http://pdp.rs.ba/ivanic-status-srba-najveca-sramota-federacije/

Члан Предсједништва БиХ Младен Иванић у интервјуу за Агенцију ОНАСА говори, између осталог, о реализацији циљева из Реформске агенде, односима у регији Западног Балкана, предстојећим изборима, Изборном закону, чланству за ЕУ, посјети предсједника Србије Александра Вучића, Закону о државним празницима, стањем у допломатско – конзуларној мрежи БиХ у свијету, Закону о вањским пословима…

ОНАСА: Да ли сте задовољни реализацијом циљева из Реформске агенде те односима у регији Западног Балкана?

ИВАНИЋ: Реформска агенда је, прије свега, одговорност влада. Евидентно је да је у првом периоду било више активности на том плану, далеко више се радило, било је и више закона који су донесени. Након почетног ентузијазма, ствар је мало стала и иде спорије него што би требало.

Ми, као земља не можемо направити неке велике промјене на уставним и политичким питањима због разлика, али због сличности можемо учинити пуно на тим економским реформама које су свакако битан услов економског развоја, а тиме и останка људи на овом простору. Зато мислим да застој, који је примјетан у провођењу агенде, није добар и треба га покушати промијенити, па макар и у овој изборној години.

Односи у региону имају своје успоне и падове. Некада буду добри, а онда избију појединачне кризе. Интерес БиХ је да са Србијом и Хрватском има јако добре односе. То су земље са којима дијелимо највећи дио наше границе и имамо врло високе економске односе. Међутим, с времена на вријеме избију кризе, примјер Пељешки мост. Надам се да ће предстојећа посјета Предсједништва БиХ Београду бити успјешна, те да ће се успјети ријешити неколико ствари.

Очекујемо и да се разговор око граница дефинитивно заврши и да границе, на неки начин, буду дефинитивно утврђене, што би било од користи за обје земље. И нама треба активнији приступ из БиХ, не увијек да реагујемо на неку другу страну, него да идемо снажније у остваривање властитих циљева. Потребно их је прво дефинисати, па онда активно на њима радити.

ОНАСА: У којој мјери постојећа криза власти угрожава провођење реформи?

ИВАНИЋ: Дефинитивно је да постоји криза власти, посебно у Федерацији и на нивоу БиХ. И у Влади Федерације БиХ постоје различита гледања. Мислим да је то посљедица неслагања између ХДЗ БиХ и СДА поводом Изборног закона и да се у Влади Федерације БиХ то осјећа.

Али, сматрам да се тај недостатак већине посебно осјећа на нивоу БиХ у заједничким институцијама. Савјет министара функционише коректно, али нема довољне већине у Парламенту. Зато је тај дио послова, који се мора до краја довести у Парламету, у застоју. Не вјерујем да је реално очекивати било какву промјену до идућих избора, прије свега, зато што је дошло до унутрашњег лома у оквиру СДА, па тако да тај дио већине нема довољно гласова и ту се заправо јавио највећи проблем адекватне већине за Савјет министара.

То је углавном од случај до случаја. Она неће произвести било какву промјену, јер промјена није могућа на нивоу БиХ, али може довести у застој. И то и може бити највећи проблем.

ОНАСА: Изјавили сте да је „само оно о чему се договоре сва три члана Предсједништва БиХ, званичан став Предсједништва БиХ“. Колико данас има питања око којих се нису договорили сви чланови Предсједништва БиХ и која од њих су најважнија?

ИВАНИЋ: Ми смо то правило досљедно примјењивали у првом дијелу свог мандата и тада је БиХ имала најбоље ефекте. Тада смо и отворили европски пут, тада смо били позитивна вијест. Нажалост, задњих отприлике годину и по дана, то се не догађа и у јавност се излази и мимо нашег договора.

Пуно је питања око којих немамо договора. Могу да кажем да је то око пописа, гдје мислим да је направљена велика, непотребна грешка, затим око 9. јануара и око покушаја ревизије пресуде по тужби БиХ против Србије. Након тога, неких већих неслагања унутар Предсједништва БиХ нема, али постоје разлике између Бошњачког и Хрватског члана које се огледају око Изборног закона, а то има за посљедицу неслагање и око неких других ствари.

Око највећих ствари које се завршавају у Предсједништву, ми ипак постижемо сагласност. Те разлике се више огледају у политичким погледима и у неким стварима које имају посљедице ван Предсједништва, тј. у Парламенту, у Савјету министара, у Влади ФБиХ, али не толико у оном дијелу у коме ми радимо. Ми на крају, у оквиру своје надлежности, мање – више све завршавамо.

