ПРОГРАМ ОБНОВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ


Да живимо као сав нормалан свијет




 

Поштујући



уставе Републике Српске и Босне и Херцеговине,

Позивајући се на континуитет политичког и програмског дјеловања Партије демократског прогреса,

Одлучни да развијамо и промовишемо отворену, праведну, толерантну, богату и еманциповану Републику Српску,

Трајно опредијељени за мир, дијалог и толеранцију на простору Републике Српске, БиХ и цијелог Балкана,

Неподијељеног става да само економски и технолошки развој, инфраструктурно јачање, као и образовање усмјерено ка развоју појединца и читавог друштва могу обезбиједити стабилну и просперитетну будућност Републике Српске и свих њениг грађана,

Разумијевајући потребу друштва за јасном политичком и вредносном алтернативом политикама конфликта, јефтиног популизма и демагогије чији су једини резултати привредни колапс и демографска катаклизма,

Одлучни у намјери да покренемо процесе укрупњавања политичке сцене у Републици Српској, инклузије свих прогресивних друштвених снага и снажења политичке идеје и организације народњачког десног центра, те да на основу тих претпоставки грађанима Републике Српске понудимо конкретан програм и политике економског, демографског, инфраструктурног и технолошког развоја Републике

Инспирисани најсвјетлијим цивилизацијским достигнућима у домену људских права и слобода,

Ми, чланови Сабора Партије демократског прогреса, дана 7. октобра 2017. године, усвајамо сљедећи:



ПРОГРАМ ОБНОВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ



РЕПУБЛИКА СРПСКА НА ПРЕКРЕТНИЦИ

Република Српска створена је са идејом да буде слободно друштво за слободољубиве људе који не пристају на притиске, уцјене и тоталитарне обрасце било којег профила. Те основне вриједности, а које се тичу слобода и права грађана, континуитета политичке и слободарске традиције нашег народа, либералне тржишне економије, владавине права и подјеле власти, јачање капацитета демократских институција које су изнад свачије самовоље и које су легитимисане вољом грађана као највишег суверена, јесу и даље основне вриједности Партије демократског прогреса. Као партија политичког континуитета и са озбиљном и референтном политичком традицијом, ми и даље остајемо на својим кључним вредносним и политичким принципима на којима смо и основани.

Кључне вриједности по којима је Партија препозната међу грађанима Републике Српске и Босне и Херцеговине, а по којима ће и даље да буде препознатљива, јесу апсолутна посвећеност личним правима и слободама свих грађана Републике Српске и Босне и Херцеговине, заштита уставно-правног поретка Републике Српске и БиХ као израза доминантне и суверене воље грађана Републике, приврженост конзервативним друштвеним идејама које се односе на снажну и проактивну улогу јавних институција и органа у области безбједности грађана и имовине, посебна улога породице у друштву, као и посвећеност изградњи стабилне тржишне економије.

Будући да припадамо породици европских народних и конзервативних партија, ми у Партији демократског прогреса заговарамо снажну улогу Републике у области безбједности грађана и њихове имовине. Инсистирамо на строгим кривично-правним нормама које регулишу кривична дјела против људи и имовине, против интегритета породице, жена и дјеце. Република је дужна да учини апсолутно све што је у њеној моћи да заштити своје грађане од сваког атака на њихов лични, породични и економски интегритет, те смо ми у Партији демократског прогреса чврсто опредијељени да промовишемо политике у том смјеру, а да на власти оперативно конкретизујемо исте.

ПДП досљедно и недвосмислено поштује принципе народне суверености. За нас је народ као заједница слободних грађана једини господар Републике. Из народа као јединог носиоца суверенитета проистиче сва власт у Републици. Иако врховни суверен, народ никад не може и не смије дати себи за право да наруши било које природно или позитивно право човјека као појединца. Демократија јесте цивилизацијски највиши искорак када је ријеч о друштвеном организовању и моделовању процеса доношења одлука, али она не смије да задире у света и неприкосновена лична права и слободе грађанина. Ми у ПДП-у чврсто смо посвећени заштити и промоцији личних права и слобода свих грађана Републике Српске, а културу и националну свијест српског народа у Републици Српској и Босни и Херцеговини схватамо као највиши израз свих позитивних цивилизацијских достигнућа које слободни грађани могу да досегну. Притом, потпуно поштујемо и традиције осталих народа у Републици Српској и БиХ, те смо најснажнији заштитник права сваког грађанина да поштује традицију свога народа.

Ми у Партији демократског прогреса свјесни смо чињенице да слобода није право негирања слободе другога, како појединца, тако и народа и других колективитета. Управо из ове премисе проистичу и кључне политичке одреднице Партије демократског прогреса. Чврсто се залажемо за афирмацију легитимних права свих грађана и народа у Републици Српској и БиХ, али никад нећемо пристати да било чија права буду клице неправа према неком другом. За разлику, нажалост, од многих других политичких актера у Републици Српској, БиХ и у цијелој регији, ми смо чврсто увјерени да не постоје колизије интереса и права грађана и народа на овом простору, него да се сви легитимни интереси у модерном друштву могу и треба да буду реализовани на принципима толеранције, уважавања различитих интереса и дијалогу, а насупрот ксенофобији, конфликтима и негацији.

Партија демократског прогреса стоји чврсто на курсу потпуног поштовања уставно-правног поретка Републике Српске и Босне и Херцеговине. У политичком раду ПДП је спреман да покаже своја основна политичка опредјељења, као што је много пута и доказао: заштита уставне позиције Републике Српске, поштовање уставног поретка БиХ на бази договора и компромиса њених релевантних политичких фактора, бескомпромисна борба за заштиту права Републике Српске да прославља свој Дан Републике, као и да у тој прослави учествује српска компонента у Оружаним снагама БиХ, заштита уставне надлежности у области безбједности и унутрашњих послова. Посебно су биле важне активности кључних носилаца политичких позиција ПДП-а који су заједничким напорима и стрпљивим и мудрим радом спријечили недобронамјерне политичке и друге кругове да једнострано покрену ревизију тужбе БиХ против Србије. Према томе, ПДП, за разлику од многих који само декларативно бране уставну позицију Српске, континуирано, темељно и озбиљно политички дјелује како би заштитио уставне капацитете и интересе Републике Српске, а на начин да било коме другом у БиХ и регији тиме не прави штету. Овакав начин дјеловања ПДП-а постао је у принципу и наш заштитни знак.

Када је ријеч о економији, Партија демократског прогреса у складу са својом идеолошком профилацијом стоји на позицијама максималне промоције слободне тржишне привреде у којој грађанин-појединац има кључну улогу. Дакле, залажемо се за либералну тржишну привреду са минималном, и то регулативном улогом државе, са минималним фискалним оптерећењима, са најнижим и најконкурентнијим пореским стопама у регији. У том контексту, желимо да отворимо економију Републике Српске, да је фискалном реформом учинимо конкурентном, те да у комбинацији са стриктним праћењем квалитета и испуњавања других законских услова кад је ријеч о увозним производима, али и са јачањем механизама владавине права и ефикасног правосуђа, створимо онај амбијент у којем ће бити најлакше и најбрже постати предузетником управо у Републици Српској, у којој ће пореска и непореска оптерећења на привреду бити најнижа у регији, у којој ће управни систем бити у функцији развоја и привреде и у којој ће највише новца остајати онима који га и зараде.

Баш због тога је ПДП, као конзервативна политичка партија са либералним економским схватањима, а по чему су препознатљиве и друге конзервативне и народне партије у Европи и свијету, посвећен промоцији индивидуалне иницијативе у сфери економије и свих економских слобода. Вјерујемо да је обавеза државе да помогне грађанима, односно предузетницима и привреди, тако што ће креирати стимулативан регулаторни амбијент за бављење пословном активношћу. Наша политика се зато састоји у томе да држава омогући ефикасну и економичну, а малу и брзу јавну управу која не успорава развој, а да с друге стране добијемо широку базу привреде и самих радника, те да се на основу те широке базе људи који зарађују, заправо обезбјеђују и општи друштвени развој и просперитет, али и много шира опорезива база за пуњење јавног буџета и реализацију основних јавних функција државе.

Чврсто се залажемо за тродиобу власти на законодавну, извршну и судску, која је базирана на принципу равнотеже и хармоније међу тим властима и гдје нити једна од њих није и не смије бити ни подређена нити надређена било којој личности, него искључиво Уставу и законима. Залажемо се за независност институција које морају дјеловати у интересу грађана, а не било које партије или другог центра моћи. Посебно смо заинтересовани за пуну независност правосудне власти, јер се потврдило да је свака развијена држава у свијету постала таквом када је судској власти дала посебан значај, а сама та власт је себи претпоставила једино законе и правду, као врхунски правни принцип. У складу са својим конзервативним идеолошким погледима, Партији демократског прогреса је програмски приоритет успостављање јасног механизма напредовања и критеријума за напредовање у правосуђу, омогућавање свих материјалних претпоставки да правосуђе свој посао врши на објективан, ефикасан и правичан начин, те апсолутна заштита интегритета судија и тужилаца у обављању својих дужности.

Партија демократског прогреса посебно је осјетљива на питање улоге и значаја породице у нашем друштву. У том смислу, учинићемо све да поново рехабилитујемо позитивну перцепцију међу младим људима када је ријеч о заснивању породице, прилагодићемо фискални систем потребама породица и смањићемо пореска оптерећења у максималној могућој мјери за вишечлане породице, односно њихове чланове, а вршићемо на одговоран начин и све друге регулативне мјере, које су на располагању јавној власти у правцу проактивног дјеловања на демографску обнову Републике. Управо је демографска обнова данас најважнија потреба Републике Српске и фундаментални програмски задатак ПДП-а. Демографски трендови у Републици Срспкој данас су изузетно негативни. Баш из тог разлога смо чврсто опредијељени да као одговорна и озбиљна народна странка искористимо све ресурсе који су нам на располагању и ставимо их снажно у функцију очувања биолошке супстанце народа.

 

I ЕКОНОМСКА ОБНОВА

За економију 21. вијека

Циљеви економског програма ПДП-а

Партија демократског прогреса у фокус свог будућег дјеловања мора ставити економску обнову Републике Срспке. У том смислу, ПДП дефинише неколико средњорочних циљева који морају бити императив будуће владе и укупне извршне власти Републике Српске:

  1. стабилне стопе раста бруто домаћег производа од 5% и више на годишњем нивоу,

  2. стабилне јавне финансије, те стабилне финансије ванбуџетских фондова и јавних предузећа; циљ је изаћи из зоне високог буџетског дефицита, дугове фондова социјалне сигурности свести на нулу, а пословање јавних предузећа из губитка увести у зону континуиране добити; циљ је Републику извести из континуиране спирале задуживања на којој садашња власт истрајава,

  3. динамичнија и олакшана привредна активност кроз значајно смањење свих пореских и непореских оптерећења пословања,

  4. реформисано тржиште рада и ефикасније образовање у циљу значајног повећања број запослених у Републици Српској на 350.000 радника у периоду до 2025. године,

  5. стабилност финансијског сектора и његова већа подршка економском развоју РС, нарочито путем нове улоге Инвестиционо-развојне банке РС; кроз транспарентан и независан рад регулатора финансијског сектора, циљ је повратити стабилност и повјерење у финансијски систем РС који су пољуљани након пропасти три банке, те кредитне активности финансијских институција, а нарочито ИРБРС значајније усмјерити у привредне активности,

  6. раст плата и пензија; циљ је да системским рјешењима у свим областима привреде достигнемо износ просјечне плате од преко 1.000 КМ и просјечне пензије у износу од преко 500 КМ;

  7. максимално искоришћавање пољопривредних потенцијала и обезбјеђење достојанственог и одрживог живота на селу низом системских мјера, већим издвајањима за подршку пољопривреди и адекватним управљањем овим подстицајима;

  8. максимално искоришћење кључних електроенергетских потенцијала Републике и то кроз прелазак са садашњег принципа трошења на принцип доброг управљања овим потенцијалима, ревизију концесија, вишу наплату датих концесија те ревизију сумњивих приватизација у енергетском сектору;

  9. максимално искоришћавање туристичких потенцијала Републике Српске.

Мјере и активности економског програма ПДП-а

Како би економско-социјалну ситуацију у Републици Српској стабилизовали и примјеном низа мјера утицали на њено побољшање, сматрамо веома битним предузети прву мјеру а то је утврђивање и објелодањивање стварног стања у којем се налазе јавне финансије Републике, те утврђивање стварне финансијске, имовинске и приносне позиције јавних предузећа и других јавних институција.

Документа која су упућена Народној скупштини РС током 2017. године, а укључују Образложење приједлога за изгласавање неповјерења Влади РС и низ интерпелација у којима су образложени сви економски проблеми са којима се суочава РС, само су дијелом показали колико је лоше стање у Републици. Кажемо само дијелом, јер су извршене анализе базиране на јавно објављеним подацима, извјештајима и информацијама, а с правом сумњамо да је стање много горе него што ми у овом тренутку можемо уочити и открити.

Да је наша сумња оправдана, говоре и досадашњи налази Главне службе за ревизију јавног сектора за одређена министарства, фондове, јавне и владине институције, као и налази екстерних ревизора који су врло често исказани са мишљењем које носи одређену врсту резерве, па чак и негативно мишљење и указује да извјештаји који се објављују нису тачни, да се ради супротно законима и да се не даје стварна слика стања.

Прије покретања било каквих мјера ми морамо знати стварно стање у јавној управи, стварно стање буџетских и ванбуџетских фондова, као и стварно стање у државним и јавним предузећима јер сва дуговања, неизмирене обавезе и скривени губици представљају фискални ризик за државу.

Друго што мора бити урађено у што краћем року јесте позивање на одговорност оних који су допринијели лошем стању. Никога не треба осуђивати прије судова, али свима треба да буде јасно да за цјелокупно стање у Републици Српској неко мора сносити одговорност.

Колико је ко одговоран и која је то врста одговорности свакако ће одлучивати судови, али ми нећемо прихватити чињеницу да је Српска доведена у веома тешку ситуацију, а да баш нико за то није одговоран. Образложење приједлога за изгласавање неповјерења Влади поднесено у мају 2017. године Народној скупштини РС од стране опозиционих посланика Републике Српске, на челу са народним посланицима ПДП-а, указује да је управо Влада та која није створила претпоставке за развој Републике Српске већ је, напротив, својом неадекватном политиком, својом површношћу, незнањем, корумпираношћу, у свим сегментима живота уназадила Републику. Нажалост, огроман новац грађана Српске је „нестао“, а Влада није уопште реаговала нити је било кога позвала на одговорност. Сматрамо да се само позивањем на одговорност оних који нису радили посао у складу са интересима Републике може вратити повјерење јавности у институције система и обесхрабрити нека будућа, од народа, изабрана лица на чињење истих или сличних ствари.

Тек након спровођења ове двије мјере императивног карактера, могуће је истински прећи на предузимање активности за побољшање економског стања и економских трендова у Републици Српској.

