – а, Џозефом Бајденом.

„Јако је битно да до посјете долази. Она долази у тренутку формирању нове Владе у Хрватској, а морам бити врло искрен, да односи између Савјета министара БиХ и Владе Хрватске у претходном сазиву нису били тако добри и да дуго, дуго, дуго није било неке посјете на том нивоу“, навео је Иванић.

Након посјете чланова Предсједништва Босне и Херцеговине Загребу 8. и 9. марта, Иванић је за март најавио и да се очекује посјета предсједника Србије Томислава Николића Сарајеву.

„Тако да мислим да ће услиједити једна озбиљнија међународна активност. Наша иначе, намјера је да након подношења апликације за чланство БиХ у ЕУ сада у неком разумном року направимо неку врсту дипломатске иницијативе како Министарства иностраних послова БиХ тако и Предсједништва БиХ у борби за позитиван одговор за апликацију“, сматра Иванић.

Српска заједница у Хрватској тражи да буде равноправна

Српски члан Предсједништва БиХ рекао је како мисли да су обје теме између БиХ и Хрватске, и имовинско-правни односи и границе, које су и даље отворене, врло осјетљиве и на једној и на другој страни.

„Знате да о томе постоје контраверзе око Неумског залива, преко Костајнице и не само Костајнице јер има добар дио гдје Уна кривуда и да је дио БиХ на страни која је по некој логици под контролом Хрватске, као што има и дијелова Хрватске који су на страни БиХ. Мислим да овог тренутка нема услова за ратификацију тог споразума о границама ни са једне ни са друге стране. Било би добро да се уђе у озбиљније разговоре, да се види гдје се може извршити прилагођавање и да се покуша доћи до јединственог става. Претпостављам, онај стари споразум који је још својевремено под патронатом бившег шефа мисије УН-а у БиХ Жака Пола Клајна вршен, он само формално на снази, али никада није ратификован ни са једне ни са друге стране. Мислим да за то сада нема услова. Вјероватно ће ако буде спремности бити потребно да се те ствари ријеше у противном вјероватно остаје арбитража као једини изазов за неко будуће вријеме“, рекао је Иванић.

Прије званичне посјете чланова Предсједништва Босне и Херцеговине Загребу, дан раније, у понедјељак, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић у главном граду Хрватске ће се сусрести и разговарати са представницима српске заједнице. Рекао је како има добру комуникацију са представницима српске заједнице у Хрватској. Навео је да је у прошлој години био и обишао доста простора у Хрватској, у Пакрацу, у манастиру Крка, недавно и у Карловцу, као и да је присуствовао и Божићном пријему у Загребу.

„Имам врло добру комуникацију са Милорадом Пуповцем. У суштини тамо у овом тренутку постоје двије структуре – једна окупљена око Пуповца и других политичара који су присутни у другим партијама и друга, око цркве. Имам намјеру с њима поразговарати о тренутном стању. Желим чути њихове ставове и на неки начин покушати помоћи у разумним оквирима дипломатског дјеловања да се не уплићем у ствар друге земље, али да врло јасно искажем интерес за позицију народа којем и сам припадам. Разумијем да и Хрватски представници исказују интерес за позицију Хрвата у БиХ, али тако једнако очекујем да они разумију да и ја могу исказивати интерес за позицију српске заједнице јер представљам и Србе у БиХ, односно грађане Републике Српске. У том контексту треба направити мирну атмосферу и не користити ту позицију за личну промоцију, а, покушати дјеловати да ствари поправимо. Интерес српске заједнице да буде равноправна у Хрватској, да буде у Хрватској и они су сви јасно рекли да уважавају уставни систем у Хрватској, али очекују да се поштују и њихова права и на језик и на писмо, и све остале ствари које су у складу са европским конвенцијама. Ја се надам да ће нове власти то успјети у Хрватској да обезбиједе“, истакао је Иванић. Он је нагласио да је евидентно је да је група хрватских посланика у Европском парламенту најактивнија када је у питању Босна и Херцеговина. То је, наводи Иванић, логично јер то је земља чланица која с БиХ дијелу толико дугу границу, те да је то и логично будући да и један дио хрватског народа живи у БиХ.