ОНАСА: Имамо кризу, шта можемо очекивати од предстојећих избора. Да ли се Ви планирате кандидирати на предстојећим изборима?

ИВАНИЋ: Још увијек је рано говорити око избора. Мене изненађује да се сви наши проблеми објашњавају предизборном кампањом. Бојим се да је то подцјењивање дубине кризе, да је криза пуно дубља и да је много више суштинска, а да свима добро дође да кажу да је то због кампање.

Ја мислим да се ми са кризом требамо озбиљно суочити и видјети да постоји значајан број суштинских разлика и покушати, ако не можемо све те разлике превазићи, онда барем доћи до сагласности да се бавимо стварима око којих можемо имати сагласност. Прерано је престати било шта радити, зато што је као изборна година.

Избори су далеко и нема потребе да буду доминантна тема. Можда у посљедњих пола године, а прије тога је потпуно бесмислено и то је више оправдање за нерад него за реално стање. У Савезу за промјене трају разговори око кандидатуре. Нисам још увијек донио личну одлуку да ли ћу се кандидовати, мислим да је прерано за то.

ОНАСА: Да ли мислите да треба мијењати Изборни закон? Да ли очекујете да ће бити промијењен до избора?

ИВАНИЋ: Изборни закон, сасвим је сигурно, мора бити промијењен због одлуке Уставног суда БиХ, али то би требала бити усаглашена промјена, а не политичка битка, гдје Изборни закон служи као механизам. Усаглашавање, прије свега, зависи од СДА и ХДЗ БиХ.

Тренутно ми не дјелује да има било какве политичке спремности да се заједнички на томе ради. Бојим се, да ће ако не буде усаглашенихпромијена Изборног закона, БиХ ући у фазу кризе и постати нови Мостар. То значи да неће бити могуће конституисати Дом народа у Парламенту Федерације БиХ, без њега нема ни предсједника, ни потпредсједника, а без њих нема Владе Федерације БиХ, што значи да нема ни Дома народа у БиХ и – то би представљало озбиљну блокаду.

Било би боље да одговорни људи тај закон донесу прије избора, него послије избора, а доминантна је одговорност на СДА и ХДЗ БиХ.

ОНАСА: Какав је Ваш став о књижењу војне имовине, приступању НАТО савезу и евентуалном референдуму у НАТО-у?

ИВАНИЋ: Што се тиче војне имовине, то је ствар која је непотребно наметнута као услов БиХ. Наше домаће политичке битке су гурнуте у оквир НАТО-а и ја мислим да ће у томе још годинама трајати несагласје. За мене би било најбоље да се принципи које су својевремено договориле партије, 2009. или 2010. године, када је усаглашено да принципи важе и за државну имовину и за војну имовину.

Међутим, мислим да су онда партије из Федерације, прије свега СДА од тога одустале и то је велика штета. Да је примјењен исти принцип, ми би двије озбиљне ствари ставили ад ацта и ријешили. Овако ће то остати по предмету политичке битке са неизвјесним исходом. Чак ни судови то неће моћи до краја ријешити због читавог низа проблема, и ако то остане услов, ми онда сигурно активирање МАП-а нећемо добити још наредних неколико година.

Око чланства у НАТО у БиХ нема сагласности. РС није за то да БиХ уђе у НАТО. Разлози су једноставни. Објективно, у НАТО- у је Турска што значи да Бошњачки народ нема никакав проблем да се укључи. Такођеје и Хрватска, што значи да ни Хрватски народ нема никакав проблем да се укључи у НАТО. Међутим, Србија није и са тог становишта није реално очекивати да се у појави политичар из РС који би рекао да РС хоће у НАТО. То би онда значило подјелу, ново дизање баријера, јер чланство у НАТО у овом тренутку нема сагласности. То је тема која је јако далеко.

Зато мислим да је та прича о референдуму о чланству НАТО-а бесмислена, јер сматрам да та тема може доћи на ред само ако Србија постане члан.

ОНАСА: Драган Човић је најавио добијање апликације за чланство у ЕУ до краја године. Да ли мислите да је то реалан рок? Какав нас посао очекује након тога?

ИВАНИЋ: Увијек је добро имати оптимисте у политици који гурају напријед, јер ако немате такве људе онда се ништа неће ни десити. Човић заиста снажно покушава да обезбиједи да дођемо у ту ситуацију. Ја, нажалост, мислим да његову енергију не прате сви други.

Ми још увијек немамо одговоре на Упитник иако смо још у фебруару говорили да су они мање – више спремни. О кандидатском статусу можемо говорити кад барем предамо Упитнике. И зато мислим да је кључна обавеза свих институција да се Упитник заврши, припреме одговори и доставе. Без тога мислим да је све прерано. Мимо Упитника, да бисмо добили статус кандидата мора постојати позитиван политички оквир и позитиван политички амбијент. Ми га очито немамо.