Фискална консолидација и ефикасна фискална политика

Фискална консолидација у својој суштини означава смањење трошкова и повећање прихода у буџету. Овај сет мјера даје ефекте само континуираном примјеном и дугорочног је карактера. Основни циљ јесте од трошења буџетских средстава прећи на систем управљања средствима, односно увести потпуни ред у трошењу буџетског и сваког другог јавног новца. Мјере које је неопходно провести у сврху испуњавања циљева су:

  1. Извршити рационализацију плата и накнада свих запослених које се исплаћују из јавних извора средстава које су под ингеренцијом Владе РС кроз:

  • доношење законског оквира који дефинише да сваки запослени у јавној институцији може да прима само једну накнаду из јавних извора новца, односно може да прима плату само по једном основу радног ангажмана;

  • у складу са претходном мјером, потребно је конструисати базу података о свим запосленима, као и базу података о члановима управних и надзорних одбора и осталих стручних тијела који се финансирају јавним новцем, како би се водила евиденција о накнадама свих запослених у институцијама власти и имао тачан податак о фонду плата којим су оптерећени буџет, ванбуџетски фондови и друге јавне институције; ту базу израдило би Министарство финансија као надлежно министарство за управљање новцем;

  • доношење законског оквира којим се онемогућује злоупотреба запошљавања и напредовања чланова уже породице именованих и изабраних функционера у институцијама власти РС; овом мјером законски ћемо уредити питање спречавања непотизма у институцијама система у РС;

  • укидање интервјуа, односно општег утиска као пресудног фактора приликом запошљавања у јавној управи као извора непотизма и корупције.

  1. Обезбиједити пуну транспарентност у трошењу јавних средстава кроз:

  • доношење неопходног регулативног оквира који ће учинити обавезним јавно објављивање свих плаћања из буџета свих нивоа власти и јавних институција и јавних предузећа за сваки рачун који прелази износ од 1.000 КМ;

  • у складу са претходним, на интернет страници Владе или конкретне јавне установе или јавног предузећа објавити сваки рачун који прелази 1.000 КМ; ово је рјешиво једном једноставном одлуком Владе која би регулисала ово питање.

  1. Извршити реструктурисање броја радних мјеста у јавном сектору кроз:

  • усклађивање броја запослених са бројем неопходних радних мјеста предвиђеним систематизацијом радних мјеста по министарствима и свим установама у надлежности РС (влада, јавна предузећа и јавне установе);

  • постепено смањивање радника у администрацији на бази природног одлива радника пензионисањем, а дијелом и добровољним напуштањем јавне управе путем отпремнина, али не науштрб смањивања квалитета услуга које пружа јавни сектор;

  • израду јавног регистра свих запослених који се финансирају, односно примају накнаду по основу рада у свим јавним институцијама;

  • усклађивање плата и других накнада у институцијама власти Републике Српске; потребно је извршити ревизију плата и свих других накнада које се исплаћују из јавних извора средстава;

  • смањивање броја ангажованих радника ван радног односа за 50% (уговори о дјелу и о привременим и повременим пословима) на које одлазе огромна средства из буџета; за све послове, које према квалификацијама радног мјеста могу да изврше запослени у Влади, јавним предузећима и јавним установама, не ангажовати спољне извршиоце;

  1. Повећати фискалну дисциплину кроз:

  • интензивирање наплате прихода које подразумијева јачу улогу Пореске управе на принципу да нема недодирљивих; обезбјеђивање неселективног приступа контролних органа и посебно редефинисање рада Одјељења за контролу великих пореских обвезника Пореске управе;

  • интензивирање рада инспекцијских органа, односно Републичке управе за инспекцијске послове појачаном инспекцијском контролом која никако не смије да произведе ефекат дестимулисање привредне активности;

  • елиминисање коруптивних и криминалних радњи инспектора са нултом стопом толеранције на овакве радње;

  • пооштравање законске регулативе која регулише питање коруптивног понашања инспектора и увођење највиших могућих казни за овакав рад;

  • увођење обавезног приступа персоналне ротације инспектора приликом контроле пореских обвезника;

  • уређивање питања јавних набавки и елиминисање коруптивних радњи у тендерским процедурама које су данас општа појава; овакве радње сматрати ненормалним и неморалним и пооштрити санкције за коруптивне радње које настају у оквиру јавних набавки свих јавних институција; строга контрола примјене Закона о јавним набавкама с посебним нагласком на праћење тежње за избјегавањем отворених поступака као најтранспарентнијег облика јавних набавки, као и спречавање злоупотреба везаних за анексирање већ додијељених уговора кроз поступак јавних набавки;

  • законски онемогућити исплаћивање нето плате радницима без уплате пореза и доприноса, што је постала свеопшта пракса, наочито у јавним институцијама.

  1. Смањење свих нереално високих трошкова свих установа које су у надлежности РС и то за 30%, а то конкретно подразумијева смањење буџетских расхода и уштеде од 50 милиона КМ годишње кроз:

  • успостављање система увођења услужних дјелатности са трећим лицима, односно привредним субјектима који би вршили низ услуга по основу уговора, чиме би значајно били смањени бројни нерационални трошкови свих институција власти (примјер набавка и коришћење копир-апарата у јавним институцијама);

  • значајно смањење цијене набавке аутомобила и значајно смањење трошкова одржавања возног парка свих институција у надлежности РС;

  • увођење новог система управљања и коришћења службених возила Владе и свих јавних институција и јавних предузећа по узору на моделе који постоје у земљама ЕУ;

  • смањење трошкова употребе службених телефона, репрезентација, дневница, стручних услуга, путовања и смјештаја, и свих других „привилегованих“ давања.

Рјешавање дужничке кризе Републике Српске кроз репрограм дуга

Дугови Републике захтијевају сет мјера у циљу враћања нивоа задужености на оптималан ниво. У првој години након репрограма могуће је годишњу рату кредита смањити за 50 милиона КМ, а што би се могло преусмјерити за повећање пензија од 5% у првој години. Дугорочно, циљ је смањити годишње рате кредита на 400 милиона КМ са садашњих 920 милиона КМ годишње. Мјере репрограмирања дуга могу се спроводити само уз потпуну контролу трошења јавног новца, односно паралелно са мјерама фискалне консолидације.

У том циљу неопходно је:

  • У Закон о задужењу, дугу и гаранцијама уградити члан којим би се ограничила отплата годишње рате кредита из буџета РС на 30% од редовних буџетских прихода остварених у претходној години у прве четири године, а до 2025. године ово ограничење годишње рате кредита вратити на износ од 18% редовних буџетских прихода;

  • Извршити репрограм или реструктурисање дугова са свим кредиторима на начин да се захтијевају дужи рокови отплате и ниже каматне стопе нарочито за онај дио дуга који се дугује домаћим банкама (по основу обвезница и кредита) али преговоре вршити и са свим другим кредиторима (међународне финансијске институције);

  • Тамо гдје је то могуће захтијевати отпис дијела дуга; кредитори су сигурно заинтересовани да на вријеме уђу у процес преговарања о репрограму јер тиме умањују могућност да један дио својих потраживања никада не наплате, што би могао бити сценарио ако се настави овај тренд управљања дугом који врши садашња власт;

  • Даљу политику задуживања водити са основним принципима управљања дугом а то су транспарентност, програмско вођење података о дугу и заустављање даљег нерационалног задуживања које је било усмјерено искључиво на јавну потрошњу.

Смањење оптерећења привреди и побољшање пословног амбијента

Партија демократског прогреса се залаже за спровођење свеобухватне реформе у циљу смањења опетерећења привреди и потпуне предвидљивости и безбједности пословања за инвеститоре. У том циљу неопходно је:

  1. Смањити оптерећење на рад (порески клин), односно дио бруто плате који убире држава; оптерећења на рад (порези и доприноси) чине радну снагу великм теретом за послодавце и уједно мотивишу рад у сивој зони, непријављивање радника и исплату дијела плате „у коверти“; овом мјером краткорочно постиже се ефекат увођења већег броја радника у легалне токове а дугорочно се постиже ефекат већег прилива у буџет јер се мањим пореским оптерећењем а вишом основицом надомјешта смањен прилив који би настао због нижих пореза и доприноса у првој или другој години примјене ове мјере; циљ је порески клин смањити на ниво прије 2011. године (35,7% од бруто плате), а дугорочно радити на даљем смањивању пореског клина који би нас чинио конкурентнијом привредом; неопходно је такође ниво неопорезивог дијела дохотка повећати на 250 КМ.

  2. Поједноставити методологију и оперативну технику обрачуна и плаћања пореза, непореских дажбина и доприноса послодаваца; број плаћања фискалних и парафискалних намета и процедура са садашњих 35 свести на максимално 15 плаћања на годишњем нивоу; да би предузеће несметано обављало дјелатност неопходно је да се придржава преко 20 закона везаних за плаћање разних фискалних и парафискалних дажбина и око 30 закона којима су, ако их се не придржава, предвиђене казнене одредбе, те је неопходно извршити „укрупњавање“ законских прописа који се тичу привредне дјелатности;

  3. Израдити регистар парафискалних намета и укидати поједине непореске/парафискалне намете и прије израде регистра за које се утврди да имају штетно дејство, а које немају значајан финансијски ефекат на буџет;

  4. У потпуности примијенити Закон о стечају РС поштујући начела хитности и економичности у циљу смањења броја несолвентних пословних субјеката у Републици Српској, повећања ликвидности привреде и неопходног реструктурисања бројних привредних субјеката; потребно је извршити измјене и допуне Закона о стечају у правцу давања императивне обавезе Пореској управи Републике Српске да поднесе приједлог за отварање стечајног поступка, односно приједлог за отварање поступка реструктурисања, а у случају платежне неспособности пореског дужника. Ова мјера потребна је из разлога јер једино Пореска управа има довољно релевантних података, капацитета и ресурса да покрене одговарајуће поступке дефинисане Законом о стечају, док већина малих повјерилаца нема нити довољно ресурса, нити довољно знања и информација како би могли да благовремено предузму мјере против несолвентних дужниика. Имајући у виду чињеницу да је неликвидност један од основних проблема привреде у Републици Српској, ова мјера ће на најбољи могући начин помоћи да се овакви проблеми дугорочно рјешавају.

  5. Убрзати и поједноставити процес добијања грађевинских дозвола; У извјештају Свјетске банке „Doing Business 2016“ Босна и Херцеговина се налази на катастрофалном 171. мјесту у свијету по једноставности поступка и брзини добијања грађевинских дозвола. ПДП намјерава да овај процес максимално поједностави и убрза, јер административне тромости, несналажења, па и опструкције, не могу и не смију бити разлог да инвеститори и предузетници одустају од покретања бизниса у Републици Српској, а грађани од шанси за запослење и повећање стандарда. Конкретне мјере које ћемо предузети како бисмо убрзали и поједноставили процес добијања грађевинских дозвола јесу сљедеће:

  • Дефинисање јединственог обрасца на којем ће локалне самоуправе дати своје мишљење о градњи одређеног објекта како би се избјегле нејасноће тумачења њихових мишљења;

  • Издавање јединствене сагласности за пратећу инфраструктуру у року од седам дана од дана подношења захтјева од стране свих релевантних субјеката. Сагласност би обухватала локалитет индустријског круга на којем се гради објекат;

  • Усвајање законског рјешења према којем ће републичка власт бити надлежна за вођење и ажурирање централне базе података о плановима одговарајућих инфраструктура, при чему ће локалне самоуправе имати обавезу правовременог достављања и ажурирања тих података како би централна база података на вријеме регистровала промјене на терену;

  • Законом о уређењу простора и грађења детаљније дефинисати појам линијске инфраструктуре који ће обухватити сектор телекомуникација.

Олакшано плаћање ПДВ-а и увођење диференциране стопе ПДВ-а

Партија демократског прогреса ће инсистирати на измјени Закона о ПДВ-у (порез на додату вриједност) при чему ће захтијевати да се рок за плаћање ПДВ-а буде помјерен на посљедњи дан у мјесецу.

Партија демократског прогреса ће у оквиру заједничких институција инсистирати на увођењу диференциране стопе ПДВ-а, односно ниже стопе на есенцијалне животне намирнице и производе од стратешког значаја, као што су школске књиге, школски прибор и компјутери, опрема за бебе, док за луксузне производе треба инсистирати на увођењу више стопе ПДВ-а од оне која је данас на снази. Рад Управе за индиректно опорезивање мора бити кључан у циљу ефикасног раздвајања и класификације основних животних намирница од оних који то нису. Помоћ међународних институција или земаља које имају диференцирану стопу пореза, прије свега Србије, од кључне је важности.

Инфраструктурни пројекти и унапређење рада јавних предузећа и предузећа од стратешког значаја

Од кључне је важности да радимо на изградњи базних инфраструктурних пројеката са којима ћемо повезати најважније дијелове Републике Српске, али и Републику са земљама у окружењу, што подразумијева изградњу путне инфраструктуре (путева, аутопутева, мостова) и жељезничке инфраструктуре.

Веома битним и хитним сматрамо потребу да аеродром у Бањој Луци ставимо у пуни капацитет на чему ћемо снажно инсистирати.

Партија демократског прогреса је одлучна у намјери да ријеши статус јавних предузећа, као и предузећа од стратешког интереса. У том циљу неопходно је:

  • Спровести политику вредновања позитивних и санкционисања негативних резултата у свим структурама управљања јавних предузећа у циљу повећања продуктивности, ефикасности и коришћења имовине и капитала јавних предузећа;

  • Дефинисати очекиване резултате и добит за свако јавно предузеће у свакој фискалној години с циљем остваривања укупне годишње добити јавних предузећа у износу најмање од 100 милиона КМ, а до 2025. године у двоструко већем износу;

  • Спровести конкретне мјере за свако конкретно државно/јавно предузеће гдје за тим постоји потреба; утврдити начине реструктурисања које може да укључује и проналажење стратешкких партнера нарочито за предузећа од стратешког државног интереса како би могла да наставе своју дјелатност;

  • Унаприједити и динамизирати рад представништава РС која треба ставити у функцију економске обнове РС а посебно треба истаћи улогу представништава у циљу проналажења стратешких партнера за она предузећа за која се утврди да имају перспективу на тржишту;

  • У предузећима која су у стечају спровести неопходно реструктурисање ако је то могуће; Влада у сарадњи са управом предузећа треба да креира рјешења за проблеме у предузећима од стратешког значаја;

  • Извршити свеобухватну деполитизацију управљања јавним подузећима, избор менаџмента на професионалан начин, стимулацију примјерену сличним привредним друштвима у приватном сектору, као и разрађен механизам праћења успјешности пословања.

  • За она јавна предузећа за која стручњаци у тим областима процијене да не могу оптимално да буду управљана од стране Републике, планирамо да извршимо реструктурисање власништва које ће омогућити ефикасан, економичан и продуктиван рад тих компанија, измирење обавеза према Републици, радницима, као и свим другим повјериоцима, али и ефикасно задовољење јавних функција које та предузећа имају.

