Из посљедње драматичне политичке кризе у БиХ изазване захтјевом за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу Младен Иванић је изашао као побједник.

Предсједавајући Предсједништва БиХ у првој реакцији након што је из Хага стигла вијест да је захтјев одбијен јер је, упроштено речено, био накарадан, без основа, а поднијела га је и неовлаштена особа, оцијенио је тај епилог као својеврсни лични успјех и једну од најважнијих побједа у вишедеценијској политичкој каријери. Када се цијела криза сагледа данас, јасно је да је Иванић од првог момента вјеровао да ће прича коју је исфорсирао његов колега из Предсједништва Бакир Изетбеговић, завршити неповољно по шефа СДА или конкретније, да ће доживјети прави политички дебакл.

“Важно је указати на неколико кључних порука. Овдје смо имали ванинституционално дјеловање и Изетбеговић мора јавности, мени, грађанима РС да каже како се десило да се ван институција доносе одлуке. Даље, јасно је да постоји паралелизам у институцијама што је изузетно озбиљан удар. Никада послије Дејтона Срби нису овако ударили на БиХ, а сада је највећи удар на земљу дошао од Бошњака. С друге стране, показали смо да се српска политика у БИХ може водити другачије, не само галамом, већ смирено, и да се може побиједити и задовољан сам како смо овај посао урадили, прије свега ја и господин Игор Црнадак. Чињеница је да међународне институције нису подржале Изетбеговићев потез и чак да су јединим дијелом биле на нашој страни. То је огромна промјена“Иванић у интервјуу за Мондо.

На које међународне институције мислите?

На ОЕБС, на представника Европске комисије у БИХ, чак и на Британце који су рекли да, да би случај био прихваћен, мора бити јако темељито образложен.

Вратимо се на почетак ове кризне ситуације. Како сте ви видјели састанак бошњачких политичара, интелектуалаца и вјерских великодостојника у Вијећници? Каква је порука послата Србима са тог скупа након кога је постало јасно да иза захтјева за ревизију не стоји само Изетбеговић већ готово сва бошњачка елита?

Мени не смета што се они окупљају, али мислим да је мјесто било непримјерено због те чувене табле на Вијећници. Није то било случајно направљено, али знам филозофију Сарајева много боље него многи други. То је свјесно урађено. Изетбеговић је покушао да подијели одговорност. Посебно су ме изненадили они из опозиције који су одиграли врло лоше. Били су свјесни да ово неће проћи, али нису имали храбрости и климнули су главом. У Српској је било унутрашњих разлика. Наравно, генерални став је исти, али било је разлике у политичком смислу. У Сарајеву је опозиција легла на руду. То је мени највећа порука тог скупа. Биће занимљиво видјети каква ће бити даља политичка битка у ФБиХ.

Зашто су српски политичари у БиХ били гласнији од оних из Београда?

Да се разумијемо,  захтјев за ревизију поступка у суштини је био захтјев којим се жељела Србија, а индиректно и цијели српски народ учинити одговорним за геноцид, не само у Сребреници, него и на другим просторима . Рећи да није постојала та жеља је заиста лицемјерно. Зато је сасвим логично да смо реаговали тако жестоко. Претпостављам да је Београд имао јасну аргументацију да ће ревизија да падне.

Било је јасно да дио медија не разумије шта се догађа, ситуација се пратила површно. Истовремено, политички врх је веома добро знао ко је „заслужан“ за ову причу.

За београдске медије ако Додик нешто каже, то је одбрана РС, а све друго није. То је црно-бијела слика која није идеална. Разликујем медијску реакцију у којој је било доста површности, али у другом дијелу кризног периода и медијска пажња је била темељитија. На самом почетку видјело се да медији не знају нашу унутрашњу структуру, начин доношења одлука.
Младен Иванић Фото: Ведран Шевчук/Мондо.ба

Требало је времена да их убједимо да није БИХ поднијела захтјев, већ господин Изетбеговић, да он није БИХ, да БиХ не може да функцинише без Срба и Хрвата. Политички, Београд је врло коректно реаговао, састанком са мном и Додиком јасно су стали иза нас, али рјечником су остављена отворена врата за сарадњу са Сарајевом. Тај став је био далеко супериорнији, јер нису затворена врата сарадњи, иако су Бошњаци послали негативну поруку. Све ово показује да ми можемо другачијом политиком да чувамо своје интересе, то тврдим деценијама. Тврдо наступамо кад смо нападнути, а потпуно кооперативно кад нас се уважава.

Да ли овим шаљете поруку Додику који стално галами и тражи повлачење радикалних потеза?

Ви знате да сам са те стране био изложен критикама. Говорили су да сам издајник, да су ме изабрали Бошњаци, да ће Човић боље бранити Српску него Иванић… Својим дјеловањем сам показао да не морате бити слијепи слуга Додика, а да можете очувати интересе РС, што сам и урадио. Искрено, задовољан сам јер сам показао ширину и прешао преко тих увреда и са Додиком у задњих неколико мјесеци имам коректну сарадњу.

Из Сарајева стижу замјерке да сте постали гори од Додика. Помиње се и конструкција да ко год из Бањалуке оде у Сарајеву, „назад се врати као четник“, шта год то значило из сарајевске визуре.

