Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Младен Иванић у интервјуу за Анадолију (АА) рекао је како му се чини да стање у БиХ „није добро и да је пуно теже него што се на први поглед стиче утисак“.

„Јако је пуно отворених тема око којих у старту знамо да ће бити тешко постићи сагласност. Некако су се кључне политичке личности препустиле матрици која носи, коју креирају разне друге околности да нам се реторика вратила на 90-те. Ја сам и 90-тих био у Предсједништву БиХ и сада сам у Предсједништву БиХ. Морам рећи да је то вјероватно разлог зато што ме амбијент јако подсјећа на оне догађаје који су били потпуно неоправдани, који су били катастрофални по све грађане у Босни и Херцеговини“, навео је Иванић.

Умјесто о будућности, казао је Иванић, у БиХ говоримо о темама за које унапријед, када их отворимо знамо да ћемо их различито видјети.

„И стање уопће није добро. Ни близу није добро и заиста треба нешто учинити да се те околности промјене. Треба рећи о томе шта сада доминира. Практично посљедњих шест мјесеци смо имали расправу о Дану РС-а као доминантну у којој су и једни и други и трећи, односно посебно двије стране бошњачка и српска очекивале да буду побједници а, да је друга страна поражена. Не може се у Босни и Херцеговини тако живјети да неко побиједи, а неко изгуби, него се увијек морају тражити рјешења која су негдје између“, навео је Иванић.

Вртимо се у зачараном кругу

Сада, рекао је Иванић, имамо тему преуређења Босне и Херцеговине коју су наметнули представници хрватског народа, која, наводи чим је отворите с темом преуређење из ње избијају три визије.

„Једна радно да кажем у Сарајеву, а то је ако је могуће БиХ без ентитета, друга у Бањалуци ако је могуће независна РС и трећа је у Мостару, не могу баш прецизно рећи шта је, али рецимо трећи ентитет. Нема шанси да се око тога постигне договор. И сви који то отварају знају да се о томе не може постићи договор, али се то свјесно отвара и онда ту постоји још само једна могућност да неки странац каже: е, ви сте у праву, ко год то ви било и да каже ,сада ћу ја наметнути то што једна страна нуди као своје рјешење. Нема те међународне заједнице која то хоће више да уради. Нема јединства међу њима да би тако нешто уопште неко нешто хтио да уради. И ми се вртимо у зачараном кругу сукоба на којима се троше дани, сати, недјеље, плаши народ, а истовремено живот бива све гори и све тежи, све више песимизма“, истакао је Иванић.

Предсједавајући Предсједништва БиХ рекао је да је добио податак да је само прошле године године негдје око 17.000 радних дозвола дато грађанима БиХ само за једну земљу. То, рекао је, значи да је 17.000 људи отишло трајно ван БиХ у једну земљу.

„Ја се надам, иако је то више нада него реалност да ће политичке личности схватити то и преокренути ствари. Моја иницијатива је била да се организује тројни састанак предсједника држава и предсједника влада Хрватске, Србије и БиХ јер су те три земље пресудне за мир у овом дијелу свијета. Није наишло још увијек на неку велику подршку та идеја. Идеја моје партије је била да се у БиХ стави мораториј на ове изазове да нема више изазивања има ли, нема ли РС-а, а да с друге стране РС јасно каже да неће користити референдум у том периоду као механизам, хајде да кажем одбране изазова друге стране. Ни та декларација не добива довољну, потребну подршку. Ја право да кажем, не видим како другачије да преокренемо ове прилике. Ако се нама деси још наставак тужбе против Србије, ако нам се десе судски процеси против кључних личности из било ког народа, не за криминал и корупцију за шта треба да се оптужују, него за политичке ставове бојим се да ми долазимо у један заиста потпуно зачарани круг из кога искрено не видим како ћемо изаћи. Заиста је стање озбиљно“, упозорио је Иванић.

Консултације са амбасадорима

Истакао је да је ових дана узео на себе и позвао амбасадоре свих кључних земаља и САД-а, Русије, Њемачке, Велике Британије и Француске да им каже своје погледе и да замоли и са њихове стране већи ангажман, али не у смислу подстицања сукоба који су стајање на једну или другу страну, него стварање новог амбијента да се окренемо будућности.

