http://pdp.rs.ba/mladen-ivani-srbovanem-prikrivaju-a/

Додик причу о независној РС користи да би остао на власти и скренуо пажњу са катастрофалне економске ситуације, каже Младен Иванић, члан Председништва БиХ

„Милорад Додик је урадио и неке позитивне ствари. Током деценије владавине вратио је самопоуздање српском народу. Реториком је дигао љествицу свим будућим лидерима Срба у БиХ, коју они не могу више спуштати. Но, није знао стати кад је требало и сада нам се његова реторика враћа као бумеранг. Уз то, потпуно је уништио економски систем РС и срозао наше односе са свијетом на најнижи могући ниво.“

Ово у интервјуу за Њузвик говори Младен Иванић, члан Председништва БиХ. Иванић је већ дуго на политичкој сцени БиХ. Године 1999. основао је Партију демократског прогреса – на недавно одржаној скупштини странке повукао се с места председника, што је права реткост за политичаре на овим просторима.

У својој дугогодишњој политичкој каријери обављао је разне функције, од председника Владе Републике Српске до министра спољних послова БиХ. Тренутно је члана Председништва БиХ.

У ресторану у Кнез Михаиловој улици у Београду, уз еспресо и киселу воду, Младена Иванића питам зашто је одлучио да напусти место председника странке.

– Веома дуго сам у политици, готово три деценије, и свјестан сам чињенице да је унутар партије било потребно да се појави ново руководство, па и нови предсједник. Сви ми који смо дуго у политици временом пређемо у рутину, при чему се губи мотивација за истинске промјене, а то је оно што је Републици Српској истински потребно у овом тренутку. Уз то, бирачи се уморе од увијек истих лица и промјена руководства може бити начин да се добију нови чланови и нова енергија.

Повлачите се у моменту када је ваша странка део власти у БиХ, а ви лично члан Председништва БиХ?

– Мислим да спадам у ријетке лидере на Балкану који су сами донијели одлуку да се повуку. Далеко је боље то урадити када сте снажни него када лидер изгуби изборе и сви га доживљавају као губитника. У тој ситуацији одлазак лидера обично значи и распад партије коју је водио. Ја то никад нисам желио и сигуран сам да је била исправна одлука препустити руковођење неком другом када сте на врхунцу снаге. Уз то, хтио сам да покажем да бити у политици није питање живота и смрти и да се и у политици налазе нормални и реални људи, а не само амбициозни ликови који не презају ни од чега да вјечито буду важни.

Да ли је Република Српска свесно препуштена Милораду Додику?

Не бих рекао. Додик је побиједио са свега неколико хиљада гласова, али је побиједио и добио је мандат да управља РС. Ми смо жељели да га смијенимо, али нисмо успијели. Дакле, ми му РС нисмо препустили, он ју је добио вољом гласача. Ми ћемо своју борбу наставити и нећемо одустати.
Профимедиа, Младен ИванићФото: Профимедиа, Младен Иванић

Постоје ли кругови на Западу који подржавају Додика у његовом настојању да РС издвоји из БиХ? Додик тврди да је на делу план западних моћника да се он сруши. Знате ли нешто о томе?

– Додик причу о независној РС користи да би остао на власти и да би скренуо пажњу са катастрофалне економске ситуације. Србовање добро дође да се не разговара о корупцији и бројним аферама које су грађане РС коштале стотине милиона евра. И сам Додик зна да данас не постоје услови да РС буде независна јер мислим да је то рекла и Србија.

Због тога он измишља тајни план који је тобоже развио Запад да опозиција сруши Додика. Па шта је друго ако не рушење власти циљ сваке опозиције свуда у свијету. Ми смо јасно рекли да ћемо се за промјену власти борити демократским средствима и изборима. Али ако се овај политички терор настави, не искључујем ни ванинституционалну борбу.

Дакле, нема тајног плана, то је Додикова фикција и начин да грађане РС чини уплашеним и да не постављају питања о аферама, корупцији и лошој економској ситуацији. Сви грађани Републике Српске воле Републику и браниће је. Тешко нама ако би она само зависила од Додика. Ње врло брзо не би било.

Како оцењујете најаве референдума у РС?

Веома сам критичан према правосуђу у БиХ јер је оно исполитизовано до неслућених размјера. За ратне злочине осуђују се само Срби, а стиче се утисак да над Србима није учињен нити један озбиљнији злочин, што је неистина. Кључне личности Бошњака се не оптужују, а ако се то и деси, бране се са слободе. За разлику од тога, Срби се хапсе и затварају, те суђења увијек дочекују у притвору.

То се све мора промијенити, али не мислим да је референдум рјешење и начин. Сви знамо да ће 95 одсто грађана РС рећи да не прихвата Тужилаштво и Суд БиХ и за то нам не треба референдум. Кључно је питање шта се догађа дан послије и на то још нисмо добили одговор. Без тога референдум је непотребна авантура. Сматрам да је Додик честим пријетњама референдумом, од којих није било ништа, излизао и обесмислио идеју референдума.

Како оцењујете односе са Београдом, са Вучићем, Николићем и Дачићем?