Стабилизација финансијског сектора и јачање кредитне подршке привредном и економском развоју Републике Српске

  1. Унапређење рада банкарског регулатора

Чињеница да је у кратком периоду дошло до пропасти три банке у РС на начин да су изгубљена огромна средства јавних и владиних институција утицала је на губитак повјерења домаће и стране јавности у рад Агенције за банкарство РС (АБРС) као надзорног банкарског тијела и једне од најважнијих институција РС. Партија демократског прогреса ће предузети мјере усмјерене на враћање угледа у рад ове институције како би она била у могућности да дјелује у правцу очувања и јачања стабилности банкарског система, а у том циљу неопходно је:

  • Осигурати много транспарентнији рад АБРС него што је то до сада био случај. Транспарентнији рад АБРС подразумијева потребу да АБРС одговори на неколико кључних питања (зашто АБРС није реаговале раније у случају пропалих банака како би се заштитили неосигурани повјериоци или зашто је АБРС дала своју сагласност за национализацију Балкан Инвестмент банке, односно зашто није упозорила Владу РС да национализација Балкан Инвестмент банке представља лошу одлуку и да ће проузроковати само додатне губитке по државу) чији одговори треба да укажу на пропусте који су учињени у случају пропалих банака и у ком правцу даље дјеловати у будућем периоду, а са циљем да се исти догађаји не понављају.

  • Обезбиједити потпуно независан рад АБРС. Нелогично закасњеле одлуке АБРС у случају пропалих банака отварају и питање независности, односно колико је АБРС била независна од политичких утицаја. Стога је неопходно у највећој мјери онемогућити политички утицај на рад АБРС као банкарског регулатора.

  • Обезбиједити даље унапређење регулативе банкарског сектора у смислу приближавања ЕУ стандардима и најбољим међународним праксама, а што је значајним дијелом одговорност извршне и законодавне власти РС.

  1. Јачање сарадње регулаторних институција унутар РС

Пропаст банака у РС на начин који је довео до великих губитака пореских обвезника РС је показао да Комитет за координацију надзора финансијског сектора није у потпуности испунио свој задатак. Због тога је потребно да се у будућем периоду ради на много јачој координацији и сарадњи између надзорних органа цјелокупног финансијског сектора у РС, а све са циљем да се заузимају одређени ставови и предлажу мјере које ће спријечити ситуације великих губитака по пореске обвезнике.

  1. Обезбјеђење јаче регионалне сарадње, као и чврсте сарадње са регулаторним финансијским институцијама на европском нивоу

Због постојања специјалних веза између Србије и РС та сарадња, поготово, може да буде интензивирана са Србијом која је значајно приступила реформи законодавства финансијског сектора и већ има одређених искустава у смислу имплементације одређених законских рјешења. Сарадња и са другим земљама региона је, такође, значајна и олакшана чињеницом да већ постоје одређени потписани меморандуми о сарадњи. Имајући у виду да су банке са сједиштем у РС највећим дијелом поријеклом из ЕУ отуда је веома битан и наставак сарадње коју већ имају регулаторне финансијске институције у БиХ са регулаторним институцијама на ЕУ нивоу.

  1. Промјена начина функционисања ИРБРС

Излажући се прекомјерном кредитном ризику узрокованим политичким утицајем, ИРБРС је у посљедњих неколико година остварила огромне губитке, а њена основна улога јесте да буде подршка привредном и економском развоју РС. Мјере које ће ПДП предузети у наредном периоду у погледу функционисања ИРБРС обухватиће следеће:

  • на потпуно јасан и транспарентан начин утврдити стање у коме се тренутно налази ИРБРС и разлоге који су до тога довели,

  • задржати ИРБРС као развојну банку, али истовремено приступити одређеним институционалним промјенама. Те промјене свакако морају ићи у правцу редефинисања односа са комерцијалним банкама, као и разматрања могућности задржавања одређених облика директних пласмана, али уз јасна и транспарентна правила њиховог одобравања,

  • Унапређење рада ИРБРС у дијелу управљања ризиком пословања у фази одобрења, коришћења и враћања пласмана, јачања независности рада ИРБРС, те максимално могућег елиминисања утицаја политике на рад ове институције,

  • Стављање ИРБРС под одговарајућу супервизију и регулацију Агенције за банкарство РС у циљу унапређењу рада ИРБРС у горе наведеном погледу.

Реформа образовног система и јачање предузетништва

Партија демократског прогреса ће инсистирати на мјерама које ће допринијети бржем запошљавању, краћем периоду чекања за добијање посла, већем запошљавању и самозапошљавању, те ефикаснијем и ефективнијем образовном систему који је прилагођенији потребама тржишта рада. У овом циљу неопходно је:

  • динамизирати рад Републичког завода за запошљавање како би са чисто статистичког портала који евидентира број незапослених прешао на рад у функцији правог посредника при запошљавању,

  • извршити усклађивање школских програма, нарочито средњег образовања са потребама тржишта рада, при чему је улога Рапубличког завода за запошљавање такође од кључне важности,

  • афирмисати и институционално јачати улогу локалних заједница у одређивању приоритетних занимања према потребама тржишта рада те локалне заједнице,

  • појачати и подстицати програме преквалификације и дообуке које су спремни предузети послодавци у сарадњи са Републичким заводом за запошљавање; основ су бројни захтјеви послодаваца спремних за ново запошљавање,

  • у области високог образовања такође вршити даљњу реформу у циљу смањивања квота за она занимања којих на тржишту рада има вишка према оним занимањима којих недостаје на тржишту рада (на примјер, информатичари),

  • од стране институција система промовисати и на адекватан начин упознавати ђаке и будуће студенте, као и њихове родитеље о томе која занимања на тржишту рада се највише траже, а која занимања немају перспективу у смислу брзог проналажења посла;

  • међу младима вршити промоцију предузетништва и самозапошљавања; институције система попут Министарства рада и Републичког завода за запошљавање, а уз истовремено спровођење мјера заустављања даљег запошљавања у јавној управи и смањења оптерећења привреде, треба да укажу младима да будућност није искључиво рад и запослење у јавном сектору, већ у приватном бизнису за који се морају створити адекватнији услови за развој.

Значајнија подршка истраживању и развоју

ПДП инсистира на дигитализацији наше привреде и увођењу модерних технологија. Наш дугорочни просперитет зависи од образовања, науке, технологије и иновација. Наш циљ јесте да Република Српска има најиновативнију привреду на подручју западног Балкана. Тај наш ултимативни развојни циљ планирамо постићи издвајањем значајно већих буџетских средстава у науку и образовање, као и пореским олакшицама према компанијама које улажу у иновирање.

Циљ ПДП-а јесте да повећа издвајања за истраживање и развој у висини од 0,5% од БДП-а, дакле пет пута више новца него што је то данас случај. Дугорочни циљ за период од десет година јесте да Република годишње за науку и истраживање издваја 3% од БДП-а, а што јасно демонстрира нашу одлучност да инвестирамо у будућност како би наша дјеца живјела боље и остајала у Републици Српској.

Иновирање корпоративних закона

ПДП ће извршити одређене измјене и допуне корпоративних законских аката у циљу веће мобилности у процесу оснивања, пословања и ликвидације привредних субјеката. Чврсто вјерујемо да свако има право на другу прилику, те да је потребно да градимо такав систем да свако може да покуша поново са бизнисом, ако први пут у томе не успије. Једини услов јесте да се при томе намјерно не крше закон и права повјерилаца.

Извршићемо и друге промјене које ће убрзати пословне активности компанија, олакшати им комуникацију са надлежним републичким органима, омогућити сигурнији пословни амбијент и пружити јасне гаранције да је систем регулативе апсолутно спреман да прати потребе привреде.

Конкретне мјере које ћемо спровести у области корпоративних закона јесу сљедеће:

  1. Начин прибављања података о пословним субјектима у потпуности ће бити електронски. Биће омогућено електронско подношење захтјева за добијање извода из регистра и електронску доставу извода који би имали снагу јавних исправа;

  2. У случају одсуства регистрационог судије којем је предмет првобитно додијељен, у периоду дужем од три дана, биће уведен механизам просљеђивања по аутоматизму тог предмета другом судији, а како би се поступак регистрације пословног субјекта био завршен у законском року;

  3. Радићемо на либерализацији услова претходног добијања увјерења о одобреном боравку у БиХ ако је лице које је овлашћено за заступање привредног друштва страно лице, као и у случају регистрације пословних јединица чији је оснивач страно лице;

  4. Биће измијењен и допуњен Закон о ликвидацији на начин да се исти усклади са новим Законом о стечају, како би се избјегле евентуалне нејасноће и колизије законских рјешења;

Мјере у области пољопривреде

И поред одређених природних предности као што су квалитет пољопривредног земљишта, богатство шума и водно богатство, те стручни кадрови, наша пољопривреда тренутно не остварује догодак који би обезбиједио даљи развој и унапређење конкурентне производње, те постизање пристојног нивоа животног стандарда пољопривредника. Пољопривреда је највећа развојна шанса Републике Српске, недовољно искоришћена а за коју постоје сви неопходни капацитети како би ова дјелатност постала један од кључних фактора запошљавања, извоза и укупног раста и развоја Републике Српске. Република Српска је тренутно једина у регији која има опадајућу скалу буџетских подстицаја, као и сталне заостаке и кашњења у исплатама подстицаја у пољопривреди.

У будућности, пољопривредни сектор мора одговорити новим изазовима климатских промјена, деградације животне средине, растућих брига у вези са безбједношћу хране, територијалног баланса и потраге за одрживим растом.

За опоравак пољопривреде, мјере које је неопходно спровести су сљедеће:

  1. Повећати подстицаје развоја пољопривреде из буџета Републике Српске, јер је ова грана депресирана у самој примарној расподјели дохотка. Зато су подстицаји из буџета нужна мјера, јер се директна подршка фармерима и подршка тржишним мјерама уосталом, примјењује и у свим развијеним привредама, а посебно на подручјима на којима традиционално тргујемо.

  2. Неопходно је донијети нови закон о подстицајима и њиме уредити комплетну проблематику подстицаја развоја пољопривреде и живота на селу. Досадашње правилнике о подстицајима за текућу годину замијенити документом који ће важити 5 до 10 наредних година. Тако би се произвођачи могли слободно опредјељивати за поједине врсте производње, јер би унапријед знали на које подстицаје могу рачунати у будућој производњи.

  3. Законом одредити да износ подстицаја буде 6 до 7% од изворних домаћих прихода буџета и да се тај износ обавезно обезбјеђује и исплаћује по доспијећу појединих позиција, по приоритету у односу на остале позиције у буџету РС (на примјер, плате администрације у институцијама РС).

  4. Препознати важност регионалне сарадње на постизању усаглашених оквира у области пољопривреде и руралног развоја и обезбиједити ефикасан систем координације активности са нивоом БиХ власти, како би се обезбиједила средства из претприступних фондова ЕУ и осигурао што већи ниво конкурентности до уласка у ЕУ. Елиминисати све препреке и сметње на остварењу ове врсте помоћи гдје главни циљеви морају бити повећана конкурентност и осигурање алтернативних прихода за рурално становништво Републике Српске.

  5. Посебну пажњу посветити подстицању производње и сертификације органске и традиционалне хране, односно хране чије посебне карактеристике произилазе из вриједности њихових састојака, начина производње и прераде, те поднебља из којег долазе.

  6. Хитно извршити ревизију свих прописа који уређују област водопривреде. Прописе, а нарочито праксу, неопходно је ускладити са неодложним потребама у погледу заштите од поплава и уредити ефикаснији начин коришћења водних ресурса а нарочито за наводњавање, експлоатацију минералних сировина из ријечних корита и производњу електричне енергије.

  7. За укупну обнову Републике Српске од превасходног је значаја у којој мјери ћемо успјети да обновимо наше село и пољопривреду као основно занимање оних који живе у селу. Зато је подизање нивоа производње, у садејству са пронаталитетним мјерама, од прворазредног значаја за обнову села као и читавог друштва Републике Српске.

Кључне мјере у области енергетике

Полазећи од стања и проблема у области енергетике, те имајући у виду да Република Српска у области енергетике има значајне ресурсе и ова област може бити значајан фактор у обнови и развоју Републике, предлажемо сљедеће:

  1. Мјере за позитивно пословање и остварење добити Електропривреде РС

Стручним, рационалним и домаћинским пословањем у области Електропреивреде РС, умјесто досадашњих губитака, остварити позитивно пословање и значајну добит из којих би се издвајало за изградњу нових електроенергетских капацитета, прије свега у области хидроелектрана.

Деполитизација свих предузећа у оквиру Мјешовитог холтинга Електропривреде РС (производних и дистрибутивних) која су у претходном периоду од 12 година постала полигон за запошљавање страначких војника. Стављање ван снаге коруптивних и монополских закона, прије свега Закона о концесијама.

Потребно је обновити дистрибутивну и преносну мрежу и увести ред у области продаје електричне енергије како домаћим тако и страним купцима. У појединим годинама фамозни дистрибутивни губици реално су износили и до 30% укупне производње у ЕРС, а лоша наплата (постоје привилегована предузећа и појединци којима се отписују дугови), стварала је додатне проблеме у финансијском пословању како производних тако и дистрибутивних предузећа у оквиру Електропривреде РС.

Неопходно је смањити дистрибутивне губитке електричне енергије на ниво који имају дистрибутивна предузећа у окружењу.

Неопходно је такође елиминисати крађу струје и злоупотреба код отписа дуговања, као и смањити трошкове рационалнијим пословањем и бољим коришћењем капацитета и ресурса. У поступку јавних набавки смањити злоупотребе и извлачење новца у приватне џепове и за политичке сврхе.

Оставарена добит треба да буде основ за изградњу хидроцентрала и подлога за добијање повољних кредита за изградњу нових капацитета, од којих би се продајом и извозом струје отплаћивале обавезе.

2. Преиспитивање датих концесија и преиспитивање спроведених приватизација енергетских капацитета, као и законске измјене концесионе регулативе:

  • Правилном примјеном и законским измјенама концесионих закона удвостручићемо приход од концесија а циљ је да овај приход у четворогодишњем периоду достигне износ од 150 милиона КМ.

  • Преиспитати и поништити дате концесије за мини-хидроцентрале које нису завршене у складу са концесионим уговорима и роковима. Спријечити злоупотребе и препродају концесија некомпетентним фирмама и концесионарима и не дозволити кршења законских прописа и прописа заштите животне средине.

  • Концесије на електране преко 250 KW инсталисане снаге (до 250 KW инсталисане снаге се додјељују на нивоу општине) ће добити Електропривреда да гради и узима подстицај за произведену чисту енергију са обавезама да их изгради до одређеног периода.

  • Поништити концесије дате за изградњу Термоелектране Угљевик 3 и рудника Угљевик фирми Comsar Energy због истеклих рокова и непридржавања концесионих уговора и одузети додатне повластице које су им дате. Изградњу термолекетрана треба да планира и реализује РС, без давања концесија и без приватизација. При томе имати у виду да је струја из термолектрана скупља, те треба сагледати европске прописе и критеријуме у овој области.

3. Преиспитивање нетранспарентне приватизације нафтне индустрије

због неиспуњавања обавеза из приватизационих уговора у дијелу измирења обавеза нових улагања у капацитете. Предузети мјере да се испуне обавезе по основу дуговања пореза и доприноса, да се одрже уговорени капацитети производње и задржавање запослених радника.

