http://pdp.rs.ba/mladen-ivanic-jos-ne-razmisljam-o-funkciji-premijera-republike-srpske/

Мислим да ће СДА прва тражити одлазак страних судија уколико донесу одлуку која је противна њиховим интересима. Немојте бити убјеђени да се и то неће десити, рекао бих и релативно брзо.

То је одговор предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића на питање како „натјерати“ најјачу бошњачку партију да напокон сједне за сто са Србима и Хрватима и разговара о замјени страних судија домаћим у Уставном судуБиХ.

– Мислим да треба донијети закон о Уставном суду БиХ, али исто тако знам да се то не може десити без промјене Устава јер је у њему одређно постојање страних судија. Они који покрећу то питање било би добро да убиједе и Бошњаке. Ако не могу, мислим да се битка око Уставног суда БиХ треба водити неким другим средствима. Статус кандидата за ЕУ не можемо добити ако будемо имали странце у органима власти и ОХР.

У једном трену органи БиХ мораће да се одлуче – каже Иванић за „ЕуроБлиц“.

Колико је, до тада, опасно да се о заједничким пјтањима две стране договарају мимо треће? Зар није Република Српска у таквој позицији била у вријеме објаве резултата пописа?

– Ко год остане сам, тражи прилику да следећи пут неког другог остави самог. Зато мислим да су колеге које су донијеле одлуку поводом пописа направиле огромну грешку. Та одлука и покушај да Бакир Изетбеговић одређује Србима шта смијју, а шта не смију да славе – вратиле су БиХ годинама уназад.

Може и у догледно вријеме да буде формирана влада народног једнства у РС на чијем челу бисте били ви?

Изабрани сам члан Предсједништва и до краја мандата немам намјеру да размишљам о било чему другом. Шта ће бити, о том потом. Највише волим да слушам аналитичаре који више од мене знају шта ћу ја да урадим.

Какви су сад односи представнка Републике Српске у Сарајеву и Бања Луци?

Комуницирам са предсједником Републике Српске кад неко од нас двојице сматра да је потребно. То не значи да ја слушам њега или он мене, него износимо један другом ставове и свако доноси одлуке у оквиру својих надлежности. Што се тиче односа на другим нивоима власти, мислим да би било природно да чланови Савјета министара сједају са Владом Републике Српске. Колико знам, није било спремности за сарадњу из Владе.

Можете ли замислити оваквог Милорада Додика као члана Предсједништва БиХ?

Нисам могао доскоро да замислим ни неке друге људе на другим позицијама, па се то десило. Да ме неко питао прије годину да ли ће да побиједи Доналд Трамп, рекао бих да неће. Могуће је да Додик буде члан Предсједништва, могуће је и да буде успешан. Не видим да ментални карактер искључује било кога да може да обавља неку функцију. А како ће је обављати, друго је питање.

Вјерујете ли у Додикову најаву да би 2018. могао да буде расписан Референдум у Републици Српској?

Волио бих прво да знам хоће ли тај референдум подржати Србија и Русија. Ако хоће, ја нећу имати дилему. Из онога што знам, за то нема никакве подршке.

Колико је реална процјена Драгана Човића да ће БиХ статус канидатау ЕУ добити 2017?

Став званичника ЕУ је да нам треба година и по да одговоримо на упитник ЕК. Рекао сам им да у БиХ постоји осјећај да се то може урадити за шест мјесеци. Али биће у реду и ако урадимо и за девет. Међутим, није одговор на питања довољан за статус кандидата. Страшно занемарујемо чињеницу да је потребно ријешити неке од актуелних политичких проблема: изборе у Мостару, одлуку „Сејдић-Финци“, проблем избора хрватског члана Предсједништва БиХ. У упитнику постоје и политички осјетљива питања, рецимо да ли БиХ планира да проведе уставне промјене. Ја сам за то да договарамо оно што није проблематично никоме, а не да одговори послуже за наставак политичке битке.

Већина отворених питања која помињете су у ФБиХ. Значи ли то да европски пут БиХ првенствено зависи од односа Бошњака и Хрвата?

Наравно да је највећи дио проблема унутар ФБиХ. У Републици Српској имате власт која је реторички јака, али у последњих шест година није направила ниједан озбиљнији проблем институцијама БиХ.

Да ли је хрватска предсједница , Колинда Грабар Китаровић у праву када каже да је БиХ највећа безбједносна пријетња у регији?

Изјава је дата превише недипломатски, али то не оправдава оне који тврде супротно. БиХ има безбједносних проблема, имала је неколико теротистичких аката. БиХ има људе који припадају екстремним покретима. Важно је суочити се с тим проблемима. Најбоље је да то раде представници народа код којих је екстремизам присутан. На примјер, када неко други указује на исламски екстремизам, постоји осјећај да је то против тог народа.

 Да ли Бошњаци тренутно воде искрену битку такве врсте?
Има назнака са састанака интелектуалаца, из Исламска верске заједнице, у смислу стављања параџемата под контролу. Надам се да није касно. Надам се да ће имати ауторитет, јер највеће жртве екстремног ислама ће бити „неверници“ муслимани.

Као почасни предсједник ПДП, сматрате ли да Савез за промјене треба да мења политику, имајући у виду резултат локалних избора?

Савез треба више енергије, то је дефинитивно. Треба мање времена трошити на одговарања на оптужбе СНСД и власти у Бањалуци, а више да креирају теме које су животне. Мислим да је један од највећих резулата било смањење цијене лекова, што је директно иницирао ПДП, али ни то се није довољно промовисало. Већ смо покренули идеју да се ПДВ плаћа на крају месеца, како би дали даха привреди, размишљамо да обновимо захтјев за увођење двије стопе ПДВ. Да СзП треба редефинисање наступа, више одлучности, више снаге – дефинитивно треба.

Може ли таква политика да побиједи СНСД?

Ја сам тако радио цијели политички живот. Никада нисам био популиста и успио сам да побиједим кандидата из реда партије који је дјеловао популистички

ПДП РС