http://pdp.rs.ba/ivanic-sarajevo-je-krivo-za-probleme/

С времена на вријеме ће се спојити интереси и постизати договори око неких ствари, али суштинског напретка до краја овог мандата, на жалост, неће бити, а највећу одговорност за то сносе партије са сједиштем у Сарајеву које нису показале спремност за компромисе ни када је у питању Република Српска, а Бога ми, ни када је у питању један дио оправданих захтјева представника хрватског народа, 

Младен Иванић

Члан Предсједништва БиХ из реда српског народа. 

Младен Иванић каже да је прича о НАТО-у ових дана непотребно отворена, јер је евентуално одлучивање о чланству у том савезу још годинама далеко.

Иванић сматра да ће се застој у БиХ трајати све до избора, јер су односи између политичких партнера јако нарушени, а до избора нас чека још тешких и проблематичних питања која би ситуацију могла додатно нарушити.

Иако је Иванић политичар који избјегава запаљиву реторику и упирање прстом, овога пута јасно каже да је политичко Сарајево кривац за већину проблема у БиХ и за застој у којем се земља нашла.

У интервјуу за Дневни лист говори и о односима у коалицији, Предсједништву БиХ, Савезу за промјене, односима с Александром Вучићем и Милорадом Додиком, те својој кандидатури.

Ових дана јако је актуелна прича о НАТО-у која је отворена након спора око књижења војне имовине. Пале су тешке оптужбе на вас од стране СНСД-а да не браните интересе Републике Српске, те да шутите или глумите накнадну памет. Предсједник Републике Српске Милорад Додик најављује и референдум о НАТО-у. Какав је ваш став и о књижењу војне имовине у Хан Пијеску, НАТО-у, референдуму?

– СНСД је непотребно отворио тему о НАТО-у без правог разлога. Што се тиче књижења имовине судски спор је настао грешкама које су направиле институције Републике Српске које су покушале да Велики жеп прекњиже с Министарства обране, односно Шума Републике Српске и ту направили грешку процедуралне природе позивајући се на тзв. Јавни увид, а то је позив свим странкама које имају мотив да изнесу своју примједбу. Тако су они укључили институције БиХ у ову причу. Случај Велики жеп се не може примјењивати за остале локације, а осталим локацијама ће одлучивати правосуђе Републике Српске, јер је оно једино територијално надлежно. Спорови ће трајати годинама. Познато је да је СНСД својевремено донио одлуку да тражи активирање МАП-а коју је потписао Небојша Радмановић. Постоји Талински увјет за активацију МАП-а, а то је књижење војне имовине и ако се остане при том увјету то је још седам или осам година због судских спорова. О чланству у НАТО-у још нико не говори. Чланство БиХ ће зависти од става Србије. Не видим који српски политичар ће гласовати за НАТО док Србија није у НАТО-у. Стога не видим разлога за референдум. Зато је ово једна непотребна тема.

Кад је у питању књижење војне имовине, како коментаришете одлуке Суда БиХ и Уставног суда да се имовина књижи на БиХ, те чињеницу да је свака одлука Уставног суда БиХ посљедњих годину дана била на штету Републике Српске?

– СНСД је увео Суд БиХ и Уставни суд у ову процедуру и дали су Уставном суду простор да направи ово што је направио. Било је јасно како ће Уставни суд реаговати и по питању 9. јануара и апелације за 1.марта. Што се тиче војне имовине мислим да све ово што се дешава неће имати никаквог ефекта и да је једини могући начин да се врати споразум из 2012. који је утврдио принципе и за војну и за државну имовину.

Можете ли подсјетити шта је у том споразуму?

– Тај споразум су потписале странке и који је дефинисао принцип да оно што је интерес БиХ треба да буде присутно. Једина разлика је била око тога тко што прво књижи, БиХ или РС. Садржај је био да оно за што институције БиХ имају потребу, а то је неколико зграда и војних локација, а да остало припадне ентитетима. Не знам зашто је Федерација одустала. То је једини начин како се ова прича политички коректно може довести до краја. Прича о судовима је нешто што ће трајати, а неће дати праве резултате.