4. Изградња нових електроенергетских капацитета

Република Српска треба да искористи хидро потенцијале свих ријечних токова и изгради планиране хидроцентрале. У граничним дијеловима ријеке Дрине то треба радити заједно са Републиком Србијом. Стратешки циљ мора бити изградња хидроцентарала на горњој Дрини, гдје су потенцијали хидроенергије највећи. Иницијална и припремна средства за изградњу треба да буду из добити Електропривреде РС уз повољна кредитна средства. Уложена средства би се вратила кроз повећану производњу и извоз струје. За ове капацитете обезбиједити средства из Европске уније на име изградње обновљених извора електричне енергије. Изградњу термолектрана Угљевик и Гацко реализовати са кредибилним инвеститорима из Европе и свијета.

Улагање у нове електране вршити оснивањем сектора у склопу Електропривреде који ће се бавити само инвестирањем у нове електране а вриједност инвестирања у нове електране ће се одређивати из добити Електропривреде и узетих кредита за изградњу.

5. Подстицање за изградњу обновљених извора енергије

Поред изградње хидроцентарла, неопходно је пажњу посветити и изградњи осталих видова обновљиве енергије и чисте енергије. У складу са свјетским и европским стандардима радити на изградњи вјетропаркова и извора соларне енергије, те извора геотермалне енергије. Урадити програме за подстицаје и стимулације изградње ових видова енергије, те користити европске изворе средстава за ове намјене.

У том правцу је потребно формирати савјете за енергетску ефикасност, обезбиједити пуно више средстава у Фонд за финансирање и подстицаје за обновљиве изворе енергије и стимулисање замјене опреме, уређаја и потрошача са смањеном потрошњом.

У складу са европским стандардима и искуствима, подржати програме и пројекте који се кандидују за ИПА фондова. Поједноставити и упростити процедуре и смањити администрацију око добијања дозвола за изградњу извора чисте и „зелене“ енергије.

Мјере у области туризма

Tуризам је једна од значајних али неискоришћених развојних шанси Републике Српске. Бројне природне и антропогене туристичке потенцијале и вриједности треба ставити туристима и посјетиоцима у пуном обиму на располагање, а тиме становништву омогућити запослење и самозапослење у овој области. У циљу унапређења туризма неопходно је спровести сљедеће мјере:

  • Операционализовати стратешка документа из туризма кроз акционе планове, те континуирано пратити њихово спровођење и ревидирање;

  • Усагласити туристичке стратегије и планове од републичког до локалног нивоа, те обезбиједити њихово принципијелно спровођење и финансирање предвиђених активности;

  • Обезбиједити већу финансијску подршку туристичким субјектима за пројекте, прије свега за изградњу инфраструктуре, те развој и промоцију туристичких добара;

  • Укључити научно-истраживачке установе у планирање, развој и промоцију туризма;

  • Формирати јединствен туристички кластер Републике Српске, те већи број регионалних и секторских кластера, са циљем бољег увезивања свих видова туризма и заједничког рада и дјеловања туристичких субјеката;

  • Креирати локалне и регионалне туристичке пакете и радити на њиховој регионалној и међународној промоцији;

  • Омогућити бржи развој сеоског туризма који је заснован на искоришћавању атрактивних руралних подручја, што би омогућило запољшавање локалног становништва и заштиту животне средине;

  • Плански развијати авантуристички туризам, заснован на планинарењу, рафтингу и бициклизму, односно омогућити туристима активни одмор у интересантним и природом очуваним подручјима са задовољавајућом инфраструктуром и радним особљем;

  • Стручно и квалитетно истраживати и вредновати културно-историјско насљеђе као значајан туристички потенцијал, а постојећа антропогена туристичка добра приближити туристима кроз туристичке сајмове у иностранству.

Заустављање отварања политичких питања која спречавају економски развој

Кочницу свих реформских процеса свакако представља политички ризик у Републици Српској и БиХ. Константно отварање политичких тема за која се унапријед зна да нема политичког договора изнова ствара додатне политичке тензије, јача политички ризик државе, шаље поруку политичке нестабилности и све ефекте извршених рефорсмких процеса додатно угрожава или у потпуности елиминише. ПДП мора инсистирати на реформским процесима и кључним економским политикама, те сматрамо да је неопходно да се све стране морају максимално уздржавати од отварања питања која су болна за било који народ у БиХ.

У том смислу ћемо наставити са иницијативом за потписивање заједничке декларације политичких странака која ће у први план ставити реформски пут Републике Српске, али и цијеле БиХ, у контексту европских интеграција. Сматрамо да без остављања горе наведених питања и тема по страни, све друге мјере у области економске обнове не могу довести до очекиваних резултата.

Јачање економске сарадње са земљама региона, поготово са Србијом

Србија је у протеклим годинама учинила много на стварању бољег пословног окружења и стабилизацији својих финансија. Сарадња са Србијом ће бити обезбијеђена на свим нивоима власти и у свим сегментима живота како би се њихове позитивне праксе максимално искористиле у реформским процесима који очекују Републику Српску.

Осим царинских баријера које су у оквиру ЦЕФТА зоне слободне трговине укинуте, континуирано треба радити на уклањању нецаринских баријера које су нетранспарентне а које земље често употребљавају као мјере скривеног протекционизма. ПДП ће инсистирати на детектовању таквих мјера и ефикасној борби против њиховог уклањања у сарадњи са свим земљама региона, а нарочито са Србијом као водећом земљом региона у процесу европских економских интеграција.

II ДЕМОГРАФСКА ОБНОВА

„Сачувајмо живот у Републици Српској“

Пронаталитетна политика ПДП-а

Демографска обнова Републике Српске јесте наш основни национални и политички задатак. Кључно опредјељење Партије демократског прогреса јесте понудити одговоре на највећи изазов са којим се данас суочавамо а то је како обезбиједити да Република Српска не остане без свог најважнијег ресурса људи. Као своје основно опредјељење и опредјељење постојања саме Партије у императив свог будућег дјеловања стављамо мјере којима ћемо обезбиједити трајни опстанак и останак народа на овим просторима а које подразумијевају: мјере подршке родитељству, мјере усмјерене ка усклађивању породичног и професионалног живота, едукацију грађана о важности демографских питања те побољшање здравственог стања становништва. У циљу повећања стопе наталитета, залагаћемо се за већа финансијска издвајања чији је примарни циљ стимулисање рађања, али ћемо истовремено стварати такав друштвени амбијент да људи у Републици Српској желе да остану, раде, развијају своје потенцијале, граде породице и подижу будућа покољења.

Основни политички, национални и државнички задатак данас јесте обезбиједити да Република Српска не остане без становништва у будућности. Оног тренутка кад људи буду остајали на овим просторима, кад институције Републике буду показале да им је примарни интерес да обезбиједе нормалне услове за егзистенцију својих грађана, тад ћемо знати да поново имамо једну озбиљну и одговорну политику.

Проблем исељавања становништва је веома комплексан. Нерашчишћени политички односи у земљи, хронична политичка, институционална и економска нестабилност, хронична корупција, несређеност система, неназирање перспективе су само неки од многобројних разлога због којих се људи одлучују да напусте ове просторе.

Баш зато је наш политички императив да учинимо све како бисмо демографски обновили Републику. Инсистирамо на стабилности, развоју и стратешким и дугорочним политикама. Партија демократског прогреса је посвећена и одлучна да од Републике направи најбоље могуће мјесто за живот свих њених грађана, без обзира на њихову националну, вјерску, политичку или било какву другу припадност.

Од 2002. године Република Српска има има негативан природни прираштај, а то је посљедица смањене стопе наталитета, а повећане стопе морталитета. Та демографска слика је додатно усложњена негативним миграционим салдом, као посљедица свега је депопулациони салдо великих размјера. Главни проблем становништва Републике Српске је феномен недовољног рађања. Основна карактеристика популационе политике треба да се заснива на стимулисању повећању наталитета. Универзални циљ спровођења пронаталитетних мјера популационе политике у Републици Српској треба да буде достизање стопе укупног фертилитета у просјеку од 2,1 дјетета по мајци (са садашњег просјека од 1,2 дјетета по мајци), а што би ипак омогућило само просту замјену генерација и достизање нивоа стационарног становништва.

На основу прикупљених епидемиолошких података у Републици Српској утврђено је код дјеце присуство конгениталних аномалија, које представљају значајан медицински проблем. Узроци настанка конгениталних аномалија узроковани су од више фактора: од стране труднице, инфекције, неправилне исхране, недостатка фолне киселине, конзумације алкохола и дувана, лијекова, зрачење, генетских узрока, итд. С циљем да се установи надзор над конгениталним аномалијама оснивају се регистри конгениталних аномалија, што је неопходно урадити и у Републици Српској гдје је се сваке године евидентира 3-4% конгениталних аномалија код новорођених. Добијени подаци могу представљати добру полазну основу за унапређење превенцију и планирање неонаталног и здравља дјечије популације у Републици Српској уопште, а тиме и значајан допринос наталитету и здрављу становника цијеле Републике.

Званична статистика не располаже комплексним подацима у вези са проблематиком репродукције, планирања породице и анализе мјера популационе политике. С тог аспекта истраживање која третирају ову проблематику постављају се као приоритет, како би се формулисали ставови о актуелним демографским процесима на нашем простору. Неопходно је ове проблеме изучавати минуциозно, континуирано, а не кампањски. Неопходно је у оквиру надлежних институција формирати стручни институт који би се бавио популационом политиком, планирањем породице, промоцијом репродуктивног здравља, савјетовањем адолесцената, што је већ одавно тековина у земљама које се озбиљно баве изучавањем овог значајног проблема јер је репродуктивно здравље први услов опстанка.

Потребно је спровести политике подршке породици, смањења трошкова родитељства и ублажавање неједнакости у животном стандарду између породица са дјецом и породица без дјеце. Мјере којима се операционализују ови циљеви могу бити у новцу или услугама.

У оквиру политичког одговора на недовољно рађање дјеце битно је и спровођење мјера везаних за очување и унапређење мјера везаних за очување и унапређење репродуктивног здравља младих, јер ће управо они бити носиоци репродукције становништва у непосредној будућности. Бројни фактори фактори утичу на репродуктивно здравље: планирање породице контрацепција, различити еколошки агенси, полно преносиве болести, стерилитет, спонтани побачаји, пријевремени порођаји и један посебан проблем-намјерни прекид трудноће. Све наведене чиниоце неопходно је рјешавати кроз стручна тијела која би се бавила овом проблематиком. Пракса у многим развијеним земљама показала је да добро осмишљени програми едукације доносе добре резултате који се најбоље очитују у добрим промјенама у животу.

Посебно ћемо пpeдузети мјере подршке родитељству, мјере усмјерене ка усклађивању породичног и професионалног живота, едукацији грађана о важности демографских питања те побољшању здравственог стања становништва. У циљу повећања стопе наталитета, залажемо се за подстицајне финансијске мјере чији је примарни циљ стимулисање рађања. Конкретно, инсистираћемо и спровешћемо сљедеће мјере пронаталитетне политике:

  • фикасна једнократна накнада за свако новорођено дијете од најмање 2.000 KM;

  • матерински додатак на мјесечном основу за сваку мајку која роди четврто дијете у висини просјечне плате у Републици Српској;

  • матерински додатак на мјесечном основу за сваку мајку која роди треће дијете у висини половине просјечне плате у Републици Српској.

Програм јефтине (социјалне) станоградње

Мјере на којима ће ПДП инсистирати су сљедеће и морају бити императив рада будуће владе РС у сарадњи са свим локалним заједницама:

  • надлежна власт обезбјеђује земљиште бесплатно

  • по препоруци републичких власти, локалне заједнице за изградњу ових станова наплаћују комуналије у износу од 50%,

  • финансирање се врши из значајних финансијских средстава којима располаже Фонд становања

  • објекти се изводе по типским пројектима, као енергетски ефикасни,

  • Влада, односно Републичка дирекција за обнову и изградњу извођаче радова бира путем тендера

  • надзор над извођењем радова врши Влада, односно Републичка дирекција за обнову и изградњу).

Цијена квадратног метра оваквих станова била би нижа за трећину од просјечне тржишне цијене. Ови станови би били намјењени младим брачним паровима и младим стручњацима, што кореспондира са подстицањем останка у Републици Српској, односно заустављањем масовних одлазака из земље, као и потицањем наталитета. Реализацијом овог програма, поред упошљавања домаће грађевинске оперативе, мултипликују се и секундарни и терцијарни привредни сектор (индустрија грађевинског материјала, намјештаја, разне услужне дјелатности, трговина).

Mjeрe за побољшање живота на селу и у недовољно развијеним општинама

Рурална подручја заузимају највећи дио територије Републике Српске, а у њима живи и значајан дио становништва који се због лоших услова за живот стално исељава. У таквим подручијима неопходно је обезбиједити квалитетну инфраструктуру и садржаје који ће задржати становништво. У циљу постизања побољшања живота на селу потребно је спровести сљедеће мјере:

  • Квалитетнија израда и досљедно спровођење републичке и локалне планске и стратешке документације за развој руралних подручја, засноване на струци и примјени принципа одрживог развоја;

  • Плански развијати село, насупрот досадашњем стихијском приступу, што подразумијева и препознавање локалних потенцијала и њихово искоришћавање за општи друштвени и привредни прогрес;

  • У центрима села обезбиједити потребну друштвену инфраструктуру школе, амбуланте, спортске објекте, трговине и друго са квалитетним кадром;

  • Економско јачање села кроз развој савремене пољопривреде, те обезбјеђење организованог откупа пољопривредних производа;

  • Изградња и реконструкција путева на основу приоритета према планској документацији и категоризацији;

  • Реконструкција електричне и телекомуникационе мреже и обезбјеђивање квалитетног снабдијевања струјом, те телефоном и интернетом;

  • Изградња водоводне мреже са континуираном и квалитетно испоруком здраве пијаће воде за потрошаче;

  • Израда система за наводњавање ради спречавања катастрофалних посљедица суше.

Партија демократског прогреса посебно истиче значај останка и опстанка у руралним подручјима а у том смислу посебно истичемо значај останка људи у неразвијеним и изразито неразвијеним општинама Републике Срспке које полако изумиру. Неопходно је у руралним подручјима и у селима Републике Српске обезбиједити такве услове за живот који су изједначени са условима и свим погодностима које постоје за живот у градским подручјима. У том циљу, од кључне је важности омогућити отварање радних мјеста у овим, претежно руралним подручјима.

Једна од мјера за коју ће се ПДП залагати јесу посебни порески подстицаји који ће се увести приликом инвестирања у општинама које су по званичној класификацији «неразвијене» или «изразито неразвијене» и то кроз ослобађање инвеститора од плаћања пореза на добит оствареној у новооснованој пословници у неразвијеној општини у прве три године од инвестиције и покретања активности. У четвртој години од покретања инвестиције у неразвијеним подручју инвеститор би плаћао порез на добит по умањеној стопи (5%). На овај начин би се у првим годинама инвеститор стимулисао на инвестиције и запошљаване те би на након својеврсног «грејс периода» почео да плаћа порез на добит по умањеној стопи (5% умјесто 10%). Циљ је спријечити пражњење неразвијених подручја од становништва (поготово радног контигента) кроз стимулисање инвеститора да улажу у ова угрожена подручја.

