http://pdp.rs.ba/ivanic-o-sukobu-hrvata-bosnjaka-poziciji-srba-dodiku-strahovima-rusiji-turskoj/

Члан Предсједништва БиХ Младен Иванић био је гост Дневника ТВ1. Иванић је између осталог говорио о позиву предсједника РС-а српским кадровима да се повуку из Суда и Тужилаштва БиХ и реакцијама СДА на те позиве, те нескладу између бошњачке и хрватске политике, али и о интересу РС-а за измјене Изборног закона. Он се осврнуо и на састанак са предсједником Европске народне странке, али и састанак Вучића и Ердогана у Београду, те политичке односе са Додиком и Сарајевом.

ТВ1: Предсједник РС Милорад Додик упутио је позив да се кадрови српског народа повуку из Суда и Тужилаштва БиХ. Како гледате на овај позив?

ИВАНИЋ: Мислим да је он требало да прво обави разговор са тим људима и чује да ли је све то што се догађа посљедица неспособности, нестручности, незнања или је резултат општег политичког односа, те да у разговору са њима да дође до тога, прво, да ли ће или не послушати такав став. Искрено мислим да то није рјешење и не бих волио да се деси, али се бојим да се неки разуман приступ који смо ми из Савеза за промјене имали када је у питању референдум о Суду и све, помало губи, јер ми немамо аргумената. Након свега овога што се догађало, који сада наш аргумент може бити да неке радикалније потезе оспоримо?

ТВ1: Мислите на пресуду Орићу?

ИВАНИЋ: Управо због те пресуде Орићу и говорим. Невезано сада за саму ту пресуду, неко би морао одговарати – или неспособно Тужилаштво, које или није спремило или није имало доказе, или судске институције, ако је ту доминирала политика. Но, прихватити као нормално да нико не одговара за хиљаде жртава цивила који су тамо били, па чак ни по командној одговорности, чак ни симболички, просто се не може. Извињавам се, али то се не може! То је линија која се не смије прећи.

Вјерујем да ће се ствари поводом те пресуде радикализовати. Није ми драго што је тако, али мислим да неки разуман приступ који смо ми имали, има све мање аргументације. Наредних дана ћемо видјети шта ће се у тој области догодити.

ТВ1: Хоћете рећи да ће се сада опозицији бити тешко супротставити предсједнику РС Додику када су у питању овакве идеје?

ИВАНИЋ: Заиста се поставља питање са којим аргументима ми сада можемо негирати. Очекујем да се и са те стране доћи до разума, да се неће предлагати рјешења и мјере које немају смисла, али одговорност је доминантно на владајућој структури у Бањалуци да нешто предложи. Они имају већину, а све остало на нама је да видимо. Ако су мјере које они буду предлагали разумне, можда ћемо их ми подржати. Ако су неразумне, немам намјеру да стојим иза нечега што би био улазак у било какав авантуризам.

РС авантуризам не треба, али одговор мора постојати. Када погледате у историји шта се све у Суду БиХ догађало, а не говорим само о ратним злочинима, имали смо тако олако осуђивање политичара, па се послије показало да је то била чиста политика, да није било ниједног аргумента. Имате објективно недостатак страха да се било за криминал, било за ратне злочине, осуди иједан озбиљнији бошњачки политичар или генерал. То је потпуно неприхватљиво.

Мислим да је таквим одлукама институција БиХ све мање, јер нема повјерења. Ако нема повјерења, не можете народ држати силом да он силом мора поштовати те институције. Институције морају показати да их се треба поштовати због начина на који раде и одлука које доносе.

ТВ1: СДА је одговорила на овај Додиков приједлог. Кажу да би то било кршење Дејтонског споразума, те да би онда било доведено у питање све што је њиме прихваћено, па чак и ентитети.