Од почетка године имамо кризу за кризом и аферу за афером, шта можемо очекивати до краја године и до идућих избора 2018.?

– Ја сам рекао да БиХ улази у стање кризе након прегласавања око пописа становништва. То је био кључни момент када је срушен принцип да без договора нема одлука. Након тога више нитко ником ништа не вјерује. Након тога се изгубило се повјерење. Сматрам да одговорност за то сносе партије из Федерације које ништа нису постигле с тим прегласавањем, а створиле су огромно неповјерење. То се наставило покушајем укидања Дана Републике, покушајем покретања ревизије пресуде у случају БиХ против Србије што је створило огромно неповјерење. Ја имам неповјерење, а могу мислити како тек неки други имају. Криза се наставила великим разликама између ХДЗ-а и СДА, односно политичког лидерства Бошњака и Хрвата. Те теме у задње вријеме доминирају више него сукоби на релацији Бања Лука – Сарајево и мислим да ће оне оптеретити стање у БиХ до краја мандата. Нити се ријешио Мостар, нити има шансе да се ријеши изборни закон, огромни су проблеми у функционирању Владе ФБиХ, нема договора око путова, огромно је неповјерење у свим институцијама. Мислим да ће то потрајати до краја мандата. С времена на вријеме ће се спојити интереси и постизати договори око неких ствари, али суштинског напретка до краја овог мандата, на жалост неће бити, а највећу одговорност за то сносе партије са сједиштем у Сарајеву које нису показале спремност за компромисе ни када је у питању Република Српска, а Бога ми, ни када је у питању један дио оправданих захтјева представника хрватског народа.

Какви је атмосфера у Предсједништву, јесу ли се односи посложили?

– Ми имамо коректне људске односе, али су велика политичка неслагања. Како се сад може очекивати напредак у оваквим условима. Мислим да је сада посебно затегнут однос између Човића и Изетбеговића. Ми пијемо кафу, али постоје озбиљна политичка неслагање.

И сами сте казали да су односи нарушени. Може ли онда доћи до прекомпозиције власти на нивоу БиХ, посебно уколико се изгласа неповјерење Вијећу министара БиХ у Заступничком дому Парламента БиХ?

– Не мислим да је могуће доћи до било каквог садржаја те врсте. Не видим ко би чинио нову већину. Не видим како би се она могла склопити и мислим да она не постоји као било каква алтернатива. Вијеће министара ће доћи до краја мандата. И сада се ради о некој врсти техничког мандата, јер се већина склапа од случаја до случаја.

Шта мислите хоће ли до избора доћи до измјена Изборног закона и ако не дође може ли доћи до проблема да се не може конституисати власт, јер знамо да је по посљедњој пресуди спорно попуњавање федералног Дома народа из кога се касније бирају изасланици у Дом народа Парламента БиХ?

– Мислим да ће бити јако тешко постићи договор око Изборног закона, јер су кључни актери зацементирали позиције. Тко год би сада направио искорак испало би да је слаба страна, а нитко не жели бити слаба страна, јер се изгубио осјећај рационалног приступа у постизању договора. Врло сам песимистичан. Из онога што су ми правници рекли није проблем да се распишу избори за Заступнички дом Парламента БиХ и Парламента ФБиХ. Проблем је конституисање домова народа, али обзиром да Дом народа не мора гласати када је у питању Вијеће министара, онда се Вијеће министара може формирати. Међутим, Дом народа ће бити тешко формирати, а то онда значи да нема никакве активности. Мислим да би Изборна комисија требала изаћи с неким ставом кад је у питању овај дио око домова народа.

Предсједник Србије Александар Вучић долази у септембру у службену посјету БиХ. Шта је циљ и шта очекујете од те посјете?