Односи са дијаспором

У оквиру демографске обнове веома је важно схватити улогу и значај наше дијаспоре. До сада тај изузетно значајни ресурс нисмо користили на оптималан начин, а дознаке дијаспоре заправо представљају једини вид „сарадње“ са нашим људима у свијету. Егзактни подаци указују да дознаке радника из иностранства представљају износ који кореспондира са 10% вриједности БДП-а Републике Српске, а односи се само на дознаке чији је прилив ефективно регистрован, док је износ укупних дознака које уђу у Републику Српску много већи. ПДП планира да од наших људи гдје год да се они налазе направи наше најбоље политичке амбасадоре, јер су људи наш кључни ресурс.

Конкретне мјере које планирамо да предузмемо кад су односи са дијаспором у питању су сљедеће:

  1. Доношење законског оквира који регулише питање дијаспоре;

  2. У оквиру представништава организовање помоћи држављанима Републике Српске и исељеницима нашег поријекла у очувању њиховог националног идентитета, помоћ у оснивању клубова и удружења, њиховим повезивањем са пословним, привредним, научним, културним и спортским субјектима у матици;

  3. Активније учешће дијаспоре у промоцији Републике Српске и афирмацији њених интереса кроз оснивање скупштине дијаспоре и оснивање савјета за односе са Србима у регији и дијаспори;

  4. Проширивање и јачање дипломатско-конзуларних представништава гдје је то интерес Републике Српске и наше дијаспоре и свеобухватан попис припадника наше дијаспоре, те јаче дјеловање Републике Српске у оквиру дипломатско-конзуларне мреже;

  5. Cloud Srpska“ („Отворена Српска“) као свеобухватан пројекат повезивања свих наших грађана у дијаспори. Ријеч је о концепту отворених граница, односно електронске повезаности свих грађана Републике гдје год они живјели, јер су многи наши људи због економских и безбједносних разлога напустили територију Републике Српске. Потребно је све наше људе повезати користећи модерне технологије, направити јединствен систем, процедуре и базе података које ће нам омогућити да Српску развијамо идејама, визијама, капиталом и ресурсима наших људи у иностранству. Ти људи морају имати могућност да у сваком тренутку партиципирају у креирању система и економије у Републици Српској. Смисао ове идеје да су ресурси РС свуда гдје су њени грађани и да систем мора омогућити искоришћавање свих ресурса који су на располагању.

Модернизација Републике Српске – „Отворена Српска“

Сљедећи важан аспект наше визије Републике Српске јесте њена безусловна и континуирана модернизација. Одлучни смо да својим политичким дјеловањем перманентно радимо на модернизацији економије, политичког система, јавне управе, инфраструктуре, образовања, здравственог система, као и свих других сегмената који конституишу савремено друштво. Партија је све вријеме свог постојања била и остала најснажнији фактор модернизације наше Републике и хватања цивилизацијског прикључка са остатком Европе. Немамо никакву дилему да Република Српска може да својим грађанима понудити перспективу једино ако прати корак са временом, његује добре традиције из прошлости, али се ослобађа оних лоших, те иновира свој укупни систем.

У том смислу, један од наших важних политичких пројеката јесте „Cloud Srpska“, односно „Отворена Српска“: Република Српска без граница. Идеја „Отворена Српска“ стога управо и јесте заснована на прихватању чињенице да значајан број важних ресурса у Републици Српској више нису физички у Републици Српској. Ако жели да буде одговорна према себи, својој будућности и својим грађанима, Република Српска мора да користи све ресурсе које има, или које може да има. Са својим постојећим карактеристикама, а поготово имајући у виду негативне трендове, на било који начин нећемо бити конкурентни у ширим оквирима у наредних десет година, а ако се негативни демографски процеси наставе питање је шта ће уопште од биолошке супстанце Републике преостати. Због тога је неопходно почети користити и оне ресурсе који тренутно нису овдје, баш као што је потребно бити свјестан и чињенице да ћемо у наредним годинама имати све више тих ресурса у иностранству, а не у самој Републици Српској.

Тренутно у Републици нико у систему не зна ни приближно колико је младих и стручних људи отишло из Републике у иностранствое. Не знамо којих су то они конкретно стручних профила, чиме се сада баве, у којим компанијама раде, у којим пољима су референтни. Због тога је потребно да се коначно почне водити рачуна о томе, односно да се успоставе базе података о нашим људским ресурсима у иностранству.

Есенција идеје "Cloud Srpska" („Отворена Сроска“) јесте да Република Српска није само физичка територија у реалном простору у БиХ и на Балкану, него да је Република Српска свако мјесто гдје живе људи који се осјећају њеним грађанима и који желе постати дио Републике Српске, да је Република свака идеја тих људи, да је Република сваки пословни подухват тих људи који они желе да повежу са Републиком.

На тај начин Република Српска постаје вишеструко мобилнија, динамичнија, отворенија и флексибилнија кад је ријеч о хватању корака са технолошки и економски развијенијим системима. Поента је да се преокрене схватање да су успјешни људи проблем јер угрожавају некога и нешто, па их се зато тако прелако и одричемо, у размишљање да су успјешни људи управо основни смисао Републике, да желимо да знамо ко су они, гдје живе, шта раде и да се повежемо с њима.

Отворена Српска“ мора постати прво идеја, потом принцип функционисања Републике, општеприхваћена свијест, а напослијетку и административно-програмски механизам који увезује природне потенцијале Републике Српске, њену постојећу инфраструктуру и логистику и кадрове којима располаже, а са нашим и другим људима у иностранству гдје год они да живе. Примјера ради, домаћи предузетник који је покренуо неки посао релативно добро функционише, ради неколико година и сад му је потребно да пређе у сљедећу фазу која подразумијева далеко стручније технологе или инжењере који су на располагању на домаћем тржишту рада. За тог предузетника морају знати сви наши људи који живе у иностранству и који су дио "Cloud Srpska" и који или имају референце које су њему потребне или који знају некога ко их има, па макар тај неко и немао било какве везе са Републиком Српском. Зато је неопходно да креирамо прво идеју, а потом и конкретан систем који ће омогућити умрежавање свих тих ресурса, понуде и потражње, те тако оптимизовати нашу економију и, уопште, друштвени систем.

Систем „Отворена Српска“ би садржавао све релевантне податке о природним и туристичким потенцијалима Републике, о могућностима развијања органске пољопривреде, односно сваком мјесту у Републици које би могло да буде интересантно било коме у свијету.

Кроз пројекат "Cloud Srpska" („Отворена Српска“) би се, након опредјељења за овакву не само активност, него и вредносни систем, свака димензија Републике Српске континуирано усавршавала и побољшавала. Свијест да сваки дан морамо да се усавршавамо да бисмо били интересантни другима, али и да би нама самима било боље, тјерала би легислатуру, егзекутиву, правосуђе и сваки други подсистем у систему државе да се непрестано едукује, унапређује и прилагођава према захтјевима иновативних људи који желе да постану дио пројекат „Отворена Српска“. Опет јасно, ми то једино можемо учинити ако будемо користили свеукупно знање (енгл: know-how) наших људи у иностранству, дакле умрежавањем и коришћењем свих расположивих ресурса.

III МОРАЛНА, ВРЕДНОСНА, ОБРАЗОВНА И КУЛТУРНА ОБНОВА

„Здрава и модерна Српска“

Образовна политика

Ми у Партији демкратског прогреса смо дубоко свјесни да образовање представља механизам континуираног остварења наших основних програмских и политичких принципа. Потребан нам је образовни систем који је у корелацији са привредом, односно да стварамо кадрове који имају гдје да раде и чије знање је потребно тржишту. Инсистираћемо на томе да је образовању потребно обезбиједити стратешко мјесто у новом концепту Републике Српске.

Сваки ученик, од основне школе, до факултета, треба да буде свјестан позиције Републике у регији, Европи и свијету, као и да буде свјестан да ће успијех у животу моћи да оствари искључиво на основу енергије коју уложи у своје стручно усавршавање. Рад, учење, иновирање и стрпљивост морају бити кључне врлине грађана Републике Српске, а те врлине морају се усадити управо кроз образовни систем. Да би то било могуће, наравно, није довољан ни најбољи образовни систем, него је потребно и да кроз друге механизме Републике и начин њеног функционисања докажемо да су то наше основне вриједности и да ћемо стварати друштво у којем нема другог пута ка успјеху од оног који је једино нормалан, а то је да успјех зависи од нивоа примијењеног знања које појединац посједује.

Конкретне мјере које планирамо да предузмемо у области образовања јесу сљедеће:

  1. Буџетска издвајања за образовање и науку повећавати до просјека ЕУ (8,5% БДП-а);

  2. Дугорочни циљ треба да буде бољи материјални статус учитеља, наставника, професора и научника, сходно квалитету и резултатима њиховог рада;

  3. Иновације те трансфер нових технологија у привреду увести као један од кључних критеријума напредовања у науци и високом образовању;

  4. Смањити број обавезних предмета, а повећати број изборних предмета на свим нивоима образовања

  5. Факултети и истраживачки институти морају редефинисати своју мисију – појачати своју друштвену и привредну улогу и у складу с тим стратешки се позиционирати према иновативности како би се активно укључили у привредну реформу и индустријски развој. Услов за то јесу чвршћи партнерски односи са привредом и пословном заједницом.

Дигитално друштво и дигитално образовање

Посебан сегмент у нашој образовној политици има схватање да се свијет данас налази у дигиталној фази. Економија, информације и образовање су категорије које су практично постале глобалне, и то захваљујући информатичкој револуцији интензивираној у посљедњих десет година. Да бисмо разумјели, а потом и опстали у дигиталној ери, морамо адаптирати свој образовни систем чињеници да данашњи свијет није онакав какав је био до прије само десет година, али и да ће свијет за десет година бити још различитији него што је то данас.

С тим у вези, информатика ће заузети посебно мјесто у образовном систему Републике Српске. Ми информатику и информационе технологије не доживљавамо само као прости школски предмет, чак ни као сегмент образовне политике. Напротив, информационо, односно дигитално друштво представља нашу програмску одредницу. И на овом мјесту се показује сва кохерентност наше политике: да бисмо могли имати модерну управу, морамо да имплементирамо е-управу; да бисмо могли имплементирати е-управу, морамо да имамо информатички писмено становништво. Према томе, Партија демократског прогреса је свјесна да нам предстоји 10 кључних реформских година у којима ћемо наше младе људе, систем и начин размишљања морати прилагодити дигиталној фази.

Информационе технологије представљају огромну привредну развојну шансу Републике Српске, и баш зато је невјероватно важно да наш образовни систем уважи тај развојни потенцијал.

Процјене стручњака у овој области говоре да ће у три наредне године у ЕУ бити запослено четири милиона људи у ИКТ-у (информационим и комуникационим технологијама). Даље, процјене су и да чак седмеро од десетеро дјеце која су данас кренула у школу у будућности ће се бавити занимањима која још не постоје, показала је нова студија Организације за економску сарадњу и развој (OECD).

Република мора да уважи ове податке и правце развоја модерних технологија и економије. Управо су информационе и комуникационе технологије примјер колико су образовање и привреда, заправо, повезани и колико је Република дуго занемаривала овај сегмент стратешког развоја. Такође, управо на овом мјесту се показује и дугорочно стратешки важним принципијелно опредјељење ПДП-а за инклузијом свих друштвених група, а поготово младих и иновативних људи, у процесе доношења политичких одлука. Напросто, апсолутно је немогуће градити модерно друштво и исту такву економију, засновану на ИКТ-у, без младих, креативних, иновативних и едукованих људи који се сваки дан усавршавају на овом пољу.

Конкретне мјере које планирамо предузети на овом пољу јесу сљедеће:

  • ИКТ технологија треба постати подлога за развој паметних градова;

  • Повећати квоте на факултетима који покривају ИКТ сегменте да младима омогућимо образовање за послове будућности;

  • Боље опремити школе и подстицати истраживачки тип учења, а не пуко памћење чињеница. Само увођење предмета информатика није и не може бити довољно за креирање модерног образовања и конкурентне дигиталне економије;

  • Укинути све парафискалне намете да би се старт-апови (енгл: start-up) у овој области брже развијали и стварали додатну вриједност

  • Развити инфраструктуру за брзи приступ широкопојасном интернету и масовно користити електронске услуге.

Будући да смо на пољу дигиталног образовања и дигиталног друштва као заједница потпуни почетници, сви морамо да радимо заједно како бисмо имплементирали овај стратешки важан посао. Дакле, потребно је да школе и факултети, истраживачки центри, компаније и предузетници, политичари и републички органи синергијски раде и свако у свом домену чини конкретне напретке сваки дан како бисмо успјели да остваримо овај фундаментално важан циљ за модернизацију и свеукупан развој Републике Српске.

Евидентно је интересовање страних фирми за развој информационих технологија (IT технологија) у РС у посљедњим годинама. Бројни градови у Републици Српској имају низ предности када је ријеч о покретању посла у области информационих технологија: близина границе са Хрватском, могућност умрежавања са универзитетима у регији, развијена фриленс сцена, те „традиција“ у области технологије („Чајавец“ је некад упошљавао 2.000 инжењера).

Само једна велика компанија од 5.000 запослених значила би око 200 милиона КМ прикупљених пореза, што би представљало „бум“ за цијелу економију и допринијело убрзаном развоју РС. Мјере које је неопходно предузети у том правцу су сљедеће:

  • Оснивање IT центара;

  • Покретање start-up центара у цијелој РС кроз пословне инкубаторе који олакшавају развој пословне идеје у бизнис;

  • Субвенционисање и пореске олакшице за покретање бизниса из IT области;

  • Улагање у широкопојасни интернет и инфраструктуру и смањење ПДВ на рачунарску опрему за IT пословне субјекте

  • Законско дефинисање и заштита статуса фриленс рада кроз радни стаж и здравствено осигурање;

  • Осавремењавање образовног система јачањем информатичких гимназија и web технологије;

  • Законско омогућување средњошколцима из рачунарске струке да стичу искуство кроз упошљавање на непуно вријеме, односно плаћена пракса;

  • Финансирање и суфинансирање професионалне обуке и усавршавања кроз разне видове тренинга, семинара, студијских посјета итд.

