http://pdp.rs.ba/ljubav-snsd-hdz-nista-dobro-nije-donijela-srpskoj/

Ненад Вуковић рођен је 1978. године у Сарајеву, гдје је завршио основну школу. Средњошколско и факултетско образовање наставио је на Палама – у Општој гимназији, а потом на Факултету за физичку културу. Као професор физичког васпитања у ОШ Пале предавао је шест и по година, након чега је изабран за замјеника начелника Општине Пале и ту дужност обављао у два мандата.

Политика (не)усвајања

Три пута је биран за одборника у СО Пале. Члан је ПДП-а од 2000. године те је прошао све фазе партијског рада. Данас је члан Предсједништва своје партије и предсједник Регионалног одбора ПДП-а за сарајевско-романијску регију. Обављао је и функцију предсједника Скупштине скијашког савеза БиХ.

Зашто само двије странке у Босни и Херцеговини, конкретно СНСД и ХДЗБиХ, најављују измјене закона о Уставном суду БиХ?

– То је питање управо за те двије странке: зашто су се одлучиле да на тај начин излазе у јавност да само оне припремају закон о Уставном суду Босне и Херцеговине? Партија демократског прогреса има став да је потребан закон о Уставном суду БиХ и то уопште није спорно. Међутим, ако желите да се не усвоји закон о Уставном суду, онда идете на начин на који су кренули СНСД и ХДЗБиХ. Мишљења смо у ПДП-у, као странка која је доминантно из Републике Српске, да је СНСД требао текст закона усаглашавати са српским странкама из РС-а, а тек онда са партнерима из Федерације – ХДЗ-ом, СДА и другим странкама које имају већину у Парламенту БиХ. То је био прави пут ако желимо постићи договор. Међутим, нисам оптимиста да ће доћи до усвајања тог закона о Уставном суду управо зато што се кренуло на овај начин да то предлажу само СНСД и ХДЗ.

И након састанка у Бањој Луци, осим поновљеног става да стране судије треба замијенити домаћим, других детаља није било. О чему се заправо ради?

– Да, интересантно је да и послије другог састанка немамо текст који жељно ишчекујемо, него опет имамо најаве да је то при крају – нека радна верзија тог текста. С друге стране треба рећи да је веома лицемјерно да је том састанку присуствовао Небојша Радмановић, који је управо 2011. године потписао сагласност за именовање страног судије, односно суткиње из Македоније, а данас сједи у екипи која припрема закон о Уставном суду без тих страних судија за које је он својевремено давао свој потпис.

Заједнички интерес

То је једна лицемјерна политика СНС-а. Као ПДП и даље позивамо Небојшу Радмановића да одговори зашто је потписао сугласност за именовање страног судије. Очигледно је да ће још трајати та прича о закону о Уставном суду БиХ. Наравно, она је дио стратегије СНСД-а да скреће са тема које су најбитније за грађане РС-а и БиХ. Искрено говорећи, овај пут којим су кренули СНСД и ХДЗ неће донијети успјех кад је у питању доношење овог закона.
Казали сте да је Додик требао прво разговарати са српским странкама из Републике Српске. Додик је тај који се позива на српско јединство, али чини се да му је Човић ипак пречи?

– Наравно да то показује оваквим гестовима. Увијек смо били заговорници да странке у РС-у морају да имају минимум заједничких интереса кад је у питању национални интерес српског народа у БиХ. Наравно да је ово тема у којој је свакако требало да се прво странке које су са сједиштем у РС-у договоре, па тек онда да се иде према партнерима у Федерацији. Наравно, ово је још један начин познате политике Милорада Додика да заобиђе српске странке, а онда касније их прозове на бази исте те теме да се не залажу довољно за српске интересе. Као ПДП, ми смо става да у Уставном суду БиХ не требају бити стране судије. ПДП има исти став као што имају и све остале странке у РС-у. А с друге стране, ПДП је с обје ноге на земљи кад је у питању та тема и знамо да је тешко доћи до компромиса да се стране судије избаце из Уставног суда БиХ. Ми смо за то да се то ради путем договора свих странака у БиХ, а не на овај начин, како су то кренули СНСД и ХДЗ.