„Добро је да имамо активне посланике и да је БиХ присутна као тема у Европском парламенту, али понекад стичем утисак да мало превише уважавају само властиту позицију и да не гледају шири контекст интереса БиХ. Волио би да се активност настави, али мислим да би она требало бити мање оптерећена текућим интересима само једне стране, него да би требала заиста бити дефинисана у складу са компромисима који су БиХ нужни. То значи да буде мало глобалнијих погледа на интересе БиХ у цјелини са свом њеном унутрашњом специфичном структуром. Добро је да су они активни, али бих очекивао мало још више, мало благо боље подешен приступ, те да буде мало више базиран на компромисима, а мање на интересима само једне стране ма колико и ти интереси били легитимни“, става је Иванић. – Два сценарија за БиХ у кључној години – Босна и Херцеговина, оцијенио је Иванић, се некако налази на некој раскрсници, некаквој ивици да пребаци или ка позитивном сценарију или да се врати не годинама него бојим се чак деценијама уназад.

„То је суштинско питање које ће опредијелити политички живот у БиХ у овој години. Позитивни сценарио може да се огледа у чињеници да се ријеши Статут Мостара, да се попис објави без било каквих контраверзи, да се ријеши избор хрватског члана Предсједништва БиХ, односно да се практично, имплицитно ријеши случај Сејдић – Финци преко тога, да у Бања Луци не буде референдума, а очито да га неће бити, да се прихвати и нађе рјешење за механизам координације, које је мислим да је то сада више питање сујете него суштине. То подразумијева и да Европа озбиљно прихвати нашу апликацију, да нам релативно брзо да питања која ми дамо одговор. Мислим да можемо дати одговоре ако се на вријеме припремимо. Морам рећи да сам изненађен колико један број институција припрема већ одговоре, знајући, јер ми знамо шта је основни садржај тих питања из других случајева. И онда да то буде праћено снажнијом финансијском подршком како ММФ-а тако и Европске комисије, Европске банке за обнову и развој, свих међународних финансијских институција. И ми смо тада у позитивном правцу“, појашњава Иванић.

Али једнако тако, цијени, лако се може десити да се Мостар не ријеши, јер вријеме истиче и да не буде избора, да се због неких различитих тумачења ко може бити третиран као грађанин БиХ, а у питању је, каже, 30-40 хиљада људи, колико је шватио који не мијењају суштински никакве односе у БиХ, али да очито и то питање смета, да не буду објављен попис, као и да се искористи ова прилика па да механизам координације не буде прихваћен од Републике Српске.

„Водећи о свему томе рачуна Европска комисија то стави у ладицу, да једноставно све стане. Мислим да ову прилику коју смо сада створили више у овом мандату сигурно нећемо имати. А, за неки нови мандат, након нечег новог не видим. Зато сматрам да је кључна одговорност на домаћим политичким личностима да ставе мало на страну текуће, краткорочне, баналне политичке интересе и да покушамо остварити онај први сценарио. Мислим ако би смо то успјели, увјерен сам да би у том неком периоду од 20 до 28 мјесеци колико је логично од дана предаје апликације БиХ могла добити статус кандидата и тиме дефинитивно учи у једну потпуно нову и другачију фазу, рекао бих пуно мирнију. Ова година је кључна за то“, упозорава Иванић.

ОХР је у суштини угашен

Српски члан Предсједништва БиХ дао је и оцјену како ће и на који начин БиХ постати кандидат за чланство у ЕУ, односно како ће се то десити уз Канцеларије високог представника у БиХ и шта ће убудуће бити са ОХР-ом.

„Канцеларија ОХР-а је била затворена 2006. године. А, онда су се појавили Силајџић с тезом БиХ без ентитета и Додик са тезом о независној Републике Српске. И повучена је одлука о гашењу ОХР-а која је 2006. била донесена. И ево, остали смо послије тога са ОХР-ом још једанаесту годину. Данашњи ОХР је другачији него онај који је био прије, за вријеме Педија Ешдауна, али он постоји као нека врста симбола међународног туторства над БиХ. Док год имате такву институцију ви нисте потпуно самостални. Ја мислим да је вријеме да то полако силази. Наравно да би требало да полако међународне институције излазе из непосредног одлучивања о БиХ. ОХР то и не ради, у посљедњих пет-шест година. Не могу да се ни сјетим искрено када је посљедња одлука о наметању неког закона, одлуке или смјени политичара донесена. Али, он ту постоји као нека врста симбола, нека врста пријетњи. У једном дијелу политичке јавности, прије свега мислим на Сарајево, одлазак ОХР-а се посматра са страхом, да би то могло довести до тога да се стане. Мислим да је тај страх неоправдан“, мишљења је Иванић.