Мјере у области културе

Стратегија Партије демократског прогреса Републике Српске у области културе треба да се огледа у више праваца, са реално спроводљивим циљевима. Мјере које је неопходно провести обухватају сљедеће активности:

  • Путем културних институција и удружења у Републици Српској ширити позитивну културну свијест кроз организовања разних културних догађаја у које је потребно укључити што већи број дјеце и омладине и на тај начин развијати васпитни, културни, образовни пут и усмјеравати младе кроз културну сферу свих дешавања са којима они имају додира;

  • Стручне кадрове максимално ангажовти на пружању стручног знања из свих области у култури и тако дизати ниво културне свијести, која је неопходна сваком човјеку;

  • Повезати рад културних стваралаца Републике Српске и Србије;

  • Позоришна дјелатност мора бити заступљенија међу младима на начин да се омогући много сврсисходније дјеловање оних који у том смислу могу пружити стручну помоћ, као и оних који желе да позоришна сцена буде њихов живот, односно професија;

  • Културни аматеризам обухвата највећи дио младе популације, али се, скоро незнатно, улаже у ту популацију и њихово дјеловање у култури у сваком смислу, што за резултат има велику отуђеност културне свијести од човјека, а друштво у којем живимо због тога понире без борбе да ишта промијени и допринесе бољем сутра у култури уопште;

  • Повезаност у дјеловању институција културе и свих релевантних културних субјеката, доводи до свеукупног побољшања и на томе се мора озбиљно радити и пружити свака подршка у остварењу планова у културном стваралаштву, посебно аматеризму јер је ту зачетак културног дјеловања сваког појединца;

  • Јачати употребу ћирилице у свакој прилици, на сваком мјесту и на сваки начин;

  • Сваке године тражити да, код усвајања буџета, издвајање за културу на нивоу Републике, градова и општина, буду минимално 1,5%, укупног буџета Републике, градова и општина (садашњи показатељи су на нивоу 0,8%);

  • Посебно повећати буџет за филмску индустрију Републике Српске која мора постати препознатљива; садашња издвајања из Буџета РС од симболичних 100.000 КМ повећати на износ од минимално милион КМ и усмјерити их у финансирање филмова од историјске, моралне и културне важности за српски народ на овим просторима, нарочито са нагласком на посљедња ратна дешавања на просторима БиХ у циљу стварања реалне слике Срба и српске историје у свијету; филмске ствараоце са ових простора којих има, али немају шансу да раде озбиљније филмске пројекте са овако минималним средствима промовисати кроз кључну улогу Министарства просвјете и културе и свих других институција у области културе у РС;

  • организовати семинаре и адекватне предаваче на тему – обезбјеђење средстава из фондова Европске уније, за културу, на нивоу Републике Српске;

  • У основне школе увести предмет: ,,Културно насљеђе и традиција“ који ће се изучавати најмање четири године;

  • Озбиљније радити на заштити културних добара путем УНЕСКА.

Оживљавање „средњег слоја“

Свједоци смо да се наше друштво неадекватном економском политиком коју већ низ година врши садашња власт у Републици Српској у великој мјери раслојило на изузетно богате и изузетно сиромашне становнике. Сматрамо да императив нашег будућег дјеловања треба да буде јачање и ревитализација „средњег слоја“ као слоја који чини друштвену окосницу сваког развијеног друштва. Посебно је важно истаћи да је неопходна и преко потребна морална обнова „средњег слоја“ и заустављање његове даље деградације. Љекари, просвјетни радници, научни и културни радници, мали и средњи предузетници, административни радници, средње и високообразовани грађани у свакој модерној држави свијета представљају најбројнији слој који генерише привредни, научни и технолошки развој тих земаља. Истина је да је земља јака онолико колико је јак њена средњи слој.

Деградација друштава насталих на рушевинама бивше Југославије управо је и почела оног тренутка када су људи који економски, образовно и културно припадају том средњом слоју почели рапидно да сиромаше. На тај начин остали смо без унутрашње базе од које директно зависе домаћа потрошња, домаћа штедња, иновације и нормалан развој.

Ако желимо да преокренемо ствари, односно ако желимо да нас има на овом простору за пет, десет и тридесет година, онда морамо да извршимо друштвену рехабилитацију средње класе. Дакле, потребна је изградња система у којем ће највећи број грађана имати шансу да живи пристојно од свога рада, да школује своју дјецу, да се лијечи и има здравствену заштиту достојну човјека. Потребно је стварати систем који ће вратити достојанство радницима у полицији, просвјети, здравству, приватном сектору. Потребни су нам друштвени и државни механизми који његују амбијент у којем ће се поново поштовати струка, у којем ће родитељи своју дјецу васпитавати да само учење и марљив и поштен рад обезбјеђују пристојну будућност.

Према нашој народној политичкој профилацији, систему вриједности који заступамо, политици инклузије и свеукупној стратегији успостављања модерне Републике Српске, јачање средње класе представља ултимативни задатак и циљ. Сви елементи нашег програма у принципу и имају задатак и функцију да омогуће све предуслове за креирање амбијента у којем сви грађани могу да живе живот достојан човјека.

Јака економија почиње са јаким средњим слојем“. Политички систем мора да уважи ту чињеницу ако жели напредак Републици Српској. Потребне су нам стимулативне законодавне мјере које ће фискално растеретити средњи слој“. Потребно је смањити фискално оптерећење плата радника и омогућити им да више новца од њихове бруто плате остане у њиховим џеповима. Таквом стимулативном пореском и другим политикама у области рада дошло би до повећања базе запослених лица на чије плате се уплаћују доприноси, односно дошло би и до суштинског повећања запослености, али и формалног, и то тако што би послодавци за оне раднике за које тренутно уплаћују доприносе на минималну плату те исте раднике могли да пријаве на пуни износ плате.

Република мора приступити реформи пензионог система, а основни циљ мора постати ликвидност Фонда ПИО, као и стварање приватних пензионих фондова. Фонд ПИО мора постати инвестициони фонд који ствара новац. Пензионерима је потребно вратити достојанство, јер је то људска и правна обавеза, а тиме се шаље и директна порука садашњим радницима да постоји систем и визија да ће и они имати солидне пензије кад заврше свој радни вијек.

Порез на добит плаћао би се само на износ добити која се исплаћује власнику удјела или акција у привредном друштву. На тај начин држава би допринијела јачању инвестиционог потенцијала привредних субјеката, односно паметном и дугорочном економском политиком форсирала би инвестиције умјесто потрошње и штедње.

Јединственим јавним регистром прописали би се сви фискални и парафискални намети привреди. На тај начин би регулаторни органи коначно имали праву слику шта то све оптерећује предузетнике и све оне који би то да постану, односно знали бисмо које све намете треба да смањујемо и елиминишемо како би нам привреда постала конкурентна, а зараде радника веће.

Према томе, евидентно је да ће ПДП успоставити бројне механизме који омогућују економски опоравак средњег слоја“ као и свих других слојева становништва.

IV ОБНОВА ЛИЧНЕ И СОЦИЈАЛНЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ И ВЛАДАВИНЕ ПРАВА

„Закон исти за све“

Обнова социјалне безбједности

Економско-социјална ситуација у Републици Српској се буквално дневно погоршава. Навешћемо само најважније показатеље. Прије непуних десет година за просјечну плату се могла купити потрошачка корпа, данас се за просјечну плату може купити мање од 50% потрошачке корпе (43%). Број пензионера и запослених је изједначен. Просјечна пензија је око 40% просјечне плате. Учешће дуга је око 60% БДП и стално се повећава. Демографска слика је очајна 2016. године је први пут рођено мање од 10.000 беба. Одлазак младих у потрази за послом и бољим животом се интензивира. Демографи су израчунали да ће се тренутном динамиком одласка младих за 50 година преполовити број становника Републике. Број становника у стању социјалне потребе и сиромаштва се повећава.

Социјална ситуација је таква да захтијева радикалне захвате да би постојећа социјална давања стигла онима којима је најпотребнија. Чињеница да се око 4,0% БДП-а издваја за рјешавање социјалних проблема што није мало, али има једну недопустиву структуралну грешку. Само 21,0% од укупних давања за социјалне проблеме стигне до најугроженијих категорија становника. Овај податак сам по себи шаље поруку да постојећи систем социјалне заштите не одговара потребама социјално угрожених.

Мјере које би требало предузети морају бити брзе, радикалне и оне се морају подијелити на оне које се могу урадити брзо и у кратком времену и оне које захтијевају вријеме, знање, хтијење и добре намјере, а то подразумијева:

  • Почетна тачка мора бити рационализација јавне администрације која узрокује енормну јавну потрошњу коју привреда не може да поднесе (предвиђено мјерама фискалне консолидације);

  • Неопходност промјена норми којима се регулише ко има право на који ниво социјалне заштите;

  • Потребно је ажурурати податке о корисницима социјалне помоћи;

  • Средства за социјалну помоћ не дијелити према једном утврђеном статусу него према стварним потребама грађана;

  • Увести имовински цензус за кориснике социјалне помоћи;

  • Потребно је увести инвалиднину као новчану накнаду за све особе са инвалидитетом без обзира на поријекло инвалидности, одвојено од туђе његе и помоћи, те ортопедског додатка;

  • Особама са инвалидитетом се мора омогућити да буду радно активне процјеном преостале радне способности;

  • Потребно је социјалну заштиту одвојити од сектора здравства који је један од највећих буџетских потрошача;

  • Потребно је законски регулисати социјално предузетништво као значајан извор запослења припадника маргинализованих група као што су особе са инвалидитетом, сиромашни и националне мањине;

  • Потребно је обезбиједити минимум социјалне безбједности и једнаких могућности за све који остварују статус социјалне потребе;

  • Свака од предвиђених мјера биће посебно разрађена у законима којима ће се спроводити мјере социјалне политике;

  • Питање свих питања је обезбјеђивање нивоа материјалних средстава у буџету Републике за потребе задовољавања основних потреба корисника. Без обзира на материјалне претпоставке у буџету мора се обезбиједити да и овакав ниво средстава буде на праведан и правичан начин расподијељен онима којима је социјална помоћ најпотребнија.

Подршка запошљавању и самозапошљавању младих

Република Српска и све њене институције морају коначно да схвате да млади људи нису политички проблем, социјална категорија или било какав проблем који мора некако да се ријеши или, макар, елегантно стави под тепих. Млади су у свакој земљу најзначајнији ресурс. Они су најдинамичнији фактор у сваком друштву, они покрећу бизнисе, они иновирају, они обогаћују.

Инсистирамо на томе да Република креира амбијент у којем ће млади лако и брзо покретати сопствене бизнисе. Желимо да имамо најстимулативнији пословни амбијент за младе људе у регији. У том смислу предлажемо сљедеће:

  • Да сви бизниси који покрећу млади људи до 30 година буду ослобођени плаћања пореза на добит, као и свих комуналних такси и накнада;

  • Ослобађање од плаћања пореза на плату запослених радника до 30 година старости, и то оних послодаваца који на период дужи од три године запошљавају те младе људе;

  • Коришћење фондова Европске уније који се тичу запошљавања младих, а који до сада нити су били употријебљени, нити је било ко размишљао о њима као развојној и економској прилици;

  • Увођење степенастог опорезивања дохотка за млађе од 30 година. Сви млади са 18 година имаће јединствену снижену стопу пореза, која се протоком сваке животне године увећава за по 1 проценат, до пуног износа у 30. години.

Побољшање положаја борачких категорија

Полазећи од тешке економско-социјалне позиције у којој се налази већина чланова породица погинулих и несталих бораца, ратних војних инвалида и демобилисаних бораца, те не желећи ни на који начин да политизујемо ово питање, Партија демократског прогреса овом иницијативом изражава своју спремност и обавезу како би се положај ових категорија побољшао. Конкретне мјере које је неопходно предузети у циљу поправљања положаја ових категорија суследеће:

  1. Оно што већ дужи период ПДП заговара а то је и програмско опредјељење јесте да се свим учесницима рата од 1991. до 1996. године, у временском периоду у којем су се налазили у Војсци Републике Српске или другој борбеној јединици, уплати стаж у времену проведеном у рату и то у једноструком трајању с тим да би дупло признавање посебног – ратног стажа улазило и даље у вријеме обрачуна као што је и сада. С тим би сви они који су пензионери и они који ће то бити имали већа пензиона примања. Средства која би била потребна могу се обезбиједити из веће уплате доприноса, реалокацијом буџетских ставки.

  2. Повећати мјесечни износ борачког додатка за три пута. С обзиром на то да је сада борачки додатак 1,6 КМ по мјесецу проведеном у зони борбених дејстава, а чињеница је да је одређен број бораца умро, те да број бораца који навршава 60 година и који ће остваривати право није велики, чиме се ослобођа дио новца тако да за ово повећање има основа. Средства изнаћи већом наплатом пореза, реструктурисањем буџетских позиција и свим оним мјерама које су наведене у дијелу фискалне консолидације буџета РС и свих ванбуџетских фондова.

  3. Сваком дјетету погинулог борца, које купује први стан, треба да се изврши поврат ПДВ-а. Средства обезбједити у буџету, тако да када се изврши куповина стамбене јединице купац уплаћује ПДВ а касније му се из буџета РС враћа уплаћени износ. У Србији сваки грађанин који купује први стан има право поврата средстава. Овим начином се стимулише куповина а борачке категорије се третирају као проритетна групација, мислећи на породице погинулих бораца.

  4. Интензивирати да се СВАКО мјесто гдје су страдали војници ЈНА или ВРС обиљежи са спомеником, да се посјете мјестима, односно годишњице страдања на којима се десио злочин не измјештају на друге локације већ да то буде управо тамо гдје се и десило, примјер Добровољачке улице и Тузле. Централна спомен-обиљежја да се ураде у Бањој Луци и да се војничко гробље на Сокоцу прогласи националним спомеником те да се о њему брине Влада РС као о посебном обиљежју.

Приједлог за запошљавање борачких категорија уз подршку Владе РС

Свјесни чињенице да је на Заводу за запошљавање према достаљеним информацијама од стране Борачке организације РС у мају 2016. године било 2.979 чланова породица погинулих и несталих бораца, 1.753 ратна војна инвалида и 17.483 демобилисана борца, тежња нам је да на овај начин дамо свој допринос у рјешавању овог проблема.

Основно питање на које у финансијском смислу треба да дамо одговор је сљедеће: који је то неопходан износ средстава из буџета који би био неопходан како би се постигли жељени ефекти рјешавања проблема незапослености наведених категорија?

Приједлог и основни ефекти приједлога запошљавања

Приједлог ПДП-а је да за категорије чланова породица погинулих и несталих бораца и ратних војних инвалида из посебног буџетског гранта буде субвенционисано 50% од укупних пореза и доприноса који терете плату, док би субвенционисани износ за категорију демобилисаних бораца био 20% од пореза и доприноса.

Наш приједлог и његове ефекте заснивамо на садашњој просјечној нето плати од 800 КМ која је еквивалентна бруто плати од 1.293,52 КМ (уз садашњи ниво пореза и доприноса), односно подразумијева износ од 493,52 КМ на име пореза и доприноса. Такође, овај приједлог сачињавамо на бази трогодишњег плана како би он могао да пружи жељене ефекте.

Ако бисмо узели у обзир оптимистичну претпоставку (а имамо обавезу да она буде оптимистична) да би се на овај начин на годишњем нивоу могло запослити 1.000 чланова из реда чланова породица погинулих и несталих бораца и ратних војних инвалида (категорија А) и 2.000 из реда демобилисаних бораца (категорија Б) то би у првој години његове примјене значило да би неопходни износ гранта за ове намјене био сљедећи:

1.000 запослених из категорије А*244,76 КМ субвенционисани износ*12 мјесеци=2.961.120 КМ

2.000 запослених из категорије Б*98,70 КМ субвенционисани износ*12 мјесеци = 2.368.896 КМ,

што чини укупно 5.330.016 КМ у првој години примјене.

Ако знамо да је укупан буџет у 2017. години 3,2 милијарди КМ, онда ових 5,3 милиона представља тек 0,16% од укупних расхода буџета Републике Српске.