ИВАНИЋ: Наравно, и једни и други ће сад почети да тако лупају, јер то одговара. Сад ће ови почети да глуме велике Бошњаке у одговору на Додика, Додик ће опет, једним дијелом присиљен објективним амбијентом, а једним дијелом јер му то политички одговара, ићи са тиме да је он тврди Србин који ће да каже не може то тако. Једни другима ће тако дизати рејтинг и то ће тако да расте. Разумни приступи ће добијати све мање на значају. Крајњи резултат свега тога је да ова земља стоји, да се не миче, да елементарне ствари, које бисмо требали радити свакодневно, не иду, али ваљда тако мора бити. Не знам како другачије да одговорим на такво питање.

ТВ1: Очито се заоштравају односи Бошњака и Хрвата. Драган Човић јуче је из Бањалуке поручио да између њега и Бакира Изетбеговића склад апсолутно не постоји.

ИВАНИЋ: Ту је цитирана моја изјава да је лажлни склад, не између њих двојице, него између Бошњака и Хрвата. Када се правила ФБиХ, то је промовисано као велики резултат, заједничка воља, искрено, но показало се да је ту било много лажног, јер сада имамо једну тему која ће доминирати наредних неколико година, а то је каква је позиција једног односно другог народа. Није то објашњење које ових дана можемо чути, односно да је то због избора. Избори са тим немају везе.

Овдје је у питању концепција – врло озбиљне концепцијске разлике које постоје и тиме је тај проблем пуно озбиљнији. С једне стране имате очекивања хрватских представника да хоће да бирају свог члана Предсједништва БиХ, али и цијели Дом народа, те да на такав начин, пошто сви закони морају проћи кроз Дом народа, хрватски народ диже и спушта руку, односно да гласа или не гласа, подржи или не подржи закон. С друге стране, код Бошњака имате очито страх да ће то онда значити блокаду и како један дио њих каже, то онда значи да би један народ који је четири пута мање бројан од другог, практично блокирао све.

Тај основни сукоб се показује, па онда имате сукоб поводом Пељешког моста, поводом Мостара, поводом Изборног закона, па сукоб поводом тога куда иде пут и која дионица ће се правити, затим сукоб око кладионица… То се свуда, на све стране шири.

Сматрам да је нужно донијети усаглашен Изборни закон. Без њема, нама се врло лако, милиметар фали, може десити да цијела БиХ постане својеврсни Мостар, једноставно да нема могућности да дође до конституисања власти. Ако не буде промјене Изборног закона, не видим како је могуће конституисати Дом народа ФБиХ. Без Дома народа ФБиХ нема новог предсједника ФБиХ, без предсједника и потпредсједника ФБиХ нема Владе ФБиХ.

ТВ1: Из ове перспективе, колико извјесним видите тај сценарио?

ИВАНИЋ: Према ономе што су ми правни експерти, који се баве Изборним законом, рекли, а отприлике ми кажу да се може извршити конституисање Предсједништва, те Представничког дома ФБиХ, Представничког дома на нивоу БиХ, чак и избор Савјета министара БиХ, јер он не подразумијева потврду Дома народа, али ту се стаје. Нема Дома народа, а када нема овог дома, нема ни закона, нема ниједне одлуке, јер се све то мора доносити у равноправном односу. То онда значи практичну блокаду. Формално, као нешто имате, али то што имате неће моћи ништа да ради.

ТВ1: Радите са Изетбеговићем и Човићем. Питамо Вам директно – колико је извјесно да се договор може постићи у одређеном року, до избора?

ИВАНИЋ: Мислим да је врло мало могуће. Мислим да су се сви кључни актери тако закопали у своје позиције да било који, који би сада покушао да нађе неко разумно рјешење, вјероватно би од највећег дијела публике којој се обраћа, свог бирачког тијела, био виђен као слаб. То је тако. Када се у јавност изађе са таквим темама, а прије тога се не договори, онда имате озбиљан проблем.

Ја сам човјек који је склон да увијек нађе рјешење, но, у ситуацијама по први пут сматрам да је то доста тешко и зато сам то и рекао. Мислим да српски представници не треба да улазе у то, јер шта могу – или могу додатно закомпликовати или могу стати на једну страну. На коју год страну да стану, без оне треће стране закон не може проћи, не може добити већину.

Ми као Срби исто имамо мотив да се Изборни закон промијени, посебо у ФБиХ, јер знате да Клуб Срба у Федералном парламенту годинама не може да се конституише у пуном обиму. Но, не мислим да треба да улијећемо и правимо два напрема један и у којој ситуацији.