Чланство у НАТО свакако немогуће за пет до десет година
Навео је како је претходни сазив Предсједништва БиХ поднио апликацију за Акциони план за чланство (МАП). Око тога, каже Иванић, не постоји политички сукоб у БиХ.

„Наш захтјев је у претходном мандату отишао и сада одлука о активирању директно не зависи више од нас. То је сада одлука која доминантно зависи од самог НАТО-а да процијени јесу ли се створили услови или не да се апликација примјени. Била је прича о томе да се апликација примјени, да се на њу позитивно одговори. Било је разговора о томе да је предуслов значајније књижење имовине у дијелу перспективних локација као што има неких политичких ставова који кажу да то више и није услов. То зависи од процјене самог НАТО-а и ми на то не можемо утјецати. Ако се добије у овој години Акциони план нама треба најмање пет, шест, ако не и осам до десет година да извршимо реформе и проведемо ствари да би могли ићи у даљњу фазу. С обзиром да је даљња фаза врло контраверзна ја њу уопште не бих отварао у овом тренутку. Мислим да је она непотребна и да служи само за покушај стварања сукоба. Хајдемо се бавити овим око чега имамо сагласност, свјесни чињенице да захтјев за чланство не може услиједити минимално за пет, а могуће чак и за десет година. И зашто данас људи који о томе неће одлучивати то коментаришу осим да једни друге покушамо злоупотребљавати у политичком смислу ријечи. Дакле, ако се добије акциони план то је сасвим уреду, не производи контраверзе, неће произвести контраверзе. Све даље мислим да је прерано постављати та питања“, наводи Иванић. Када су у питању односи са сусједима, првенствено Србијом, Иванић каже, како и тамо има проблем исто тако границе која још увијек није дефинисана, иако мисли да постоји сагласност гдје је граница“.

„Али је жеља Србије да се исправи тамо гдје је нелогична, по врло разумном принципу. Са стране БиХ никада није било спремност да се о томе разговара. Дакле, није проблем тамо што неко каже јесте овдје или ондје није. То је мање више, усаглашено. Али, остало је да се исправе поједине нелогичности. Србија би вољела да се ријеши питање језера око Бајине Баште и неких ствари да буде дио Србије, као што је била спремна и да исправи код Рудог границу која је потпуно нелогична на много мјеста. Мислим да са стране БиХ треба мало више храбрости да се у то уђе, храбрости коју смо показали када смо постигли споразум са Црном Гором. Неких других превише отворених питања колико знам нема. Нема замјерки на то како роба иде са једне или друге стране, мислим да је значајан допринос био заједнички састанак Савјета министара БиХ и Владе Србије који је био у Сарајеву“, сматра Иванић.

Цијени да је политика и званичног Загреба и званичног Београда слична када је у питању БиХ. Београд каже, наводи Иванић: волимо Републику Српску, али нећемо ништа урадити да угрозимо територијални интегритет и цјеловитост БиХ, као што Загреб каже разумијемо, волимо Хрвате у БиХ, али ништа нећемо урадити да угрозимо територијални интегритет БиХ.

„Мислим да је то зрело и са једне и са друге стране. Једино разумно и једино могуће, довољно избалансирано. Ја се надам да ће односи ићи у том правцу. Ти негативни инциденти које смо имали прошле године поводом Сребренице, хапшења Насера Орића су негативно утицали. То што се дешавало након хапшења Орића, а што је довело до одгађања посјете предсједника Србије је непотребно. На крају се десило да је Орић опет сада на суду због исте ствари. Тек се сада види колико је то у том тренутку било ирационално. Ту су и они догађаји око саме Сребренице, гдје је заиста једна добра воља потпуно негативно прихваћена. Али, ево захваљујући и разумијевању из институција из Србије мислим да су те ствари легле и да је то већ прошлост на коју се више не треба окретати“, рекао је Иванић.