„Сам Упитник је озбиљан изазов, њега треба урадити, али то је техника. Није довољно да промијени амбијент. Амбијент се мора мијењати политичким одлукама. За политичке одлуке требају људи, лидери, државници који ће тражити компромисе, а не додворавати се текућем политичком амбијенту“, навео је Иванић.

Предсједавајући Предсједништва БиХ на све учесталија питања бх. грађана о томе хоће ли поновно бити рата дао је веома јасан одговор.

Рата не може бити из неколико разлога. Нема оружја. Немамо ми тенкове, немамо ми топове, немамо ми транспортере, немамо хаубице. И срећа је да их немамо. Са оваквим политичким амбијентом не дао Бог да имамо, свашта би било могуће. Али, не бих искључио могућност појединачних инцидената, неких појединачних сукоба. Једноставно такав је амбијент, стално се тензије дижу. Удара се са свих страна на елементарни дигнитет народа у БиХ. То није добро. Никада то не може створити добар резултат. Срећа да сукоба неће бити, између осталог, зато што мислим да људи јесу забринути, али да не виде баш у овим садашњим лидерима некога иза кога би пошли, а, поготово иза кога би пошли у рат. Нема таквих лидера данас на политичкој сцени и то је добро. И треће мислим да већина људи зна да се неким новим сукобом ништа не би добило. Шта би се добило? Ако неко мисли да би новим сукобом могла настати независна РС јако гријеши, ако неко други мисли да ће новим сукобом уништити РС једнако тако гријеши. Свако рјешење би се опет свело на нешто ово између што ми данас имамо. Ја другачије рјешење не видим“, каже Иванић.

Политичари не знају ништа о економији, запошљавању

Зато, наводи, мисли да рата не може бити, али сматра да је појединачних сукоба могуће да буде у БиХ.

„Са своје стране имам намјеру учинити све да то спријечим. Сигурно нећу дати допринос, барем ја мислим да нећу својим потезима дати допринос да би се дошло до такве ситуације“, истакао је Иванић.

Са предсједавајућим Предсједништва БиХ разговарали смо и о томе зашто се политичари у БиХ не баве темама као што су економски развој, запошљавање, одлазак младих особа из БиХ и зато грађани у БиХ од њих не траже те теме, а не да им допусте да политичким причама скрећу пажњу са онога што значи живот.

„Да би сте се бавили тим темама морате о томе нешто знати. То значи морате знати и о економији, запошљавању… Већина политичара о томе нема ни основна знања. Када би сте сада направили неку анкету са четири – пет кључних питања, да поставите колико је бруто друштвени производ по глави становника увјерен сам да 70 посто кључних политичких личности не би знало. Да упитате колика је просјечна плаћа у БиХ, колика је била стопа инфлације у посљедњих годину дана, дакле неке елементарне ствари, увјерен сам да већина не зна. Знат ће, имат ће начелне ставове, али да то знају тешко. С друге стране једним добрим дијелом одговорност сносе сами бирачи, зато што ипак, на крају крајева они бирају ове политичаре и када дођу избори некако не размишљају о томе како су живјели, шта су им политичке структуре донијеле, него више размишљају који је чвршћи према другој, односно трећој страни“, рекао је Иванић.

А, политичари су, каже Иванић, „рационалне животиње“. Они се, наводи, прилагођавају избору, жељи да буду поновно изабрани и иду линијом мањег отпора. Дакле, све то, наглашава Иванић, подразумијева прво постојање државника, људи који ће и мимо тренутног размишљања свог народа донијети суштинске одлуке које су корисне за будућност. И мора, наводи Иванић, постојати треће: „демократско знање нашег, обичног човјека, гласача који својим потезима треба да натјера политичаре да се окрену овим темама и овим питањима“.

„Док се то двоје не споји бојим се да ћемо се вратити у овој балканској каљужи међусобних оптуживања и тема из 90-тих“, упозорио је Иванић.

Предсједавајући Предсједништва БиХ говорио је и о томе да ли политичке кризе, односно најновије одлуке Уставног суда БиХ о начину избора делегата у Дом народа Парламента ФБиХ уколико се не ријеше могу бити разлогом неодржавања опћих избора у БиХ.