– Јако је значајно да господин Вучић долази. Он је био више пута у Сарајеву, али сада долази као предсједник Србије. То је послије дугог низа година прва посјета предсједника Србије, јер знамо да је раније отказана посјета Томислава Николића. Зато мислим да је посебна одговорност институција у Сарајеву да посјета добро прође. Главна порука је та да постоји могућност да се поправе односе између БиХ и Србије. Након те посјете треба почети радити на постизању споразума о граници и то је конкретна ствар која би била корисна.

Постоје ли још неке значајне теме које ће се наћи на дневном реду?

– Кључне теме су истинско поправљање истинских односа. Ово што је до сад било су лијепе ријечи, а мало суштине. Надам се да ћемо се након ове посјете почети бавити суштинским стварима и да ћемо показати да постоји потреба међусобне сарадње и посебно поправљање односа српског и бошњачког народа.

Какав је Ваш однос с Вучићем? Питам то, јер се у јавности често намеће тема кога од српских политичара у Републици Српској Вучић подржава и с ким је близак, а с ким не. Како гледате на све то?

– Моји односи с Вучићем су изузетно коректни. Имао сам прилику више пута с њим разговарати и слично мислимо о многим стварима. У принципу мислим да Србија не би требало да се уплиће у односе унутар Републике Српске. Мислим да Србија треба да сурађује са свима, а да не треба имати фаворите. Политика коју Србија води је врло коректна. Они уважавају институције, али исто тако и чињеницу да постоје различите политичке опције. Мислим да се Србија неће петљати и поновити грешке које је својевремено радио Борис Тадић који је као предсједник судјеловао у предизборној кампањи СНСД-а.

Хоће ли странке Савеза за промјене дефинитивно заједно на изборе и хоћете ли се Ви поновно кандидовати за члана Предсједништва, морам то питати иако знам да сте казали да је рано за таква питања?

– Заиста је рано говорити о кандидатури. Односи у Савезу за промјене су коректни. Мислим да би Савез за промјене јасније и визуално видљивије требао да буде присутан. Мора се директније видјети сарадња, стога очекујем пуно видљивију координацију на нивоу Савеза. Увјерен сам да ће имати заједничке кандидате за предсједника Републике Српске и Предсједништво БиХ, јер би све друго било погрешно.

Спомињу се већ нека имена СДС-а за Предсједништво попут Мирка Шаровића и Младена Босића?

– Мислим да је реално да се до краја ове године постигне договор око тога тко ће бити кандидати за кључне функције.

Изјавили сте да би Милорада Додика вољели видјети као противкандидата. Мислите ли да би га могли побиједит за члана Предсједништва?

– Да будем искрен, рекао сам ако се одлучим да ми то није проблем. Неки су ме хтјели преплашити чињеницом да би ми Додик могао бити противкандидат. Па и прошли пут сам ја добио Додика. Госпођа Цвијановић је била формално кандидат, суштински је то био Додик. Ако сам га прошли пут побиједио, зашто не бих и овај пут.

Ових дана у неколико наврата смо чули од високих дужносника из Европе изјаве које БиХ доводе у јако ружан контекст када је у питању тероризам и радикални покрети, те чак изјава да би БиХ могла постати потенцијална базан терориста. У БиХ се од стране великог броја политичара и дужносника тај проблем релативизује, какав је Ваш коментар?

– Истина је негдје на средини. Не треба подцјењивати проблем тероризма. Ми смо имали неколико терористичких аката, напад у Бугојну, напад на Велепосланство САД-а, напад у Зворнику, убојство два војника. Негирати опасност било би бјежање од реалности, али не треба ни претјеривати да иза сваког ћошка имамо терористу. Једно вријеме је било опасно игнорисан тај проблем и свака прича о томе је проглашавана нападом на бошњачки народ. То нам може постати врло озбиљан терет и проблем и ми тај имиџ морамо мијењати, те конкретним потезима борити се против тероризма.

Разговарала: Сања Бјелица Шаговновић,