Зашто му је Човић пречи?

– Па видите, ми смо указивали на то да су Човић и Додик на неки начин “нашли заједнички интерес”. Мислимо да у том заједничком интересу само постоји интерес хрватског народа – не видимо ту интерес српског народа.
У Бањој Луци је још једном истакнут добар однос двије партије. Мислите ли да се добри односи између господе Човића и Додика могу пољуљати?

– Мислим да је “љубав” те двије партије увијек и само у потенцијалном интересу хрватског народа и тежње ХДЗ-а да ријеши нека своја питања у БиХ. Вријеме ће то показати. Ми можемо рећи само да “љубав” те двије партије коју смо видјели у претходном периоду ништа није добро донијела Републици Српској. С друге стране, увијек смо указивали на то да, што се тиче интереса РС-а и српског народа, морамо бити опрезни кад је у питању мудрост ХДЗ-а и њиховог предсједника Драгана Човића, гдје смо сматрали да у таквим констелацијама односа ХДЗ-а и СНСД-а више може добити ХДЗ. Видјећемо шта ће се у наредном периоду дешавати.
Недавно сте упозорили да није добро да се Република Српска додатно задужује кроз трезорске записе јер новац одлази у јавну потрошњу. Ипак, актуелна власт не мари за то. Како то коментаришете?

-То је најтеже питање и требало би да је број један у Републици Српској и Босни и Херцеговини – економија, развој, пуњење буџета… Објективно, имамо проблем са огромним задужењем које ствара власт у РС-у већ скоро десет година. То ће бити оптерећење и за наредни период, а већ је оптерећење с обзиром на ануитете које је потребно да РС врати у једној буџетској години.

Неодређен одговор

Ово је једно у низу задужења које ми не подржавамо. То је финансијски суноврат у који нас води СНСД са својим коалиционим партнерима. Већина тих задужења троши се у јавну потрошњу, а не у инвестиције које би евентуално отварале нова радна мјеста и стварале неку нову вриједност. Ми бисмо подржали задужења која би отварала нова радна мјеста, стварала нову вриједност. Међутим, нисмо то видјели у претходном периоду.
Очекујете ли да ће актуелна власт и у наредном периоду наћи начина да скрене пажњу са лошег економског положаја грађана Републике Српске? Протеклих седмица главна тема је био одлазак на инаугурацију у САД.

– Власт стално покушава да не говоримо о томе да имамо 50 хиљада мање радника у претходних десет година, да имамо 50 хиљада више пензионера, да имамо 17 хиљада мање радних мјеста у индустрији. Они желе да говоримо о овоме о чему се говорило претходни мјесец, а то је: ко је позван на инаугурацију предсједника Доналда Трумпа, у којем ће реду да сједи тај ко је позван, у којем ће хотелу да спава, колико ће тај хотел да буде удаљен од Цапитол Хилла…. И све је то кулминирало једном трагикомичном ситуацијом да имамо као вијест селфи премијерке Жељке Цвијановић приликом те инаугурације. Наравно да је то све једна фарса и представа за јавност која има једину намјеру да скрене пажњу јавности са оних стварних проблема. Свакако да ће то власт покушавати и даље, а на нама који смо опозиција у РС-у је да покушамо да наметнемо теме које су од животног значаја за РС. Међутим, неопходно је рећи да проблеми не станују само у РС-у. Проблеми у значајној мјери станују и у Федерацији БиХ. Можда мање финансијски и економски проблеми, али криза власти свакако је већа у ФБиХ. Цјелокупно немамо баш добре вијести из БиХ. Једино што можемо оквалификовати као добру вијест је управо сусрет делегација Савјета министара БиХ и Владе Србије у Београду, за који се може рећи да је једна од ријетких и добрих вијести која се појавила посљедњих мјесеци.
Ипак, премијеркин селфи је добро коштао грађане. Премијерка каже да је пут плаћен из буџета.

