Немају оружје, а ни грађани немају ни воље ни жеље да ратују. У рату страдају обични људи, а не лидери који то промовишу. Они остану живи и буду богатији после тих ратова. Нисам заговарао референдум, мислио сам да се и без њега све ствари могу решити, али власт је на њему инсистирала, добила је подршку нас из опозиције и мислим да је најважнија ствар у томе што ће 9. јануар постати дан РС. Бакир Изетбеговић неће успети у својој намери да га елиминише

Младен Иванић, српски члан Председништва БиХ, каже да би тензије у региону букнуле и без одржавања референдума у БиХ, коме је дао подршку иако сматра да би било прикладније да је одржан после избора.

У разговору за Курир признаје да се референдум у суштини одржава да би Додик намакао који проценат више на предстојећим изборима, али и због националног поноса. Инциденте, чак ни појединачне, не очекује.

Дигла се велика прашина због референдума. Да ли је вредан страха код људи да може доћи до рата?

– Наравно да није. Јесу се дигле тензије, референдум се уклопио у кампању у којој и иначе буде тензија, али мислим да референдум није за то крив. Мислим да је нагло букнуло оно што је било прикривено. Посебно међу политичарима.

Све и да нема референдума, нетрпељивост са бошњачке стране би исто овако ескалирала?

– Не знам да ли баш оволико, вероватно је референдум мало допринео, али је и разголио превелике унутрашње разлике и визије које постоје унутар БиХ. Референдум је то само довео до краја.

Да ли сте очекивали да ће све да оде тако предалеко? Да се опет помиње рат.

– Нисам и мислим да је све то скупа било непотребно. Мислим да је једним добрим делом у пренаглашавању значаја референдума учествовала и међународна заједница, која се нагло упетљала у једном периоду. Вероватно су очекивали да ће притисак бити довољан разлог да власти РС одустану од референдума, а када су видели да од тога нема ништа, уследила је контра. Представници Бошњака траже неку врсту реакције и прете да ће, уколико је не буде, сами да је направе. Значи, једним делом дизању тензија јесте допринело увлачење међународних институција у једну сасвим нормалну ствар као што је референдум, што нигде и никоме не треба да буде проблематично.

Зашто је тај референдум тако важан? РС већ слави 9. јануар као свој дан, притом вам није важно ни како бисте звали тај празник. Шта онда тим референдумом треба да се докаже?

– Референдум је, пре свега, доминантно послужио Додику за предизборну кампању. Ми из опозиције смо га подржали, кад је већ тражио, јер је у питању датум који је значајан. Упорно смо предлагали да то остави после избора, међутим, њему је због неких очекивања да ће добити неки проценат гласова више због референдума требало сада. Мислим да нам референдум и није требао за очување 9. јануара. Али кад је већ одлука донесена, онда је питање и националног поноса и, ако хоћете, права српског народа да га одржи и зато сматрамо да треба да се одржи.

Дакле, све ово да би Додик добио неколико процената више на изборима?

– То и, ето, улетео је у причу која задире у понос српског народа – то значи да има право на референдум, а има, да сачува 9. јануар, и ми се морамо заједнички изборити за тај дан јер је тада 1992. настала РС.

Сефер Халиловић, који важи за незваничног портпарола Бакира Изетбеговића, каже да референдум неће проћи тек тако и да би РС у рату издржала од 10 до 15 дана.

– Као озбиљан политичар, немам намеру да коментаришем Халиловића. Он је маргинална личност. Хоћу да причам о реторици, али о њему лично не пада ми на памет. Ратне реторике овде има и кључне политичке личности се нису оградиле од ње. Али јесу удружења попут Зелених беретки, они од којих се то најмање очекивало.

Да ли сте очекивали да се Изетбеговић огради?

– Наравно да јесам. Очекивао сам да се огради од ратне реторике.

Да ли је негде и забрињавајуће то што се Изетбеговић није оградио?

– Мени није. Не плашим се тих претњи. Нити Бошњаци имају такву опрему, нити такво оружје, а ни грађани немају ни воље ни жеље да ратују. У рату страдају обични људи, а не лидери који то промовишу. Они остану живи и буду богатији после тих ратова. Већина грађана апсолутно није за то. Наравно, претње не треба потценити, ми о томе водимо рачуна, али да ли је безбедност РС угрожена – апсолутно није.

Аналитичари из БиХ кажу да располажу информацијама да се спремају нереди. Да ли и ви имате такве информације?

– Мислим да не. Има и превише аналитичара који покушавају да буду паметни.

Да ли очекујете немире, да ли сте и то узели обзир?

– Све је узето у обзир, али апсолутно не постоји могућност озбиљнијих немира. Не верујем чак ни у појединачне инциденте.

Зашто онда војници НАТО патролирају кроз Сарајево, Требиње…?

– Није то баш све тако како се понекад жели приказати. Нема никаквих патрола. Има забринутости, али нема ничега што би могло бити озбиљнија претња по безбедност.