„Ја мислим да избора мора бити 2018. године и да никако не би било добро другачије рјешење. Просто не видим ни једно оправдање зашто би се било у таквој ситуацији, јер би то било тек потпуни крах демократије. Једино да постоје неки широки консензус да због неког посебног разлога то не треба да буде, али нешто тај консензус ја не видим на видику. Ја мислим да је иначе, Уставни суд БиХ ушао у неколико ствари у врло ризичне зоне функционисања које могу стварати врло озбиљне проблеме. Некада је паметније рећи, ово није тема за нас, него баш сваки пут улазити у сваку тему, па и оне које су толико политички осјетљиве и сензибилне да нема позитивног ефекта о тако нечему“, истакао је Иванић.

Избори уставна обавеза

Навео је да мисли да ће Уставни суд БиХ сада бити у ситуацији „да ће свако жив сваку могућу тему слати на Уставни суд БиХ“. А, упозорио је какву год одлуку да донесе Уставни суд БиХ у тим условима имат ће незадовољну страну.

„И бојим се да ће то умјесто механизма смиривања, постати механизам компликовања ситуације. Наша је обавеза да имамо изборе 2018. године и што се мене тиче ја ћу све урадити да их буде. Није добро што немамо изборе на нивоу Града Мостара толики број пута. Али, када не би имали редовне изборе то би било страшно. Они су уставна обавеза, јер код нас је записано у Уставу БиХ да се избори одржавају прве недјеље сваке четврте године у октобру. Ми би тиме у другачијем случају прекршили и Устав БиХ“, упозорио је Иванић.

Предсједавајући Предсједништва БиХ говорио је и о најавама могуће ревитије тужбе БиХ пред Међународним судом у Хагу против Србије за геноцид, да ли је упитна најављена посјета БиХ предсједника Србије Томислава Николића и какви ће бити будући односи БиХ и Србије ако до тога дође.

„Ревизија у искуству Међународног суда правде никада није била наставак почетног случаја него је увијек била нови случај. Јасно је да у Предсједништву БиХ нема сагласности о томе и ја и члан Предсједништва БиХ Драган Човић смо против отварања новог случаја, а члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић је за то, барем је тако дјеловало. С обзиром да нема сагласности ниједна страна не може добити за свој приједлог консензус. А, ми смо се договорили још увијек се тога држимо, ја се надам да ћемо се држати до краја мандата, да нећемо стављати на дневни ред како год ко од нас у томе прошао, ствари око које нема сагласности. И очито да би се тужба у име БиХ појавила, само уз подршку једне стране. То је већ само лоше. Покушај да се искористи чињеница да је овај агент именован некада прије 18 година, ако се не варам, да и даље заступа тај случај мислим да ће у старту пасти процедурално. А, да не говорим да нова тужба нема нити једног аргумента. Аргумент мора бити не старији од шест мјесеци. Шта се посљедњих шест мјесеци десило што би требало да промијени ствари?! Ништа. И то и они који хоће да се тужба поновно покрене јако добро знају. И та тужба ће само на све ово што смо имали додати нову уље на ватру“, сматра Иванић.

Наводи да би се појавило од питања „ко има право да користи БиХ у своје име, створили би се лоши односи унутар БиХ, Срби – Бошњаци посебно поводом те тужбе, наступили би лоши односи са Србијом“.

„Ја само видим негативне ствари. Не видим нити једну позитивну шансу за било кога. А, бојим се да ће се то десити. И право да кажем онда не знам гдје ће политички амбијент отићи. Превише је било тога у прошлости, ствари гдје су се десили проблеми, а за које мислим да ни ја, а Бога ми ни нико други са српске стране, чак ни Додик није произвео те проблеме“, става је Иванић.

Могуће блокаде рада институција

Рекао је да се ту ради о отказивању раније посјете предсједника Србије Томислава Николића.

„Учињено је то због хапшења Насера Орића који је већ у то доба имао пресуду за класични криминал. Отказати посјету предсједника једне државе, а трећина становника БиХ има посебне, емотивне релације зато што су Срби и да нема никакве реакције, него да се то сматра нормалним је јако лоше. Србијански премијер Александар Вучић је отишао у Сребреницу и тамо је нападнут. Нико ни дисциплински није одговарао, да не говорим кривично. Нико ни дисциплински није одговарао за пропусте који су се тамо десили него се то сматра нормалним. Евентуално и дисциплинска осуда тумачена је као жртва. Не може се ни дисциплински одговарати за такво нешто што је јако лоше“, мисли Иванић.