Претпоставка за кандидатскистатус је подношење одговора и мало позитивнији политички амбијент од овог којег имамо. Ако то не направимо, бојим се да ће прича о кандидатском статусу бити нереална.

ОНАСА: Како сте задовољни посјетом предсједника Србије Александра Вучића, односно, да ли су се евентуални договори са тог састанка почели реализовати?

ИВАНИЋ: Посјета је била добра, јер је дошла након дугог низа година у којима предсједник Србије није био у Сарајеву, а у међувремену смо имали и напад на господина Вучића у Сребреници. Зато мислим да је ова посјета јако значајна и да је учињен први корак да се превазиђу проблеми који су присутни због отказивања посјете господина Николића и напада на Вучића.

Ми смо се договорили да ћемо урадити неколико ствари. Економски односи су јако добри, ниво економске размјене расте константно. Било је неколико јако позитивних ствари, као што је заједнички наступ на туристичким тржиштима. Србија је укинула визе кинеским грађанима. Мислим да ће и БиХ то брзо урадити и тиме створити основу да туристи који долазе у Београд, а има их јако пуно, долазе и у БиХ.

Све су то корисне ствари. Оно што недостаје јесте истински добар политички однос. Врло често те различите ствари које се појављују добијају негативну конотацију без посебног разлога. Ми смо ушли у разговоре о томе да се утврди граница са Србијом. Међутим, увијек се нађе неко ко онда каже да је то проблем. Ја не видим зашто би био проблем утврдити границу, па чак и негдје размијенити, ако је принцип квадратни метар за квадратни метар.

Дакле, нико никоме не може узети одређени простор. Мислим да би било изузетно значајно и у интересу да се о томе постигне договор и да, након Црне Горе, БиХ има утврђену границу и са Србијом. То јер интерес и једнима и другима и ја се надам да ћемо у том послу нешто направити и послати јасну поруку да су односи добри.

ОНАСА: У овом контексту, да ли сматрате да је могуће, и на обострано задовољство ријешити питање спорног дијела границе између БиХ и Србије?

ИВАНИЋ: Практично, захтјеви за замјену се своде на дио око пруге и један дио територије општина Рудо и Прибој, које су тако нелогично направљене, да стварају дневне проблеме људима који не могу нормално да живе. Мислим да се то може ријешити на обострано задовољство.

С наше стране, очекујем да наша комисија каже шта ми тражимо. Можда можемо добити и бољи и квалитетнији простор, ако знамо шта тражимо. Лако је наћи аргументе зашто нешто нећемо, треба тражити агрументе зашто нешто хоћемо и даје нам се шанса и просотор да о томе ми разговарамо.

Ја се надам да ће комисија која је за то задужена припремити наше виђење шта би ми могли тражити за дио територије које евентуално Србија може тражити.

ОНАСА: Које је Ваше мишљење, тачније, која је по Вама најоптималнија траса аутопута Сарајево – Београд?

ИВАНИЋ: За то су потребне стручне анализе. Ја мислим да ће се то све на крају завршити на начин да ће, вјероватно у временима која долазе, свој приступ имати и Бијељина према Кузмину, једнако тако и дио преко Романије на Вишеград. Федерација је свакако зацртала себи пут према Тузли.

Искрено мислим да ако се направи овај дио преко Романије, да је потпуно логично да и Горажде има мотив да се ту прикључи. Ја мислим да то ништа неће бити тако брзо јер се овдје превише снаге и времена троши на ствари које су још на дугом штапу. Сматрам да ће у БиХ бити више праваца којима ће људи моћи доћи до мреже европских путева.

Претпостављам да ће то бити и преко Вишеграда и преко Романије од Сарајева, али једнако тако претпостављам да ће и Бијељина бити повезана са Србијом аутопутем, јер то самој Бијељини треба, а да не говорим о остатку БиХ.

ОНАСА: Како оцјењујете понашање власти у РС – у која се више бави осудама дешавања на државном нивоу, него рјешавањем животних проблема у том ентитету?

ИВАНИЋ: То је тактика која пије воде, зато је и проводе. Нема ту ниједног аргумента. Не постоји ниједан аргумент којим би власт у Бањалуци могла било шта да приговори Савезу за промјене, који сасвим коректно ради на нивоу БиХ и у овом периоду није било нити једне одлуке која је била негативна по РС.

