http://pdp.rs.ba/jelena-trivic-pravo-rjesenje-bilo-da-istrazni-organi-daju-sud-o-deficitu-budzeta-rs/

Предсједница Програмског савјета за економију ПДП-а Јелена Тривић за у разговору vijesti.ba упозорава да се Влада Реублике Српске годинама на све начине труди да рачуноводственим триковима и техникама покуша сакрити стварно стање у буџету РС.

Очигледно је да Влада може скривањем или неприказивањем информација да утврди нижи дефицит него што је онај који утврди ревизија, а који опет исто тако можда није стварни, јер не мора значити да је ревизор пронашао све оно што се могло пронаћи, наводи она.

Извјештај Службе за ревизију јавног сектора актуелна је тема у Републици Српској. Како гледате на чињеницу да је Влада РС приказала 45, а ревизија пронашла 175 милиона КМ непокривеног дефицита у буџету РС?

ТРИВИЋ: Ово је четврти ревизорски извјештај који показује да Влада РС искаже мањи дефицит него што утврди ревизија. Рецимо, за 2014. годину Влада је исказала дефицит од 125 милиона КМ, а ревизија је утврдила 193 милиона КМ, док је за 2015. Влада исказала суфицит, а ревизија је пронашла дефицит од око 70 милиона и сада је разлика од око 130 милиона КМ. Дакле, ово се понавља из године у годину.

Како се уопште може десити оваква ситуација? Може се десити због тога што се Влада РС на све начине труди да рачуноводственим триковима и техникама покуша сакрити стварно стање. То је посљедњих година постала нормална пракса Владе РС. Очигледно је да Влада може скривањем или неприказивањем информација да утврди нижи дефицит него што је онај који утврди ревизија, а који опет исто тако можда није стварни, јер не мора значити да је ревизор пронашао све оно што се могло пронаћи.

Медији наводе да се из извјештаја види да је Влада у покушају да се задужи направила до сада невиђени потез, подизањем кредита који није ни приказан. Наводно се задужио Фонд ПИО за 16 милиона марака а паре су завршиле у буџету, иако у Фонду тврде да за тај кредит нико од њих није чуо. Како тумачите овакав потез Владе РС?

ТРИВИЋ: Према Закону о ревизији јавног сектора, ревизија свој извјештај доставља Народној скупштини РС и предсједнику Републике, а може да га достави и Министарству унутрашњих послова БиХ и истражним органима. Када је ријеч о конкретном случају – 16 милиона КМ који нигдје нису евидентирани, а очигледно су завршили у буџету и потрошени су, а то је народни новац, мислим да истражни органи на основу овог ревизорског извјештаја треба да упуте своје службе и да се утврди гдје је завршио овај новац, зашто се нигдје није евидентирао и ко је одговоран. Но, знајући рад Владе РС и контролу правосудних и истражних институција, не очекујем да се то деси, али би једино право рјешење било да истражни органи дају свој суд.

Ко је у ланцу одговорности главна карика?

ТРИВИЋ: Министар финансија РС је тај који стоји иза Министарства, као што директор предузећа одговара за пословање предузећа. Он је особа која се терети за несавјесно пословање уколико предузеће прекрши неки правилник. Исто тако, министар је одговоран за рад Министарства. Можда он лично није био директни актер тог скривања, али је дефинитивно министар тај који у коначници одговара за рад министарства на чијем је челу.

Данас сте казали да управо министар финансија РС Зоран Тегелтија врши притисак на Главну службу за ревизију. На чему заснивате овакав став?

ТРИВИЋ: Према Закону о ревизији јавног сектора, ревизији се мора омогућити рад изолован од било каквог политичког притиска. Самом изјавом, стављањем у контекст Главне службе за ревизију и повезивање са трезорским системом пословања, а то значи да се Главна служба за ревизију финансира преко Министарства финансија, министар самим скретањем пажње на то да они контролишу новац који је извор финансирања Главне службе за ревизију, шаље поруку ревизији да не саставља извјештаје који не иду на руку Влади РС.

Међутим, ревизија је у складу са Законом дужна да састави извјештај у складу са правилима своје струке, а не са жељама одређеног министра. Министар не смије да врши политички притисак на рад Главне службе за ревизију. Он је, вршећи јавно притисак на рад Главне службе, директно прекршио Закон о ревизији јавног сектора. Могао је дати свој суд о извјештају, али није смио да пријети Главној служби за ревизију и да извјештај назива тенденциозним.

Шта у овом конкретном случају може урадити опозиција?

ТРИВИЋ: Опозиција ће овај случај држати на дневном реду и вршити притисак на институције да реагују, нарочито када је у питању 16 милиона КМ, о чему сам претходно говорила. Развој ситуације је сљедећи: Извјештај Владе о консолидованом буџету и Извјештај ревизије о финансијским извјештајима консолидованог буџета наћиће се на сједници НСРС. Тада ће се расправљати о ова два извјештаја и то ће бити могућност да се врши притисак.

Моје мишљење је да опозиција ову причу мора изгурати до краја, као што омладинци из „РеСтарта“ гурају причу о некуповини скупоцјених аутомобила. Дакле, постоје начини и механизми да се под притиском јавности овај случај истражи, с тим да опозиција треба да понесе заставу тих притисака.

Разговарала: Невена Ћосић

(Вијести.ба)

ПДП РС