Рекао је да сматра како се десило и „непотребно прегласавање око пописа становништва у БиХ“. Његови, каже, „разумни приједлог да људи 200.000 буде третирано као грађани БиХ који живе у иностранству, јер они живе вани нико жив није хтио да чује“.

„Имали смо прегласавање. Имали смо оспоравање 9. јануара потпуно непотребно након 20 година обиљежавање у којем нико посебну пажњу на то није обраћао. Имали смо еуфорију поводом кориштења јединице ОС БиХ, иако људи који су се тиме бавили уопште нису свјесни да сам ја нашао најбоље компромисно рјешење за све. Јер, би свака друга варијанта довела некога у БиХ у немогућу ситуацију. А, оптуживан сам за државни удар и имамо сада ту причу. Идем на суд због тих потеза. Ако се деси сада тужба, ако би се још десило отказивање због тужбе БиХ против Србије посјете Николића ја заиста мислим да су онда српски политичари у заједничким институцијама БиХ у готово немогућој ситуацији. Које нам је оправдање да наставимо радити? Гдје је та добра воља и жеља, гдје је крај? Ја се бојим да то јако може закомпликовати ситуацију. Желио да покажем озбиљност ситуације“, рекао је Иванић

Нагласио је да је „ово његово виђење“. Могуће је, каже, „да неко други има и критику, и да то разумије, и на њега“. Али, истиче, „мора рећи, што је разлика“.

„Нема ни једне ситуације у којој сам ја напао Бошњаке па да се они морају бранити од мене. Ја сам се увијек бранио и бранио позицију РС-а од туђих напада. То је огромна разлика. Дакле, ја нисам произвео проблем него сам се морао бранити. Неко може рећи прејака ми је одбрана. Али, то је ипак одбрана. То је ипак, начин на који се ја хтио да се неки ниво достигнутих права треба бранити“, сматра Иванић.

Када свему, наводи, томе дода тежу релацију између СДА и ХДЗ-а БиХ, у основу ипак, каже, између Бошњака и Хрвата око Изборног закона БиХ могуће су компликације па чак вели и „реална блокада Федералне владе и Вијећа министара БиХ и због тог сукоба“.

„Када томе додам такву турбуленцију унутар бошњачког руководства сарајевске политичке сцене у којој је СДА прекинула сарадњу са ДФ-ом на почетку, па ушла у коалицију са СББ-ом која је само формална, а у суштини је то трајни сукоб, када погледате чињеницу да се и ту може десити недостатак већине онда је заиста стање много теже него што се на први поглед утисак стиче. Зато би ваљало се вратити овим позитивним иницијативама које сам покушао да урадим и о том састанку и о декларацији и о одустајању од тема које нас дијеле и окретању ка будућности“, става је Иванић.

Упозорава да се мора промијенити политички амбијент. Нема, каже, другог. Морају се, каже Иванић, наћи лидери који ће рећи својим савјетницима, шаптачима, дошаптачима, неће бити тако – биће овако.

„Требају рећи нећемо се бавити стварима из прошлости. Ја мислим да ова декларација коју сам рекао и коју предлажем нуди тај простор свима. Неко ће добити причу – неће бити референдума па нећу ни ја изазивати, неко ће добити – нећемо изазивати па нећемо ни ми референдуме правити. Дакле, свако ту добива нешто. Ако хоћемо да нам то буде излаз“, сматра Иванић.

БиХ, каже, ће технички одговорити на питања иоз Упитника Европске уније. Бит ће, сматра и ту мало проблема, али ипак, не очекује превелике. Има, истиче, неколико питања која су онако политички осјетљива, али ипак, наглашава, вјерује да ће се то довести до краја да је то пристојно и солидно.

Тешко до укњижбе војне имовине

„Међутим, даљњи корак – добивање статуса кандидата није реално у оваквом политичком амбијенту. Ми смо имали толико нових интересената из Европе за инвестирање овдје када се видјело да улазимо у преговоре о кандидатском статусу. Добар дио њих је отишло након тензија које су се десиле. Неће доћи. Неки су одустали. Знам случај фирме која је имала намјеру да у Бањалуци отвори 150 радних мјеста, отишла је у Србију. Искључиво због политичке нестабилности. Није једина. Има таквих случајева још. Без креирања политичког амбијента, без лидера који ће рећи пустите то на страну, идемо се бавити овим неће од тога бити ништа. Бојим се ништа“, наводи Иванић.