У свакој наредној години примјене неопходно је обезбиједити континуитет односно одржавање броја запослених уз које би се запошљавало још додатних 3.000 људи годишње, те би се износ гранта у складу са растом броја запослених повећавао. У другој години примјене, уз претпоставку да Република подржи запошљавање додатних 3.000 људи из наведених категорија према пројектованом плану, износ неопходног гранта био би 10.660.032 КМ, док би у трећој години износ гранта уз исте претпоставке био 15.990.048 КМ. У само три године примјене овакве мјере могло би бити запослено између 9.000 и 10.000 људи из борачких категорија.

Сматрамо да ни овај ниво средстава, узимајући нарочито у обзир сврху њиховог трошења, није велики. Нарочито ако имамо у виду да се, на примјер, из буџета РС само на стручне услуге (поред толико запослених у Влади) троши преко 25 милиона КМ годишње док се на остале накнаде запослених по основу рада издвајају такође огромна средства у износу од преко 15 милиона КМ. Парадоксално је такође да су издвајања за бруто плате из Буџета РС у извршењу за 2016. годину повећана за 2% у односу на 2015. годину или за 14 милиона КМ, како је то показао Извјештај Главне службе за ревизију јавног сектора о консолидованом извршењу за кориснике буџета за 2016. годину. У условима у којима актуелна Влада повећава фонд плата запослених у администрацији за 14 милиона, морамо као императив свог будућег дјеловања ставити подршку у запошљавању свих борачких категорија путем посебног гранта како је то објашњено у претходним редовима!

Подразумијевајући да ће ПДП истрајати у свом настојању да смањи порески клин, односно дио бруто плате који убире држава (порези и доприноси), субвенционисани дио који би се исплаћивао на име гранта за запошљавање борачких категорија, постепено би се смањивао како би се смањивале и стопе оптерећења на бруто плате у чему ће ПДП безусловно истрајати.

Владавина права

Партија демократског прогреса нема било какве дилеме око тога да судбина Републике Српске понајвише зависи од тога да ли ће она бити држава у којој владају правда и усвојени правни стандарди и норме. Потпуно смо увјерени да је кључни национални и државни испит управо везан за спремност да Српском коначно завладају право и правда.

Неопходност правне државе и поштовања права и закона огледа се и у привлачењу страних инвестиција, гдје ни један инвеститор не жели да улаже свој новац у подручја за која није сигуран да ће његове инвестиције бити обезбјеђене и сигурне.

Наш план је јасан: желимо да изградимо Републику Српску у којој ће се закони и остали правни акти доносити са циљем да побољшају живот грађана, и који ће бити у потпуној корелацији са елементарним принципима правичности. Ти и такви закони и остала правна акта примјењиваће се на исти начин према свима који се налазе у истој ситуацији коју третира односна правна норма, односно правосудни систем ће правично да третира сваког грађанина, при чему нико не смије да буде дискриминисан, било позитивно или негативно.

Залажемо се за то да Српска буде препознатљива по највишем могућем степену поштовања људских права и слобода. У суштини, човјекову слободу ограничава једино слобода другог човјека, и правне норме треба формално да верификују такво начело, док правосудне институције морају да осигурају досљедну примјену тих правних норми. Залажемо се за пуну примјену уставних норми о правима и слободама човјека и грађанина, а потпуно смо посвећени и његовању норми и принципа Универзалне декларације о људским правима, Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, као и свих осталих међународних аката која цивилизацијски унапређују положај, права и слободе човјека.

Партија демократског прогреса недвосмислено подржава начело тродиобе власти на законодавну, извршну и судску, при чему је судска власт независна од утицаја законодавне, а поготово извршне, али која није независна и од правде и правичности. Стога, инсистирамо да, с једне стране, судство буде потпуно слободно у обављању своје функције, при чему се подразумијева да је ослобођено од сваког притиска како законодавне и извршне власти, као и било каквог утицаја финансијске олигархије и различитих интересних група, док, с друге стране, мора бити потпуно отворено за аргументоване примједбе јавности на рад правосуђа, јер не постоје грађани због правосудног система, већ обрнуто.

Увијек ћемо се залагати да судије и тужиоци несметано обављају своје дужности, али ћемо, исто тако, инсистирати на објављивању и редовном ажурирању имовинских картица носилаца правосудних функција, учешћу јавности у правосудним поступцима, као и већој заступљености поштених и одговорних грађана у раду Високог судског и тужилачког савјета.

Апсолутно ћемо наставити да се у свом парламентарном раду у Народној скупштини Републике Српске противимо наметању законских рјешења мимо предвиђених процедура и противно уобичајеној парламентарној пракси. Остајемо најдосљеднији противници претварања парламента у слијепог извршиоца воље извршне власти. Народна скупштина је једини легитимни репрезент суверене воље грађана Републике Српске и њени закони као највиша правна акта уз Устав Републике Српске морају бити истинско огледало тог суверентитета, а не демонстрација моћи политичке олигархије.

Залажемо се за континуирано материјално побољшање услова рада запослених у правосудном систему а све у циљу елиминисања коруптивних радњи у правосудним институцијама. У непрестаној комуникацији са носиоцима функција у правосуђу, изградићемо нормативни систем у којем неће свако нити моћи да дође до највиших функција у правосуђу, него само они најкомпетентнији и најморалнији.

Конкретне мјере које ћемо подузети или иницирати приликом доласка на власт кад је ријеч о афирмацији владавине права су сљедеће:

  1. Кодификација и унификација права (грађанско право, привредно право, управно право, казнено право), ради лакшег сналажења у шуми правних прописа грађанима, привредницима, инвеститорима, али и судијама, тужиоцима и стручној јавности уопште,

  2. Пооштравање критеријума за именовање судија и тужилаца,

  3. Независно, непристрасно и ефикасно правосуђе,

  4. Раздвајање ВСТС на посебне савјете за судије и тужиоце, будући да су те функције суштински различите,

  5. Јавни регистар свих судских предмета који ће бити доступан онлајн: у сваком тренутку сваки грађанин може да провјери у којој фази је неки поступак (е-правосуђе),

  6. Ефикасније и брже рјешавање судских предмета: по потреби, запошљавање нових судија и увођење прецизнијих рокова за спровођење појединих фаза судских поступака,

  7. Континуиран процес едукације судија и тужилаца (слање на едукације у иностранство, оснивање посебног фонда за едукацију судија и тужилаца),

  8. Увођење система процјене учинака прописа примјеном методологије стандардних трошкова и процјене учинака прописа на мале и средње предузетнике,

  9. Обезбјеђење независности и интегритета судија, али и строже праћење њиховог рада, те драстичне санкције за све оне судије који се огријеше о професионалне и етичке норме

  10. Израда плана рјешавања тзв. старих судских предмета,

  11. Кадровско и материјално јачање привредних судова: посебне едукације у најозбиљнијим правним и економски стабилним државама судија из привредних судова,

  12. Оснивање „Правосудне академије“: посебна школа у којој би било обезбијеђено предавање еминентних свјетских стручњака из различитих правних области. Кроз Правосудну академију судије, стручни сарадници и тужиоци би били континуирано едуковани у областима свога рада, с нагласком на материју Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, с обзиром на број предмета који су пред Европским судом за људска права окончани на штету РС.

Борба против криминала и корупције трајно опредјељење и препознатљив знак ПДП-а

Одлучни смо да проблем корупције убрзо по доласку на власт сведемо на минималан степен, и у том смислу нећемо правити било какве компромисе.

Корупција разара супстанцу сваке државе, па је њено сузбијање до границе прихватљивости према стандардима свијета у којем живимо, услов без кога се држава не може легитимисати као држава владавине права. Такође, свака држава која очекује стране инвестиције мора доказати да је ниво корупције у њој сведен на прихватљив ниво и да је створен сигуран амбијент за стране инвестиције.

Борба против корупције мора бити организован и дуготрајан процес примјене осмишљено дефинисаних мјера за спречавање и сузбијање корупције и у том циљу неопходно је дефинисати мјере које ће у кратком, средњем и дугом року допринијети сузбијању корупције.

Неопходно је ове основне мјере конкретизовати разним оперативним плановима за поједине области и институције у којим ће бити предвиђене појединачне активности, субјекти који ће их предузимати и рокови за њихово остваривање. Владавина права у ефикасним институцијама, уз лаку доступност правде и једноставне и транспаренте поступке, може се остварити досљедним спровођењем антикоруптивних мјера, закона и планова и њиховим правовременим усклађивањем са проблемима.

Мјерама ће бити предвиђено:

  • ефикасна примјена антикоруптивних прописа;

  • пооштравање кривичних санкција

  • испитивање, одузимање и опорезивање нелегално стечене имовине у оквиру нове законске регулативе

  • превенција, која подразумијева отклањање могућности за корупцију, и

  • подизање свијести и образовање јавности, ради јавне подршке за спровођење антикоруптивних програма.

Све ове мјере морају да се примјењују истовремено и координисано.

Циљ мјера је смањење корупције и постизање антикорупцијске културе на нивоу развијених европских земаља, кроз остварење сљедећих циљева:

  • трајно отклањање услова за настанак и развој корупције;

  • установљавање правног и институционалног оквира за превенцију и сузбијање корупције;

  • досљедно успостављање кривичне и моралне одговорности за незаконите радње;

  • успостављање жељених етичких стандарда;

  • ефикасна примјена међународно установљених стандарда у овој области;

  • транспарентно финансирање политичких странака, избора, као и изборних кампања;

  • спријечавање сукоба интереса у јавном сектору;

  • законито и одговорно спровођење одлука;

  • повећање ефикасности органа надлежних за спровођење закона и надзорних институција;

  • реформа државне управе, у циљу веће професионалности и транспарентности;

  • отворени и транспарентни поступци планирања и коришћења буџетских средстава, и јавна контрола коришћења буџетских средстава;

  • обука и помоћ приватном сектору у спровођењу мјера против корупције;

  • дефинисање улоге медија у борби против корупције;

  • стимулисање грађана за укључивање у борбу против корупције;

  • сарадња и подизање опште свијести о правима и обавезама државних органа, привредних субјеката, цивилног друштва и грађана у односу на корупцију;

  • укључивање у регионалну и међународну борбу против корупције.

У борби против корупције неопходно је и препоручљиво искористити искуства и добре праксе из свијета и непосредног окружења који су већ напредовали и имају одређене резултате у борби против корупције, те их прилагодити карактеристикама Републике Српске.

Модерна управа

Да би могли бити реализовани политичко-програмски циљеви ПДП-а који се тичу наших приоритета у вези са владавином права, нове визије Републике Српске и њене модернизације, као и снажног привредног и инфраструктурног развоја, а све у циљу осјетног и континуираног раста животног стандарда наших грађана, један од неопходних услова јесте и модернизација јавне управе. Немогуће је ући у 21. вијек са навикама чиновника из 19. вијека, и то је једна од основних ствари коју морамо да мијењамо. Кључно је да сви схватимо да јавна управа није самој себи разлог постојања, него да је она сервис грађана. Као што је већ наведено, према политичко-вредносној концепцији ПДП-а једини носиоци суверенитета су сами грађани Републике Српске и све у Републици мора бити подређено њима, па тако и јавна управа. Она мора бити системски устројена на сљедећим принципима:

  • Поштовање начела законитости

  • Поштовање начела ефикасности

  • Транспарентност

  • Фокусираност на привреду

  • Е-управа

Наша јавна управа мора бити мања него што је сада, самим тим далеко јефтинија, и далеко бржа, ефикаснија и правичнија. Циљ је да њеним смањењем, не само у броју запослених, него и кад је ријеч о њеним надлежностима, не само растеретимо буџет и привреду, него и да смањимо могућност корупције у њој.

Влада мора бити транспарентан и поштен сервис грађана. Њен рад не смије бити прекривен велом тајновитости, него свима доступан и мјерљив.

Усвојићемо нови закон о доступности информацијама који ће бити базиран на утврђивању права грађана да путем електронског сервиса приступи свим актима јавних органа и институција.

Озбиљно, аналитички, темељно и бескомпромисно ћемо приступити послу успостављања система е-владе: грађани ће све представке и питања моћи да упућују онлајн владиним службеницима. Управне процедуре ће бити вршене путем интернета. Регистрација компанија и самосталних предузезника у цијелости ће моћи бити вршена онлајн.

Сва запослења у јавном сектору биће реализована искључиво на основу јавног конкурса. Цијела процедура јавних конкурса биће доступна онлајн, укључујући и резултате бодовања кандидата. Циљ је да процедура пријема у радни однос јавних службеника буде што транспарентнија, као и да се максимално смањи партократски утицај на запошљавање у јавном сектору. Наша идеја јесте да се морају разликовати политичке функције у систему извршне власти, које по природи ствари и механизму одговорности треба да буду предлагане од политичких партија које добију повјерење грађана на изборима и које служе за реализацију програма партија које добију изборе, од професионалних службеничких мјеста у јавној управи гдје су нам потребни најбољи стручњаци и професионалци који неће и не смију бити везани за политичке партије, него искључиво за служење у интересу грађана и Републике.

Максимално ћемо редуковати могућност утицаја политике и других ванстручних критеријума за рангирање кандидата који конкуришу за посао у јавном сектору. На овај начин спровешћемо радикалну реформу начина пријема јавних службеника и омогућићемо да дио нове и модерне управе Републике постану они заиста најбољи, а не најподобнији.

Плате запослених у јавном сектору биће у корелацији са платама запослених у привреди, при чему исте неће бити више од плата запослених у привреди, наравно сходно стручним квалификацијама и природи послова који се врше.

Плата запослених у јавном сектору зависиће од њиховог радног учинка.

Евалуација рада и стручних способности јавних службеника биће вршена сваке двије године од стране комисије у чијем саставу ће бити 50% чланова из реалног и невладиног сектора. На тај начин ћемо рад јавних службеника додатно приближити јавности, а желимо и да на најосјетљивијим питањима, попут евалуације рада јавних службеника, не само чујемо, него и уважимо мишљење стручњака из реалног и невладиног сектора. На тај начин ћемо „отворити“ јавну управу, њен рад ће бити објективнији и садржајнији, а што је све предуслов креирања модерне управе.

Поред наведених, планирамо да реализујемо и сљедеће конкретне мјере у процесу модернизације јавне управе Републике, и то одмах по доласку на власт:

  • Забрана тражења података од грађана који већ постоје у јавном систему,

  • Критеријуми за постављање, вредновање и смјену управљачких структура,

  • Централизација доставе и унификација пословних и статистичких извјештаја.

Упоредо са тим процесом ће се управне процедуре дијелом елиминисати („сјеча прописа“), а дијелом пребацивати на „е-владу“. Према томе, механизми смањења јавне управе и самим тим јавне потрошње и растерећења буџета, грађана и привреде су очигледни. С друге стране, увођењем јасних правила у раду управе, новим системом запошљавања у јавној управи, као и имплементацијом механизама контроле и транспарентности рада јавне управе, омогућиће се да квалитет рада управе буде на далеко вишем нивоу него што је то тренутно случај. Наравно, смањењем процедура смањиће се и могућност корупције у јавном сектору, а што је такође један од наших ултимативних циљева.