ТВ1: Да је ситуација заиста компликована, а да су односи мучни, јасно се могло видјети и након састанка са предсједником Европске народне странке са члановима Предсједништва БиХ у Сарајеву. Дуго један странац није онако оштро критиковао домаћу власт.

ИВАНИЋ: Ја знам Јозефа Дола, ове године сам са њим имао три сусрета и сигурно спадам међу политичаре из БиХ који имају јако добру комуникацију. То је врло директан човјек, то није типични политичар, то је човјек који се у животу пуно мучио, човјек који и данас ради на селу и обрађује, али врло угледан и утицајан човјек. Мало је познат код нас, али то је човјек који држи најмоћнију групацију у Европском парламенту, то је човјек који свака три мјесеца организује радни ручак на који дођу буквално сви предсједници влада из партија десног центра, Јункер, Туск, сви кључни комесари. Ове године имао сам прилику два пута, а у овом мандату сигурно десетак пута, бити на таквим састанцима.

Он познаје прилике. Он је човјек који је стално на тим састанцима инсистирао на теми Западног Балкана, а унутар тога и БиХ. Када је видио глупости, не само ово што се сада догађа, него и у прошлости непотребних ствари типа пописа и слично, а када се са друге стране зна којим напором он треба да омогући да кључни европски играчи прихвате, дискутују и отворе врата БиХ, доживио је разочарење. Његова порука је да изгледа да он више мисли о БиХ, него ми који смо овдје.

Нажалост, мислим да је то тачно. Ми, кључни политички лидери, препустили смо се стихији. Једноставно смо пустили да нам матица носи и та матица вуче, а ниједан од лидера нема снаге да каже: „Не може тако! Идемо овако“, те да вратимо причу о компромису као једином могућем начину на који ова земља може функционисати. Ја нисам имао проблем, немам проблем у комуникацији са њим, јер у прошлости нисам креирао проблеме. Јесам одговарао на туђе изазове, али да сам ја креирао неки проблем, не вјерујем.

ТВ1: Ко је више био мета критика, Ви или Драган Човић и Бакир Изетбеговић?

ИВАНИЋ: Био је директан. Рекао је, разговарали смо у породици, а када породица има интерне проблеме, онда те ствари треба да остану у породици. Поштујем сугестију и нећу да препричавам шта је било.

ТВ1: Рекли сте да Бошњаци ово раде из страха, па Срби одговарају из страха, Хрвати желе Дом народа из страха… Је ли страх стварни разлог или нешто друго? Зашто страх с годинама расте умјесто да се смањује?

ИВАНИЋ: Могуће је да има и политичке тактике, али бојим се да би то било превелико потцјењивање проблема. Наравно, има и тактике. Најлакше је освојити власт када сте тврди, оштри, ударате, имате имиџ да имате став… Али не мислим да је само то. Мислим да заиста постоји страх, једним дјелом оправдан. Рецимо страх у РС од укидања постоји. Јасно је да је једном дијелу бошњачке политике то циљ. Мислим да није реално. Као што је јасно да код Хрвата постоји страх од прегласавања. То се и десило. Неки примјери су давали аргументацију. Разумијем и Бошњаке који имају страх да, ако баш пусте све, да ће све престати и они мисле да само они воле БиХ и да је нико други не воли, па да је онда неће бити.

Кључ је повјерење за опстанак и функционисање БиХ. Мање превара, а више искреног разговора и компромиса. За компромис морате имати лидере спремне на то. Када нас је Папа питао како то функционише, тада смо поштовали правило да имамо пуно разлика, али их, рекао сам му, држимо унутар себе, а у јавност излазимо само са онима којима смо сагласни. Онда је рекао – то вам је као у браку.

ТВ1: Рекли сте да се РС може сачувати ако буде имала јаку економију и ако буде комуницирати са страним представницима, те ако народ буде остајао у том бх. ентитету. Је ли то данас случај? Званична влас каже да су сви параметри у порасту, а за разлику од времена када је на власти био ПДП и СДС.