Предсједништво БиХ је јединствено у томе, каже Иванић, да треба што је прије могуће активирати МАП за БиХ. И није то став, каже, само Предсједништва БиХ, него је то бар формално, став свих без обзира јесу ли у власти или нису у власти, у цијелој БиХ.

Предсједништво БиХ је урадило Преглед одбране и то је, наводи, врло значајан документ који није привукао толику пажњу људи.

А, истиче, након седам-осам година немогућности да дође до тога ми Предсједништво БиХ се усагласило. Предсједништво БиХ је на ванредној сједници, каже Иванић, усвојило и програм имплементације, провођења Прегледа одбране који је потпуно усаглашен у коме нема разлике.

Предсједништво БиХ је у том дијелу војном, сматра Иванић, направило неколико врло позитивних и озбиљних искорака.

„Међутим, услов из Талина је јасан, а то је књижење војне имовине. И сада се показује колико је и тај услов из Талина уствари био под утицајем наше непотребне расправе. Ви имате неколико локација у ФБиХ гдје нема политичког проблема да се укњижи имовина, али зато што имате класични бх. проблем непостојања докумената и цијеле структуре власништва. Не зна се чија је земља на којој су касарне. Ти неки случајеви неће бити ријешени за 20 година. И ако тај услов остане онда то значи да 20 година нећемо добити МАП због једног услова у коме чак нема политичке несагласности, него имате техничке детаље. А, да не говорим како је то у РС гдје имате политичку несагласност гдје власти у РС-у сматрају да то не треба тако. Тек ту ће ту процес књижења потрајати годинама. Е, сада хоће ли земље чланице НАТО-а промијенити тај услов или неће, да ли је политички амбијент њима довољан да кажу да ће активирати МАП без тога то зависи од њих“, каже Иванић.

Не вјерује да ће о томе имати прилику разговарати са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом који данас долази у посјету БиХ.

Малим позитивним вијестима до економског просперитета

„Мислим да је то нешто што ће бити предмет њихове, интерен дискусије у мјесецима који долазе“, навео је Иванић.

А, предсједавајући Предсједништва БиХ каже како „само мало ствари треба промијенити, послати коју позитивну вијест и то не пуно, већ малих позитивних вијести и имат ћемо другачији амбијент одмах“.

„Нама се нуди да нам финансирају изградњу жељезнице Сарајево – Београд, нама се отвара простор да се ради и аутопут Сарајево – Београд. Говорим о два примјера која су посљедица скорих разговора. Са мало позитивнијим политичким амбијентом то ће се урадити. Када те ствари крену, када буде мало позитивних вијести доћи ће и други инвеститори јер то само значи да ће овај простор учи у ЕУ и да они који у њега сада уђу да ће имати веће предности као што се то показало и у Пољској и у другим земљама које након уласка у ЕУ напредовале“, истиче Иванић.

Нереално је, каже, очекивати да иако озбиљан инвестира у БиХ као земљу у којој очекује политичку нестабилност.

„Неће, у којој сваки дан висе ове теме. Нормалан човјек када на с чује може само само да каже – Боже сачувај ја каквим се питањем ови људи баве. Само буде зачуђен. Без те промјене, без тог схватања, нема озбиљног економског развоја, а врло често су неки потези који доводе до економског развоја ствар нечега што ја зовем модни тренд“, навео је Иванић.

Навео је примјер Словачке која је била у једном тренутку у немогућим условима и двије године након тога била је земља у којој су сви кључни произвођачи аутомобила инвестирали.

„Ми такав амбијент овдје можемо створити ако хоћемо и ако се тиме будемо бавили. Ако се окренемо само овим темама из прошлости нико озбиљан овдје неће доћи. Шта ће радити? Бити дио нашег свакодневног свађања, препирки, надуравања. Ма неће. Људи су уморни од тога и не треба им то. Пресудне јесу економске реформе чине наш систем бољим. И у том смислу одлука посебно Њемачке, да се окренемо тим стварима и Велике Британије кроз њихову иницијативу прихваћену касније од ЕУ и ММФ-а је изузетно корисно и ствар на којој треба даље инсистирати“, поручио је у интервјуу за Анадолију Младен Иванић, предсједавајући Предсједништва БиХ.

ПДП РС