V ОБНОВА ПОЛИТИЧКЕ СТАБИЛНОСТИ И ЕВРОПСКА БУДУЋНОСТ

„Мирна будућност“

Снажна Република Српска као гаранција опстанка Срба у оквиру БиХ

Партија демократског прогреса Републику Српску доживљава као најважнији политички оквир националних, културних, економских, развојних и, уопште, стратешких интереса грађана Републике Српске и српског народа у Босни и Херцеговини уопште. Од слободних грађана и њихове легитимне воље за постојањем Републике Српске све почиње и са тим се све завршава. Партија демократског прогреса као народна и демократска странка, јесте системска странка Републике Српске. То значи да је наше политичко утемељење везано управо за саму Републику Српску и њену уставно-правну позицију и капацитет. Ми смо од свог постанка промовисали интересе Републике, а цјелокупно наше политичко дјеловање било је и остаће везано за системске потезе који унапређују позицију Српске, њено јачање и економски развој, као и пуну еманципацију.

Основни циљ јесте обезбјеђење дугорочног економског, инфраструктурног и технолошког развоја Републике Српске, јачање владавине права у њој, политичко јачање и демографска обнова. У основи, ми Републику Српску посматрамо на дугорочан начин, желимо да она постоји и за пет, и за десет и за стотину година, те да сваке године у њој буде све више људи, да буде све млађа и да њени људи буду све богатији, успјешнији, безбједнији и здравији. Наш план јесте да остваримо све те циљеве, као и да Република Српска постане утицајан регионални фактор чије мишљење се и чује и уважава.

Да бисмо то све постигли, ми морамо бити свјесни времена у којем живимо, односно околности које нас окружују. Ми више не живимо нити у блоковском свијету са доминантне двије политичке, технолошке и војне силе, а какво је стање било до пада Берлинског зида, нити у униполарном свијету доминације једне једине свјетске суперсиле што је био случај до прије десетак година. Данашњи свијет је никад комплекснији, изазовнији и несигурнији и наша визија Републике Српске претпоставља обезбјеђење сигурности као најважнијег услова да се грађани Српске могу одлучивати да овдје живе и привређују.

Свакако, Балкан као подручује у којем су комбиновани сви фактори описаног ризика, има огромне шансе да настави да буде мјесто такмичења, али и сукоба глобалних фактора моћи, а све више се чују и гласови који упозоравају и на отворене терористичке акте у регији. Управо овдје долазимо до централног мјеста политичког програма и концепта ПДП-а за Републику Српску, а из којег проистиче цијела наша визија Републике Српске, њене будућности, стратегије и развојне методологије.

Према нашем чврстом увјерењу заснованом на рационалној аргументацији и упоредним искуствима, кључни стратешки интерес Републике Српске јесте да буде фактор стабилизације иначе нестабилног Балкана. Нама је Балкан највећи изазов, са свим својим вјековним анимозитетима, конфликтима и традиционалним нестабилностима. Ми Републику Српску видимо као стабилан оквир за њене грађане, као мјесто развоја, економског напретка, културних достигнућа, непрестаних инфраструктурних радова и технолошких иновација. Колико год то из данашње перспективе изгледало чудно, па и бајковито, то није ништа немогуће, јер смо свједоци да су и многи други неразвијени народи успјели да преокрену ствари и постану најбрже растуће економије. Дакле, потребно је успоставити здрав систем у којем се награђују учење, рад и марљивост, потребно је успоставити непоколебљиву владавину права и имати све предуслове за стабилан економски раст, социјални напредак и друштвени прогрес. Да би то све било могуће, на првом мјесту је потребна стабилност, односно стабилно окружење. И ту долазимо до основне полазне основе наше политике.

Партија демократског прогреса заговара Републику Српску која доприноси стабилизацији региона, јер је то њен стратешки интерес. Да бисмо то могли постићи, ми морамо бити инволвирани у регионалне процесе и морамо бити њихов активни фактор. Ми сматрамо да идеје конфликта, изолације и затварања не могу ништа доброг донијети Републици и њеним грађанима. Напротив, ако смо изоловани и ако одбијемо да учествујемо у регионалним процесима, ми се заправо препуштамо другима да доносе одлуке умјесто нас и постајемо објект политике других. ПДП чврсто заговара државотворну политику Републике Српске која инсистира на томе да Српска и Бања Лука као њен политички, административни и економски центар, буду активни регионални фактор који креира процесе, а не који их прати.

У основи, наша идеја јесте да Република Српска користи Босну и Херцеговину, њене капацитете, становништво, ресурсе али у свом сопственом интересу. На тај начин ми ћемо компензовати сопствене недостатке који се тичу малог броја становника, мале територије и тржишта. Наша политичка визија јесте да и Република Српска управља Босном и Херцеговином, афирмишући сопствене интересе и користећи све легитимне и легалне политичке, економске и правне механизме, не на штету других, него на своју развојну корист. На тај начин ћемо у својој интересној, културној и економској, али и формално државно јединственој сфери, оставити и традиционална српска мјеста у БиХ попут Грахова, Гламоча, Дрвара и других мјеста за која немамо никакво историјско право да их се одрекнемо.

На исти начин Република Српска треба да користи и своје националне и културне везе са Србијом, као и саобраћајне и инфраструктурне везе са Хрватском. Република према концепту ПДП-а треба да повезују Сарајево, Београд, Загреб, Љубљану и Подгорицу користећи све ресурсе који су нам на располагању. На тај начин ми, иако смо објективно мала земља са малим бројем становника, без војске, заправо постајемо регионални фактор.

ПДП ће чврсто стајати на позицији да Република Српска мора бити регионални фактор, јер једино тако можемо утицати на своје нестабилно окружење, моделирати га према својим потребама и интересима и на тај начин остварити претпоставке свог унутрашњег развоја. У супротном, нећемо бити у стању да утичемо на процесе, нећемо знати шта се око нас дешава, нећемо моћи гарантовати својим грађанима стабилност, нећемо моћи креирати развојне дугорочне планове и бићемо принуђени да као и досад водимо ад хок политику која не даје конкретне резултате и због које сваке године остајемо без петнаестак хиљада људи.

Једно од кључних мјеста политичке стратегије ПДП-а у погледу наше визије Републике Српске јесте и њена јача интеграција са српским народом у Србији и јача сарадња са Србијом. Дакле, наш стратешки интерес јесте интеграција Републике Српске и читаве БиХ са Србијом у економском, инфраструктурном, саобраћајном и сваком другом погледу. У том смислу потпуно подржавамо и промовишемо, те у истима активно учествујемо и дајемо свој пуни допринос, свим иницијативама које подржавају економске интеграције регије, царинску унију земаља западног Балкана и све остале интегративне процесе у том контексту. Чак и у том смислу, ми и даље инсистирамо на томе да Република Српска буде активан и важан фактор у тим процесима, те мислимо да није добро да, примјера ради, Сарајево и Београд доминантно моделирају те процесе, а да Бања Лука буде или пуки посматрач и пасивни објект, или пак опонент тим процесима. Наша визија је да Република Српска буде та која ће та рјешења да обликује, јер нико боље не може да се бори за наше интересе од нас самих.

Као одговор на политику прошлости нудимо и афирмишемо политику толеранције, сарадње и просперитета у оквиру регионалних и европских интеграција. Желимо да тражимо партнере међу свим странкама, међу свим народима, у цијелој БиХ и регији западног Балкана, који ће разговарати језиком будућности. У том смислу најискреније подржавамо идеју царинске уније и политичко-економске интеграције држава западног Балкана. Наша намјера је да са свим заинтересованим партнерима потпишемо платформу будућности чије основне одреднице треба да буду: јача и ефикаснија сарадња између земаља региона, увођење царинске уније међу земљама региона, те у даљој перспективи увођење јединственог регионалног тржишта базираног на основним принципима ЕУ који се тичу пуне слободе протока људи, робе, услуга и капитала.

Будући да смо отворени за све интегративне процесе, ми се и даље чврсто залажемо за интегративне европске процесе. Партија дефинитивно види Републику Српску у друштву модерних европских нација, али никад на уштрб сопствених уставних капацитета. Свјесни смо да су интеграције нужност, али и потреба. Ми не смијемо пристати на то да се те интеграције дешавају без наше активне улоге. Ми желимо да обликујемо БиХ и цијели регион што је могуће више по нашој мјери, а како бисмо потом могли лакше и по наше интересе оптималније да приступимо европским интегративним процесима, ма како они у будућности буду изгледали. Ми Републику Српску видимо као модерну и европску, те немамо дилеме да она политички, вредносно, саобраћајно и привредно припада Европи. У том смислу ми ћемо и водити политичке и интегративне процесе који ће се у наредном периоду искристалисати у самој Европској унији и њеним најважнијим центрима. Никада нећемо пристати на то да ти интегративни процеси ослабе позицију Републике Српске, него искључиво могу само додатно да је јачају.

Наша визија Републике Српске подразумијева апсолутну заштиту и промоцију њених уставних дејтонских капацитета, њихово јачање и потпуну еманципацију Републике унутар дејтонске БиХ, са потпуним уважавањем уставно-правне позиције Републике Српске. Таква снажна, стабилна и просперитетна Република Српска, са богатим грађанима и повећањем наталитета, користећи све своје ресурсе који су јој на располагању, битно утиче на регионалне процесе и сарадњу, остварујући тако свој кључни интерес да стабилизује иначе нестабилно окружење, односно да макар утиче толико да зна одакле јој конкретно пријете извори дестабилизације. То је једини начин да спријечимо да Балкан потпуно постане тле за поменуте процесе сукоба глобалних фактора моћи.

Таква Република Српска, која гарантује стабилност својим грађанима, у унутрашњем смислу јесте отворено друштво, у којем је загарантована владавина права која обезбјеђује заштиту основних људских права и слобода, а сама привреда је базирана на принципима слободне тржишне економије. Таква Република Српска има најниже стопе пореза и доприноса на плате радника, најниже стопе пореза на добит, најниже стопе пореза генерално и сви предузетни људи из БиХ и регије желе да покрену своје бизнисе управо у Републици Српској или да премјесте сједишта својих компанија у Републику Српску, не зато јер нас нужно воле, него зато што препознају свој интерес да раде код нас.

Неке од основних одредница наше визије Републике Српске су сљедеће:

  • Република Српска као отворено друштво, односно друштво отворено за различите идеје, интересе и визије,

  • Република Српска као толерантно друштво у којем систем штити све грађане, без обзира на њихову политичку, идеолошку, националну или вјерску припадност,

  • Република Српска као гарант конституционализма што подразумијева концепт Републике Српске као најјачег гаранта уставног уређења БиХ,

  • Република Српска као стабилизациони и интегративни фактор што подразумијева да РС подстиче и промовише регионалну сарадњу, умјесто да буде регионални проблем,

  • Република Српска као кључни партнер ЕУ у процесу интеграција западног Балкана.

Таква Република Српска даје мотив и нашим људима који су отишли одавде да се овдје или врате или да инвестирају. Наша визија Републике подразумијева да она користи све своје ресурсе, а кључни ресурси су увијек људи. Ми желимо да наши људи у свијету, радници, предузетници, спортисти, научници, дакле сви они који осјећају неку везу или блискост са Републиком Српском, да сви они буду наши политички амбасадори у земљама у којима живе и раде. Желимо да им дамо шансу да доведу овдје некога ко би покренуо здрав бизнис, желимо да позову своје пријатеље да посјете наше туристичке дестинације и оставе свој новац овдје.

Желимо да шаљемо поруку да је Република Српска мјесто добрих, честитих и вриједних људи, те да је апсолутно отворена за исто такве људе, без обзира на то одакле су, шта су и у шта вјерују. Поред тих очигледних бенефита, Републици Српској су њени људи у дијаспори потребни и због својих знања, јер смо тренутно у дефициту са образованим кадровима који могу да изнесу потребе које захтијева наш дефинисани концепт Републике Српске. У нашем концепту има мјеста за све, наша политика је инклузивна и нама треба увијек више, а не мање људи. То је битна политичка, идеолошка, па и људска разлика између нас и наших политичких опонената. Ми Републику Српску видимо као интегративни фактор региона који може да обезбиједи пуно јединство српског народа.

Унутрашњи политички односи

Партија демократског прогреса наставиће своју вишегодишњу политику афирмације уставног уређења Републике Српске и Босне и Херцеговине. Ми смо чврстог увјерења да постојећи нормативни систем може да функционише. Напротив, ми смо потпуно увјерени да постојеће уређење БиХ може да опстане ако сви поштују уставе и законе ове земље.

Партија демократског прогреса као системска, народна и демократска странка, апсолутно нема сумњу да Република Српска, у својим постојећим уставним капацитетима може и мора да опстане. Као што смо истакли у дијелу програма који се тиче наше визије Републике Српске, ми смо системска партија Републике Српске за чију модернизацију, дугорочни економски напредак и просперитет се залажемо. Оно што желимо јесте да БиХ и у практичном смислу постане повољан оквир за реализацију свих интереса саме Републике Српске.

Управо смо у том контексту спремни да сарађујемо са свима у Републици Српској и у Босни и Херцеговини који су спремни да прихвате наша трајна програмска опредјељења написана у овом програму. За нас су прихватљиви сви партнери који поштују уставну структуру земље, опредјељени су за толеранцију, мир и дијалог, посвећени су секуларној држави, као и поштовању слобода и права грађана.

Што се тиче нивоа Босне и Херцеговине, ПДП не може да сарађује са онима који не прихватају уставне капацитете и позицију Републике Српске и који не прихватају постојећи Устав БиХ. Као странка која стриктно поштује уставе који постоје у овој земљи, те као убијеђени легалисти, ми никад нећемо прихватити сарадњу са онима који би да мијењају уставну композицију БиХ на начин супротан њеном уставу и то је црвена линија коју ПДП никад није прешао, нити ће је кад прећи.

Спољни политички односи

Као што је већ наведено, ПДП снажно подржава и инсистира на економским интеграцијама Републике Српске и земаља региона, а посебно таквих интеграција са Србијом. Бању Луку желимо да градимо као кључну тачку и повезницу регије западног Балкана, и у тој политичкој одредници видимо стратешко позиционирње Републике Српске у наредном периоду.

Од свог оснивања па до данас Партија се залагала и залаже се за приступање Републике Српске и БиХ, као и цијелог региона, Европској унији. Ипак, ми смо посвећени томе да радимо на модернизацији и развоју Републике Српске, желимо да она буде земља која поштује свој устав и основне цивилизацијске принципе који се тичу секуларности, владавине права, људских права и слобода, као и тржишне економије ослобођене стега политике.

Желимо јачу економску интеграцију земаља западног Балкана и сматрамо да је то најбоље могуће политичко и економско рјешење у овом тренутку. Увјерени смо, да ако се остваре описане претпоставке, да би се и Европска унија далеко лакше одлучила да инкорпорише земље западног Балкана под своје окриље, а што би све заједно имало дугорочне позитивне политичке, економске и безбједносне ефекте по цијели регион.

Када је ријеч о односу са НАТО, Партија демократског прогреса је од самог свог оснивања става да Република Српска треба да у смислу војних савеза координише своју позицију са Србијом и то остаје наше стратешко опредјељење.