Да ли сте били изненађени када се врх Србије оградио од става РС у вези са референдумом?

– Не претерано, јер је то било логично. Признавање референдума у РС индиректно би значило и признавање референдума на КиМ. И то је мени од старта било јасно. Зашто не може бити Додику јасно, не знам, али мени је било јасно. С друге стране, очекивати да Србија делује против воље српског народа такође је било нереално. Једино сам био изненађен што је степен комуникације власти РС, која се определила за референдум, са властима у Београду био тако низак. И то просто не могу да шватим, с обзиром на врло честа и добродошла сусретања.

Да ли се раније десило да власт у Београду није подржала неку одлуку РС?

– Било је тога, и у рату, али сада не могу да се сетим конкретног примера.

Очекивало се негде да ће Додик да се повуче после става из Београда.

– Ја то нисам очекивао. Са референдумом се у Босни и Херцеговини не игра. Ако га закажете, онда га морате спровести. Треба храбро размислити пре него што одлучите, ал‘ онда је питање националног поноса да га одржите. Да је сада расписао референдум, па одустао од њега, онда би то била национална срамота. Са тог становишта, знао сам да ће та ствар ићи до краја. Нисам заговарао референдум, мислио сам да се и без њега све ствари могу решити, али власт је на њему инсистирала, добила је подршку нас из опозиције и мислим да је најважнија ствар у томе што ће 9. јануар постати дан РС. Изетбеговић неће успети у својој намери да га елиминише. Верујем да ће се све у вези са референдумом брзо смирити и да ће БиХ и даље остати таква каква је – отворена прича са увек новим изазовима и проблемима, али без нових сукоба и рата.

Зар није тек онда поражавајуће да се толико диже тензија и да се даје новац пореских обвезника да би се доказао национални понос?

– Има ту и неких ствари које су шире. Било је де факто покушаја да се РС уопште оспори право на референдум. Све би било боље да се референдум десио после избора. Али то ћете морати да питате политичаре који су донели ту одлуку.

Џефри Најс је поручио да БиХ има још пет месеци да ревидира тужбу против Србије за геноцид. Да ли БиХ размишља о том правцу?

– Пре четири месеца сам као члан Председништва упутио писмо Хашком трибуналу и рекао да би било какво обнављање тужбе, без нове одлуке Председништва, било нелегално и незаконито. Мислим да су могућности за ревидирање тужбе само теоријске, јер довољно је да мој став постоји, па да се зна да БиХ онда неће кренути у нову тужбу. Бар не на легалан начин.

Значи, БиХ неће тражити ревидирање тужбе?

– Они хоће, али без моје одлуке то се не може спровести и ја сам о томе обавестио суд. Знао сам да ће постојати могућност, да ће они о томе размишљати и зато сам на време обавестио Трибунал да ја као члан Председништва не стојим ни иза какве обнове. Без одлуке три члана Председништва нови случај се не може отворити. Очекујем да врше притисак, али мој став неће имати и, самим тим, немогуће је легално обнављање тужбе.

Како оцењујете Додикову посету Владимиру Путину пред референдум?

– Имали смо то и пред прошле изборе.

Је л‘ то демонстрирање мишића?

– Не бих рекао. То је била више протоколарна посета која служи у промотивне сврхе пред изборе. Имао сам то прилике да видим и пред прошле изборе. Мени је драго да председник РС, иако се политички разликујемо, има прилику да буде с председником Русије.

Учесник ријалитија „Парови“ Змај од Шипова добацивао је недавно Додику током предизборног митинга…

– Немојте мене са Змајем од Шипова…

Да ли је Додику као председнику приличило да улази у расправу с њим? Да ли се срозао у очима бирача?

– То морате да питате Додика, ја то никада не бих урадио. Нисам гледао тај снимак, али с обзиром на то како се кампања у РС води, мене је срамота – под шаторима са полуголим певаљкама. Али није на мени то да коментаришем.

Звецкање оружјем

ПОЛИТИЧАРИ ПРИЧАЈУ О РАТУ ЈЕР НЕМАЈУ ОДГОВОР НА БЕДУ

На друштвеним мрежама се пише да политичари у региону звецкају оружјем јер немају шта да понуде грађанима. У преводу, ми смо гладни и бедни и онда ко о чему, наши политичари о рату. Да ли бисте и ви то тако банализовали?

– Једним делом ту има истине, мало јесте превелика банализација, али има истине. Тренирањем мишића политичари скрећу пажњу са лоше економске ситуације. Кад погледате хладне главе, као да Додик треба Изетбеговићу, а Изетбеговић Додику. Као да би били неважни кад један другог не би имали и то онда можда и објашњава зашто се ово догађа. У условима тешке економске ситуације, оваквом галамом скрећете пажњу с проблема.

Најновије

НовостиИзјавеВидео

Претходно