Увијек сам имао овакве ставове. Мој став је јасан и док год не угрожавате позицију српског народа у БиХ, спреман сам на сарадњу. Оног тренутка кад се угрожава равноправност и уставна позиција, постајем велики бранилац позиције, Устава и права РС. На маси примјера је то потврђено. Кад је реформа полиције била у питању, био сам спреман да разговарам о јачању СИПА, али да неко дирне у право РС да има своју полицију, то је била линија испод које нисам хтио да идем. Након тога су престали велики притисци на промјене у РС.
Младен Иванић Фото: Ведран Шевчук/мондо.ба

То исто говори и Додик када себи приписује заслуге за одбрану полиције.

Када се хвали да је одбранио полицију и Републику, Додик мало заборавља да је највећи притисак на нас био кад је он био опозиција. Некако увијек изгуби тај осјећај, али је имао важну улогу, и то није спорно.

Након састанка у Београду најављена је дневна комуникација са врхом власти Србије. Да ли је она постојала?

Доста често сам био на вези са Александром Вучићем и информисао га о свему у вези са ревизијом. Што се тиче унутрашњих релација у Српској, мени комуникација са Вучићем не треба. Нема ни смисла да он мени ту даје савјете. Не бих препричавао те разговоре јер то и нема смисла, а и нема ту ништа спектакуларно. Оно што је важно јесте да смо одрадили добар политички посао. Београд је показао шиирну. Замислите да је Србија тужила БиХ, да је све обрнуто, гарантујем да оваква врста ширине не би била присутна у Сарајеву.

Да ли сада знамо шта је био крајњи циљ Бакира Изетбеговића када је подносио захтјев за ревизију преко Сакиба Софтића?

Два су аспекта те приче. Изетбеговићу је недостајало храбрости да каже људима да ово неће успјети, него је отишао да проба па ако прође, прође.
Кључне српске побједе

Ко ће да води Српску за 15 година? Ви или неко други?

Не морам ја, могу бити друге генерације политичара. Али њима би требало да направимо јаке позиције. Ово је дугорочно јачање позиције Срба јер ипак су промјене присутне. У свим кључним кризама које смо имали у задње вријеме ми смо побиједили. Показало се да је ЕВРОСТАТ рекао да је 200.000 људи погрешно пописано, што смо стално говорили. Успјели смо одбранити Дан Републике, славићемо га и даље. Кад су покушали да понизе српске војнике и официре, нашао сам начин да нађу своје мјесто у обиљежавању Дана РС, а били смо у праву и око ревизије. То су све српске побједе, и то прије свега захваљујући структури у Сарајеву, а мање у Бањалуци.

Али, има нешто што је дугорочније и озбиљније У дијелу бошњачке политичке, религијске и интелектуалне елите постоји став да је ово задњи покушај да се промијени уређење БиХ, да треба производити кризе, да се рачуна да ће свијет опет стати иза њих и направити суштинску промјену у корист централизације. И ако погледате пажљиво, имате сталну производњу криза, али их увијек производи бошњачка страна. Смисао је показати да БиХ не функционише и онда тражити међународну интервенцију.

Постоји ли миг из међународне заједнице за то?

Не, чак напротив, мислим да са мало мудријом политиком из Бањалуке ми можемо постати фаворити међунароне заједнице у овим околностима. У задње вријеме БиХ је функионисала јер су је српски кадрови носили на својим леђима. Наш мотив је показати да, ако БиХ не функционише, то није због нас, већ због других. Зато некада замјерам Бањалуци на неким непотребним стварима, бомбастичним изјавама којима се практично преузима одговорност за нефункционисање БиХ, а истина је да је главна криза у ФБиХ.

Па зар ви нисте захтјевом за одржавање сједнице Народне скупштине готово пребацили кризу у Бањалуку?

Прво, ја нисам тражио сједницу. Ја сам сугерисао да се одржи. Не могу је тражити по пословнику. Друга је ствар да је један број политичких играча, немајући јасну стратегију, од тога правио причу.

Којих играча? СДС-а?

Не само СДС-а, већ и СНСД-а, сви су нешто покушавали.  У једном тренутку кризе стекао сам утисак да су сви хтјели да то буде само у Предсједништву, и да, ако не дај Боже лоше крене, постоји особа која је крива јер није добро радила, а то је српски члан Предсједништва. Али ја сам цијело вријеме знао шта радим. 

Сада смо у апсурдној ситуацији да Срби спасавају институције БиХ.

Не мислим да је то апсурдно

Али, зашто више не пустите да се све распадне, ако већ не функционише?

Прво, зато што је прерано, зато што у наредних 15 година не може бити великих промјена. И зато аргументација Срба треба да буде да чинимо све што можемо да БИХ функцинише, а ако не успијева, није због нас, него због других.

Коме се правдате?

Свијету који ће доносити одлуке у наредних 15-20 година о свему шта ће се десити.

Шта ће се десити. Распад? Отцјепљење? Унитаризација?

Зависи од Бошњака. Ако наставе политику сукоба, нешто ће се десити.

 

Аутор: mondo.ba, Жарко Марковић

ПДП РС