Босна и Херцеговина и Црна Гора имају најбоље односе у регији и примјер су добросусједства и регионалне сарање, поручили су данас у Сарајеву предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић и предсједник Црне Горе Филип Вујановић.

Иванић је оцијенио да БиХ и Црна Гора имају најбоље односе у региону и да ове двије државе немају ниједно отворено питање већ врло висок степен разумијевања и подршке.

„Након што смо први потписали уговор о граници, без било каквих посебних проблема, ставили тачку на једно питање које је на овим просторима увијек било осјетљиво, заједнички гледамо велики дио ствари у региону и из региона. Приводе се крају и разговори о питањима о социјалном осигурању од чега би највећу корист могли имати грађани обје земље“, рекао је Иванић.

Изразио је задовољство због значајних искорака које је Црна Гора направила на путу ка ЕУ и оцијенио да је та земља један од озбиљнијих мотора који цијели регион вуче у том правцу.
Заједнички гранични прелази

Иванић је додао да ће озбиљно размислити о идеји да гранични прелази између БиХ и Црне Горе буду са једном контролом, што ће, како је казао, бити један од визуелних показатеља путницима колико су односи између двије земље добри.

„То је, прије свега, била идеја предсједника Вујановића и мислим да ћемо на том плану нешто направити“, рекао је Иванић.

Предсједник Црне Горе је поручио да је афирмисана позиција двије земље као доброг примјера добросусједства и регионалне сарадње и поновио да међу земљама нема отворених питања.

Истакао је да су Црна Гора и БиХ закључивањем уговора о државној граници, који је први уговор између држава бивше Југославије, показале да једно осјетљиво питање може да се ријеши договором двије државе без посредништва са стране.

„Закључили смо низ споразума за сарадњу у свим областима, заједно с посљедњим споразумом о сарадњи у области европских интеграција, гдје смо договорили да учинимо све заједно да се убрза пут ка еуроинтеграцијама и једне и друге државе. Ми смо ту одмакли, али спремни смо да све учинимо да се убрза пут БиХ ка ЕУ. Очекујемо да БиХ добије статус кандидата до краја ове или почетком наредне године“, изјавио је Вујановић.

Оцијенио је да у реализацији конкретне сарадње двије државе имају бројне успјехе, али и простора за проширење сарадње, како би она била још квалитетнија.

„Порука за регион и међународну заједницу је да на овом простору постоје двије државе, Црна Гора и Босна и Херцеговина, које афирмишу добросусједске односе и регионалну сарадњу за примјер и позивамо оне, који тај примјер виде као добар, да га максимално слиједе“, рекао је Вујановић.

На питање да ли подржава улазак БиХ у НАТО и које би биле препоруке Црне Горе за тај процес, Вујановић је казао да максимално подржава еуроатланске тежње БиХ јер ће, како је казао, улазак у НАТО имати, уз безбједносну димензију, и важну политичку.

„БиХ доживљавамо као државу изузетних природних и економских ресурса и свако повезивање с државама НАТО у економском смислу значи шансу нових инестиција из држава НАТО-а, већег броја туриста из тих држава и уопште бољег економског ефекта“, рекао је Вујановић.

Одговарајући на питање како Црна Гора гледа на ревизију пресуде у тужби БиХ против Србије, будући да је у првобитно и Црна Гора била оптужена земља, Вујановић је казао како је у овој фази логично да не коментарише оно што је било прије подношења захтјева.
Нека суд ради свој посао

„Разумио сам да је усусрет подношења захтјева политички логично било чинити коментаре и да те коментаре наставите након подношења захтјева. Сада је пред Међународним судом правде у Хаагу да испита легалитет позиције агента Софтића (Сакиба Софтића, оп.а.). Три члана Предсједништва БиХ су добила писма, на која су упутили одговоре. Сада се то разматра као претходно питање. Мислим да је у овој фази од Црне Горе и мене као предсједника једино логично да не коментаришем оно што је било прије захтјева. Оставимо Суду, нек свако ради свој посао“, рекао је Вујановић.

Подвукао је да земље у региону морају да се навикну да живе с различитим виђењима оног што се дешавало у прошлости и да оне не требају угрозити садашње и будуће односе.

Вујановић је признао да ће бившег премијера Црне Горе Милу Ђукановићу, у случају да се кандидује за предсједника те земље на наредним изборима, подржати, казавши да је та опција реална.
Подршка Ђукановићевој кандидатури за предсједника

„Имам комуникацију с њим, интензивну и честу. Рекао сам му у једној емисији, онда када се буде размишљало о кандидатима, да ћу га препоручити. Нисам га питао за реакцију, нити имам повратну информацију. До тих избора има времена, а моја жеља јесте да он буде предсједник, јер он кроз оно што је радио, препознат је и то је човјек који би добио подршку“, казао је Вујановић.
Програмом посјете је планирано је да се Вујановић у току дана састане и са члановима колегијума оба дома Парламентарне скупштине БиХ и предсједавајућим Савјета министара БиХ Денисом Звиздићем.

Црногорски предсједник ће сутра посјетити и Стару православну цркву Светих арханђела Михаила и Гаврила, Гази Хусрев-бегову џамију, Катедралу Срца Исусова и Синагогу – Музеј Јевреја БиХ. Како је најављено, домаћин шетње Сарајевом, предсједнику Црне Горе биће члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, уз присуство градоначелника Сарајева Абдулаха Скаке.

Вујановић је у Сарајево допутовао на позив Предсједништва БиХ, а из његовог кабинета је саопштено да ће посјета бити потврда и афирмисање садржајних и пријатељских односа двије државе, као и унапређење сарадње у свим областима.

ПДП РС