– Премијерка је дала неодређен одговор. Казала је да је пут, што се тиче авионске карте, финансиран из буџета РС-а. С друге стране, за остале трошкове је рекла да их није успјела још сабрати, што показује још једну неозбиљност премијерке да даје на тај начин изјаве. Међутим, трошак као трошак није споран ако постоје резултати. Грађани РС-а очекују од премијерке да испоручи неке резултате када већ нека путовања плаћају из буџета РС-а. Ми још не видимо никакве резултате од те посјете и тог селфија из Wасхингтона, а имамо неке најаве да ће се “неке ствари” у вези са тим путовањем десити у току идуће седмице. Ево, ми сви у РС-у жељно очекујемо да видимо резултате те посјете, а с друге стране сматрамо да се неће ништа значајно десити у свему томе и да је то једна фарса која такођер има задатак да скрене пажњу јавности са оних тема које су најболније за Владу РС-а.
ПДП припрема декларацију која има за циљ смиривање тензија. Каква је њена судбина с обзиром на то да је и господин Иванић реагирао на најаву господина Изетбеговића о ревизији тужбе против Србије?

– Мислим да ПДП има изванредан приједлог за све стране у БиХ – и кад су у питању народи у БиХ и политичке партије које партиципирају у власти на свим нивоима. Наша декларација је таква да предлаже да не потежемо једни према другима апелације у наредном периоду за које знамо да ће нарушити односе међу народима и у оквиру коалиција. Сматрамо да је тај приједлог од интереса за све грађане у БиХ.

Корак уназад

Међутим, у прилог таквој иницијативи не иде оно што најављује Бакир Изетбеговић и ми смо у ПДП-у дубоко разочарани. Ако се ово деси, имаћемо опет враћање корак уназад.

Када се може очекивати конституисање Скупштине града Источно Сарајево те избор градоначелника? Постоји ли неки конкретан проблем зашто то није до сада завршено?

– Није се ту ништа десило у смислу неког кашњења. Пет од шест градских општина је извршило избор одборника из скупштина општина у Скупштину града Источно Сарајево. Остала је још само Општина Источна Илиџа која није изабрала одборнике, а тај посао очекујемо да ће бити готов у наредних седам до десет дана. Очекујемо да ће се конституисање Скупштине града Источно Сарајево и избор руководства десити крајем фебруара или почетком марта.
Према коалиционим споразумима које су потписали градски одбори СДС-а и ПДП-а, ПДП-у је припало мјесто градоначелника Источног Сарајева. У јавности се у неколико наврата спомињало Ваше име као првог човјека Источног Сарајева. Јесте ли Ви будући градоначелник?

– Тачно је да СДС и ПДП имају два потписана коалициона споразума када је у питању Источно Сарајево. У оба та споразума предвиђено је да кандидата за градоначелника Источног Сарајева предложи ПДП, с обзиром на то да је ПДП подржао кандидате за начелнике општина из СДС-а на локалним изборима. Што се тиче персоналних рјешења, то је ствар Градског одбора ПДП-а који ће засједати у наредних 15-ак дана, тако да би само име могло бити познато негдје средином фебруара.

Уз претпоставку да будете градоначелник Источног Сарајева, хоћете ли зазирати од арапских инвестиција пошто је власт Републике Српске на томе покушавала срушити градоначелника Добоја, па се онда сама окренула тим инвестицијама?

– Па видите, није добро одговарати на хипотетичка питања. А свакако да је то једно од питања које ће чекати ново руководство града Источно Сарајево. Али ево, оставимо то за неки наредни период да се разговара о томе.
Ослобођење

ПДП РС