Односи са Београдом су врло добри. Сматрам да је нормално да Београд комуницира са Додиком и властима у Бањалуци јер су они одговорни за стање у Републици Српској, као што сматрам да је нормално да имају и комуникацију са мном и са Савезом за промјене јер ми заступамо интересе Републике Српске у Босни и Херцеговини.

Наша унутрашња политичка битка не треба да буде предмет интересовања Београда нити је поштено тражити од Београда да се опређељује за било коју страну. Позиција Београда је у том смислу неутрална и ја сам им на томе захвалан.

Чини се да са Вучићем имате много бољу комуникацију и сарадњу него са Николићем?

Моја сарадња са предсједником Николићем и премијером Вучићем је веома добра. Ми се чујемо редовно и размјењујемо мишљења. И сам радо чујем њихове ставове, али сам доносим властите одлуке јер је то моја одговорност. Сматрам да Београд има добар и поштен приступ и према Републици Српској, али и према БиХ. Министра Дачића знам дуго и увијек смо имали јако добру сарадњу.

Реаговања на одлуку Уставног суда БиХ да 9. јануар, Дан РС, није у складу са Уставом не стишавају се. Где је суштински проблем?

Та одлука је потпуно непотребна и вратила је БиХ уназад. Умјесто о будућности, поново причамо о прошлости, а степен међусобног неповјерења је виши него што је био и након догађаја у Сребреници. Двоје судија Бошњака који су на те позиције изабрани као високи функционери СДА и три странца, противно вољи судија Срба и Хрвата, Дан Републике Српске 9. јануар прогласили су неуставним с образложењем да га сви грађани, мислећи на Бошњаке, не прихватају.

Било је и назнака да је то урађено и због чињенице да је тог дана и Свети Стефан. То је само форма, суштина је жеља да 9. јануар не буде Дан Републике јер је тог дана, прије рата, настала Република Српска. Они би прихватили било који дан који би се славио, али да је обиљежавање неког догађаја након потписивања Дејтонског споразума.

Једноставно се жели рећи да је Република Српска настала као резултат рата, док сви ми у Републици инсистирамо на томе да је она настала прије рата. Ова одлука нас је ујединила и ми ћемо наставити да славимо овај дан јер је то наше право. Ми можемо донијети закон о светковинама којим би се ставио ван снаге Закон о празницима, али у истом тексту, и којим би поново 9. јануар био Дан Републике. Формално, закон би се промијенио само у називу, суштински Дан Републике би опет био истог дана.

То би онда значило нови покушај Бошњака да и тај закон оспоре, то би трајало нових пет година. Ако бисмо опет били прегласани, ми бисмо донијели закон о славама РС, који би био истог садржаја и они нам не могу ништа. Све је то глупо и непотребно, али ако ћемо се инатити, онда ћемо се инатити. Нама 9. јануар нико не може и неће одузети.

Мало је елемената који упућују народе БиХ на толеранцију и сарадњу. Да ли би решење било у Дејтону 2?

Ја сам противник отварања приче о новом споразуму о БиХ. Не постоји ни минималан унутрашњи консензус унутар БиХ и ово би нас могло поново вратити у стање непосредно пред рат. Уз то, нема ни међународне сагласности о томе каква би БиХ требало да буде. Нико озбиљан у међународним институцијама о томе не размишља јер у свијету постоји превише озбиљних сукоба да би неко на ту листу поново додао и БиХ.

Да ли и колико страх од ислама утиче на политику великих сила према БиХ?

Након 11. септембра појачан је страх од екстремизма сваке врсте, а посебно од исламског екстремизма. То је реалност која има утицај и на БиХ. И унутар БиХ има разлога за бригу. Имамо немали број грађана БиХ који се боре на страни ИСИС, имамо неколико терористичких напада у БиХ и борби против екстремизма и тероризма је потребно посветити много већу пажњу.

Одлучујући допринос борби против исламског екстремизма могу дати, прије свега, политички и вјерски лидери Бошњака. Иако је, како су и сами истакли, помало закашњела изјава коју су потписали сви кључни вјерски и политички лидери Бошњака којом осуђују злоупотребу ислама изузетно позитиван догађај и ја се надам да неће бити усамљен. Жртве исламског екстремизма су, како показује свјетско искуство, и муслимани. То би се могло догодити и у БиХ ако се покажу тачним информације да је у Сарајеву био планиран терористички напад за Нову годину.

Да ли су односи у региону на најнижој тачки од потписивања Дејтонског споразума?

Односи у региону иду узлазно-силазном путањом. Готово по правилу, након успона обавезно услиједи проблем. Тако је било и када су односи Србије и БиХ у питању. Највећом грешком сматрам отказивање посјете предсједника Томислава Николића Сарајеву због привођења Орића у Швајцарској.

Не може један човјек, па и да је најдостојанственији, а није, јер је и у БиХ оптужен за ратни злочин, бити повод таквог односа. Све што се десило у Сребреници и нецивилизацијски напад на премијера Вучића још су гори примјер. На срећу, и много више захваљујући Београду него Сарајеву, то је превазиђено. Ипак се надам да би сви требало да буду свјесни да је боља сарадња у региону предуслов напретка сваке од земаља и да ће то бити интерес свих.

(Пише: Милован Јовановић)