http://pdp.rs.ba/ivanic-sarajevo-da-napravi-iskorak-ka-beogradu/

Предсjедавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић изјавио је да бошњачки политичари у Сарајеву треба да направе искорак ка Београду за унапређење односа две земље.

Иванић је у интервјуу агенцији Бета рекао да ситуација на Балкану „доминантно зависи од односа у троуглу Загреб-Сарајево-Београд“ и да би смиривање напетости у тим односима имало врло позитивне импликације по цио регион.

Он је рекао да су отказивање посјете предсједника Србије Томислава Николића Сарајеву и напади на премијера Србије Александра Вучића у Сребреници највидљивији проблеми који у последње време отежавају односе двије земље.

„Заиста сматрам да кључни искорак у томе, јер су проблеми настали због реакције посебно бошњачке стране, треба да дође од бошњачког руководства у Сарајеву. Стичем утисак да су они схватили, стичем утисак да би то жељели, али још то нисмо јавно чули. Оног тренутка када се то јавно искаже, мислим да ће се створити претпоставке да се ствари мало ипак уведу у неке нормалније токове“, рекао је Иванић.

Он се заложио за тројни састанак лидера БиХ, Хрватске и Србије, али и навео да од таквог сусрета не очекује много, већ да се покаже да кључни људи три земље могу сјести заједно и у „нормалној атмосфери“ попричати о политичким темама и створити мало позитивнију слику о међусобним односима.

„Реално мислим да највећи искорак треба да уради прије свега Загреб и посебно, могу слободно рећи, Сарајево, зато што је до тензија између Сарајева и Београда дошло због отказивања посјете господина Николића, која је била посљедица бошњачке политичке елите која је то тражила, да је дошло до тензија због напада на господина Вучића а да нико за то није одговарао а што опет није производ никаквих негативних односа било Бањалуке било Београда“, рекао је Иванић.

Он је рекао да је идеја о таквом састанку његова, али да је питање да ли ће она добити подршку.

„Ја мислим да пре краја јануара, почетка фебруара није реално очекивати такву врсту састанака под условом да буде политичке спремности на свим странама“, додао је.

На питање када се може очекивати посјета предсједника Србије Томислава Николића Сарајеву, Иванић је рекао да то „зависи од односа господина Николића, Вучића и (Бакира) Изетбеговића“.

Он је додао да разумије резервисаност Београда док не дође до јаснијег сигнала из Сарајева да су лидери Србије добродошли.

Иванић није желео да коментарише предстојеће предсједничке изборе у Србији.

„Мислим да није добро да се ми из Републике Српске петљамо у политички живот Србије. Ја сам се тога увијек чувао. Наше је да сарађујемо с лидерима Србије ко год да је.  Ја искрено имам јако добре односе и с господином Вучићем и с господином Николићем, али неке фаворите не бих имао, јер мислим да би било мало и препотентно од нас да то овдје радимо“, рекао је Иванић у интервјуу агенцији Бета

„Дејтон једини могући оквир за БиХ“

Предjседавајући Предсједништва Босне и Херцеговине изјавио је да је Дејтонски споразум једини могући оквир за функционисање БиХ јер ни у међународној заједници, ни унутар БиХ нема политичке сагласности за његову промјену.

Иванић је рекао да проблем БиХ није Дејтонски споразум, већ недостатак повјерења између народа и политичких елита, као и да су неслагања и различите визије главна кочница на европском путу.

Иванић је рекао да је „Дејтон такав – какав је и једини могући оквир“ у којем БиХ може да функционише и да би „било паметно прогласити мораторијум на расправе о промјенама устава, јер нема ни минималних шанси да се о томе постигне политичка сагласност, ни међународна а још мање унутар БИХ“.

Као један од разлога због којих је потпуно нереално вјеровати да уставни оквир може да се промјени, Иванић је навео „три потпуно различите визије БиХ„.

У Сарајеву би вољели БиХ без ентитета, у Бањалуци независну Републику Српску ако би могло, а Мостар би хтио трећи ентитет, ако може“, рекао је он.

Неслагања и различите визије, по Иванићевом мишљењу, коче и процес европске интеграције БиХ, а помака на том путу, како је рекао, неће бити док се не промјени политичка клима.

„БиХ неће добити статус кандидата за чланство у ЕУ док год је у јавности и у медијима присутна по конфликтима„, рекао је Иванић и додао да поред одговора на упитник ЕУ, што је технички дио посла, БиХ мора да „промјени општу слику“ и да „направи позитивнији политички амбијент“ што подразумјева и „спремност политичке елите на договоре и компромисе“.