Али, то је најједноставијиметод политичке битке, некога оптужите, па се тај мора бранити. То они раде. И наравно скреће се пажња са стварних проблема у РС-у, са чињенице да јавне финансије нису уопште тако стабилне као што власт тврди, јер да јесу не би се узимали толики кредити. Због чињенице да немају инвестиција, оно што имају инвестиција то су само из кредитних средстава које додјељује Свјетска банка, Европска банка за обнову и развој и међународне финансијске институције, али нема инвестиција у реални сектор.

И чињеница је да људи одлазе, да велики број људи, поготово из малих средина, из периферних општина у РС-у одлази. На нама, у Савезу за промјене, је одговорност та, умјесто да се бранимо, отварамо теме из реалног живота, посебно оног у РС-у.

ОНАСА: Када очекујете да ће БиХ усвојити Закон о државним празницима, те када ће сва три члана Предсједништва БиХ присуствовати обиљежавању Дана државности БиХ у згради Предсједништва БиХ?

ИВАНИЋ: Мислим да око празника у скоријем периоду нема шансе да се било шта деси, јер је то политички тешка и осјетљива тема. Ја сам покушавао да нађем нека компромисна рјешења, али компромисних рјешења у овом случају ипак нема.

Празници се тренутно користе за битку ко је у праву, ко је побједник, а ко није побједник. Док год Закона о празницима нема, мислим да је врло нереално очекивати присуство сва три члана Предсједништва БиХ на обиљежавању било којег датума.

Не вјерујем да ће се до краја мандата нешто промијенити.

ОНАСА: Шта мислите када ће коначно бити ријешено питање конститутивности Срба у Херцеговачко – неретванском кантону?

ИВАНИЋ: Имају четири кантона гдје Срби нису конститутивни. То је ствар која је највећа срамота цијеле Федерације која се утркивала о томе да говори о мултиетничности, мултикултуралности.

Чак није урађена ни елементарна ствар, да се у кантоналним уставима запише да се спроводи. Посебно ме забрињава недостатак међународне реакције за. Толико дуго се трпи такав однос, а да практично нема никаквог коментара, што је јако јако погрешно. За ово нема оправдања и то је заиста највећа срамота свих тих институција.

ОНАСА: Да ли сте задовољни стањем у дипломатско – конзуларној мрежи БиХ у свијету?

ИВАНИЋ: Тешко је дати једноставан одговор. Има дијелова те мреже који одлично функционишу, има дијелова у којима људи не раде добро свој посао, а за то ипак користе личне привилегије. Тешко је дати генералну оцјену.

У основи мислим да се тај посао ради коректно. Могло би пуно боље, али то подразумијева мање политички изабраних људи, а више професионалаца и ако буде било могућности да се донесе закон о спољним пословима. Мислим да бар пола амбасадора буде из реда професионалних дипломата, а половина политичких. Сматрам да би то био један од предуслова стабилности дипломатске мреже.

ОНАСА: Када ће БиХ добити Закон о вањским пословима?

ИВАНИЋ: Постоји радна група која то ради. Ми смо се прво договорили да утврдимо стратегију, радни текст стратегије је припремљен и требао би брзо да се нађе на сједници Предсједништва БиХ. Када се стратегија вођења спољне политике буде дефинисана, онда би услиједило и доношење закона.

Видјећемо да ли ће бити сагласности за стратегију. А онда, након тога, треба почети да се ради и Закон, што смо више пута покушали. Ја сам, још као министар, један приједлог Закона доставио Предсједништву БиХ али није било шанси да се око тога постигне сагласност.

ОНАСА: Шта мислите о улози и значају независног новинарства у БиХ и колико је оно битно за развој демократског друштва?

ИВАНИЋ: Волио бих да је независно новинарство много више заступљено и они који су заиста независни заслужују велике похвале. То је, нажалост, код нас ријеткост умјесто да буде правило. Посебно мислим да то треба да се односи на јавне сервисе који морају бити пуно више политички неутрални него што заиста јесу.

Доминантан дио јавних сервиса је превише под политичким утицајем. Да бисте имали независне новинаре, морате имати и економску развијену средину која је у стању омогућити тим људима да буду независни. То значи да омогуће довољно финансијског тржишта да ти људи могу да преживе.

Мислим да наша друштвено – економска ситуација то не прати , тако да је тешко бити независан, а истовремено бити и финансијски стабилан. Ко год то успије заслужује похвалу. Са Агенцијом ОНАСА сам увијек имао позитивно искуство.

Као неко ко је и сам био новинар, као неко ко редовно прати ту дјелатност и користи производе медијских институција, па тако и Агенције ОНАСА, могу рећи да сам врло задовољан сарадњом са Агенцијом ОНАСА и да никада нисам имао потребу, да у извјештајима који се раде, нешто мијењам. Надам се да ће Агенција ОНАСА тако наставити и даље.

ПДП РС