ИВАНИЋ: Оно што сам се од њих наслушао у стању у економији, просто не могу да схватим. Врхунац измишљања је да смо данас били задужени мање него тада. Не да су више задужени него су у питању огромни износи, можда и више од милијарде. Има неких помака. Ко се пита како је повећан извоз. Да ли би га било да није било договора с Турском о извозу меса.

ТВ1: То је министар Шаровић.

ИВАНИЋ: Цијела структура. Вјерујте ми да знам како је било, јер је договарано с Ердоаном на вечери током посјете Сарајеву. Нико не каже да је дошло до извоза брашна у ту земљу, па сирева… Сада пилетина… То је огромна шанса за четири предузећа. Шаровић је успио ријешити да добијемо слободан извоз поврћа и воћа у Русију иако је било злоупотреба. Има доплриноса и људи који су о томе мање говорили. Нажалост, нема развоја. Цијеним термоелектрану и путеве, али и једно и друго је изграђено кредитима који се морају враћати.

ТВ1: Требају ли се градити акцизама?

ИВАНИЋ: Савез за промјене је рекао – ако омогућите плави дизел, јер ће акцизе поскупити гориво, гласали бисмо. И ако паре буду ишле искључиво за изградњу аутопутева. Ни власт у Бањалуци није жељела то, ни ММФ, па Савез није за то гласао, али јесте СНСД. РС је обезбједила довољно гласова, али их нема међу Бошњацима.

ТВ1: Вјерујете ли да ће бити усвојене?

ИВАНИЋ: Не. Онај дио заступника који је остао вјеран СДА је сам. Нема више ни СББ-а, ни љевице… Ко ће обезбиједити потребан број гласова. Види се да СДА и не инсистира да тај закон иде јер се боје да ће пасти, па ће опозиција рећи – видите да немате већину…

ТВ1: У Београду Ердоан и Вучић оснивају Савјет за сарадњу. Турски инвеститори ће у Краљеву запослити 2500 људи. БиХ позивају да што прије завршимо пут Сарајево – Београд, а ми никако да се договоримо око трасе.

ИВАНИЋ: Бојим се да се и нећемо договорити. И то се претворило у пуку политику. Не разумије се да тај пут иде на Устипрачу, па да се направи прикључак из Горажда и онда на Вишеград и даље. Битка је сад, јер ако иде туда, онда је РС нешто као добила, а није. То је глупост. Пут треба да иде гдје је најкраће и најлогичније. Сумњам искрено да ће бити тако и да се код нас логичне ствари могу догађати. Било би логично када нам обећавају и једни и други да ће помоћи, да се и договоримо. Нажалост, у ирационалним условима рационалан приступ не пије воде.

ТВ1: Не знам јесте ли песимистични или реални?

ИВАНИЋ: Немам разлог да говорим другачије од онога што је стварни живот. Посебно на почетку мандата сам био оптимистичан. Онда су се почеле догађати ствари које су ме довеле у ситуацију да немам аргумената да будем такав. Примјер је попис. Без икакве потребе је дошло до нарушавања принцима да нико никога не може прегласати. Десило се и доказало да је тих 200 хиљада људи било погрешно пописано. Без разлога и потребе. И како онда бити рационалан и градити другачији амбијент, а мислим да је то потребно. Важније је да се договоримо и кренемо у изградњу пута од којег ћемо имати користи, него да трошимо дане, мјесеце у препирци.

ТВ1: Помажате ли Ви Сарајеву или Додику? Додик вас оптужује за једно, Сарајево за друго?

ИВАНИЋ: У Сарајеву сам велики српски националиста који је посебно разочарао Бошњаке, а у Бањалуци Додик покушава, али не успјева, да ме прогласи неким ко је слаб Србин који слуша некога… Заступам своје ставове и остављам суду јавности да процјени да ли сам тај посао радио добро или не. Немам намјеру никоме да се прилагођавам. Ономе у шта вјерујем иза тога стојим. Не обазирем се на примједбе нити једних нити других. То ми показује да добро радим, јер није лоше ако су критични и једни и други.

 

(Вијести.ба)

ПДП РС