„Надам се да ћемо успјети да промјенимо тај имиџ и покажемо да је и у оквиру Дејтонског споразума могуће доћи до решења. Увијек понављам да ће разумни људи у сваком правном оквиру доћи до ријешења, а неразумни људи у најидеалнијем правном оквиру неће имати ријешење. Дакле, није проблем БиХ Дејтонски споразум и начин доношења одлука, проблем је недостатак повјерења између народа и политичких елита и то је најважнија ствар која се у периоду пред нама мора градити – вратити поверење између људи и правити договоре и компромисе“, рекао је Иванић.

Као први предуслов да се то и оствари Иванић је навео „спремност политичких лидера да понесу мало политичких ризика“, али је рекао да највећи искорак треба да направи бошњачка страна.

„Мислим да кључ и највећи искорак треба да се деси код најбројнијег народа БиХ, бошњачког. Предуслов за све то је коначно схватање да је Република Српска реалност у БиХ, као што је највећи дио српске политичке структуре прихватио да је децентрализована БиХ реалност. Ако то прихватимо, ако и једни и други прихватимо да нема ниједног екстремног решења, онда ће бити створене претпоставке да се направи искорак и да се дође до позитивнијег амбијента“, рекао је Иванић.

На питање да ли би сагласност два ентитета око једног заједничког датума за обележавање макар симболично била знак повјерења међу народима, Иванић је казао да су „дани и датуми најемотивније ствари око којих постоје разлике“ и да зато сагласност око једног датума није реална, али да би се можда могла постићи око два датума.

„Ја искрено сматрам да би се могао правити компромис када би се 21. новембар, дан потписивања Дејтона, прихватио као празник, што из Федерације не желе, али и 25. новембар, као празник кога из Федерације желе, а у Републици Српској не. Мислим да око једног датума није реално постићи сагланост, око два надам се да јесте. Не могу гарантовати, али надам се да јесте“, рекао је он.

На питање како се референдум о Дану Републике Српске одразио на положај тог ентитета, Иванић је рекао да је стање „мање више исто“ и да се „ништа спектакуларно није промијенило„, али и нагласио да је покушај да се Србима забрани да славе датуме који су им битни „највећа грешка политичких лидера Бошњака“ који су тиме помогли предсједнику Републике Српске Милораду Додику да побједи на локалним изборима.

„Референдум у РС је био одговор на покушај укидања 9. јануара, Дана РС“, рекао је Иванић који је и оцијенио да је Додик хтио да га искористи „не само да се потврди 9. јануар, већ и да се добије тема која је њему помогла да побједи на локалним изборима„.

„Он, у ствари, највећу зхавалност дугује политичким лидерима у Сарајеву који су му дали ту тему и омогућили му да побједи„, додао је.

Што се тиче референдума о независности Републике Српске Иванић је рекао да то „постоји као својеврсна пријетња о којој владајућа СНСД стално говори“ али да у овом тренутку то није реално, пошто „не би добио подршку ни од кога, ни од Београда„.

„То би био авантуризам од кога би штету могли да имају Срби. То је можда прича која лијепо звучи али је потпуно нереална“, рекао је Иванић.

Став да Република Српска има будућност једино као независна Иванић је одбацио као поједаностављену слику, реаквши да „Република Српска има шансу као врло висок степен државности спрског народа унутар БиХ„.

„Све кључне ствари од којих зависи живот обичног човека се догађају на нивоу Републике Српске, и здравство и школство и пензије и образовање и путеви… све је на нивоу Републике Српске. То је српском народу у овом тренутку и у овим политичким оквирима сасвим довољно… Ми наравно имамо намјеру да бранимо Републику Српску и њену уставну улогу али очекивати да је овог тренутка могуће нешто више је потпуно, потпуно нереално“, рекао је Иванић.

На питање какав је његов став о чланству БиХ у НАТО, Иванић је казао да је прерано за ту тему и поновио да би препоставка за улазак БиХ у НАТО била да све земље региона и Србија буду чланице тог војног савеза.

„Без тога да све земље у региону буду у НАТО, БиХ не може ући. Претпоставка да БиХ уђе у НАТО јесте да је Србија у НАТО. Док год није, није реално очекивати да ће било који српски политичар гласати да се уђе у НАТО, јер би то била поновно подјела српског народа, а ја не видим који српски политичар то може да уради. Према томе, дугорочно питање сагласности српских политичара у БиХ да БиХ уђе у НАТО зависи од тога шта ће бити са Србијом“, рекао је Иванић у интервјуу агенцији Бета.