Гост Дневника ТВ1 био је Младен Иванић предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине. Иванић говори о политичкој кризи у БиХ, ревизији пресуде и њеним импликацијама, легитимитету агента Сакиба Софтића, односима између политичких лидера Срба и Бошњака али и односима између два народа.

ТВ1: У посљедњих неколико дана чујемо да односи између Срба и Бошњака никада нису били гори. Зашто се политички манипулира односима између Срба и Бошњака?

ИВАНИЋ: Дефинитивно односи између политичих лидерима нису добри али не бих занемарио импликације такве врсте атмосфере и на обичне људе. Чињеница је да постоји страх и нека врста нелагоде и ја не бих сада правио ситуацију у којој је народ добар, а само су политичари лоши. Тачно је да су политичари неодговорни али има и лошег амбијента и међу обичним људима. Волио бих да мени неко нађе једну ствар коју сам урадио, а да није била одговор на туђи изазов. Све што сам радио увијек је био одговор на неког другог.

ТВ1: Сад се већ враћамо на причу о постројавању припадника Оружаних снага.

ИВАНИЋ: И то је била реакција, али није било противуставно. Све је урађено у складу са процедурама и ја нисам радио ништа паралелно. Све што сам радио било је у складу са институцијама, обавјештено је министарство, заједничка и оперативна команда и све је урађено у складу са законом. Показат ће вријеме да је тако било.

ТВ1: Односно истрага која се води.

ИВАНИЋ: То морате питати Тужилаштво, али ако је та пријава знак да ће неколико лидера из Сарајева добити легитимитет у својој средини нека им је халал било.

ТВ1: Зашто се случај подношња ревизије политизира?

ИВАНИЋ: Ја од тима који каже да је тим БиХ нисам добио никакав захтјев за разговор нити било какав папир, нити сам имао прилику да на неком састанку изнесем свој став, зато што је све рађено паралелно. Та структура која се позива на БиХ је игнорисала мене као предсједавајућег и када ја кажем да то није у складу са нормалним понашањем. Оптужују ме да сам против права жртава. Како знате када нисам имао прилику да се изјасним. У овом случају су се апсолутно игорнисале институције зато што је господин Изетбеговић осјетио да не би имао већину у њима и онда је практично онемогућавао да се институције о томе изјасне него су се изјашњавале неформалне групе грађана, а онда се ја који сам тражио сједницу и ставио приједлог одлуке оптужујемо да смо против институција и да не уважавамо интересе свих.

ТВ1: Изетбеговић је казао да је Иванић одбио да на дневни ред стави било какву одлуку која се тиче одлуке Предсједништва из 2002.године којом се ограничава право заступања агента Софтића.

ИВАНИЋ: Сваки члан предједништва има право да сазове сједницу. Изетбеговић је могао тражити сједницу са својим приједлогом одлуке ако му нешто у мом пријелогу није одговарало, зашто то није урадио.

ТВ1: Шта би Ви урадили ?

ИВАНИЋ: Сигурно не би овако како је он урадио. Одлука је донесена ван институција. Позивање да се то не треба радити зато што је одлука о именовању агента донесена 2002.године је погрешна и видјет ћете да је погрешна. То кажем на основу искуства ревизија. Ревизије су у свим досадашњим случајевима тумачене као нови поступак и ко ишта зна о адвокатури зна да онај ко је учестовао у претходном поступку мора добити ауторизацију за ванредни правни лијек. Не може један човјек имати право да послије толико година сам без званичне подршке иједног органа о томе да одлучује. Шта би било да је агент ушао у психичке проблеме или да се не дај Боже нешто десило, и зато говорим. Немогуће је то објашњвати тиме што се 2002.године дала сагласност и послије тога ништа. Овдје су у питању односи између држава али и унутар БиХ. Ја не браним Србију, ја браним начин доношења одлука у БиХ.

ТВ1: Били сте у Београду.

ИВАНИЋ: Јесам и увијек ћу на позив отићи, али хоћу да вам кажем да је и из међународних институција била сугестија да се ревизија не подржи. Што не бих отишао, шта је проблем. Ако Изетбеговић може отићи у Истамбул, а не критикују га колико знам, а кад ја одем у Београд онда се ја критикујем.

ТВ1: Нису исте околности када поредите те двије ствари, али да се вратимо на суштину. Шта би урадили Ви да сте били на мјесту Изетбеговића, да ли би тражилчи истину о страдању Срба у БиХ?

ИВАНИЋ: Да, али кроз институције као што сам тражио и сада. Тражио сам комисију за испитивање страдања свих у Сарајеву, не само Срба, и нисам је добио а знате зашто? Зато што један дио људи из реда бошњачког народа рекао не могу се само жртве гледати, треба се гледати и материјално разарање, па ћемо поредити мртве са разореним зградама. То су ми рекли они који су бли у тој комисији и та комисија никада ништа није урадила. Ја сам то тражио кроз институције а добио блокаду.

ТВ1: Ви сте имали сусрет са Сакибом Софтићем?

ИВАНИЋ: Јесам и то на мој захтјев.

ТВ1: То је непознаница.

ИВАНИЋ: Ја сам то рекао на пресу, да сам га назвао и рекао да по мом мишљењу он нема легитимитет. Мени је занимљиво да ми нико није приступио као предсједавајућем Предсједништва да ме о томе обавјести. По дефиницији о томе сам требао бити на другој страни. Јако пуно је тема отворено и начином на који је ревизија рађена. О њој ће одлучити суд и рећи је ли то легитимно или не али посљедице због начина доношења одлуке биће дуготрајне. Показало се да постоји структура која вјерује да има право у име БиХ сама без јавности. Страшно ме изненадило да једна ствар ако постане пракса ће срушити бх.дипломатију, а то је наређење из Изетбеговићевог кабинета бошњачком амабсадору да не поступа по захтјеву министра из реда српског народа. Да ја сад зовнем све амбасадоре и кажем да ниједан допис господина Звиздића не може ићи док се о њему не изјасни Предсједништво био би изложен салви критика. Када ја будем слао писмо морат ћу га послати путем изасланика а не радовном поштом. Ту ће бити изнесен мој став као предсједавајућег да институције БИХ о овоме нису разговарале а нису, да Софтић нема легитимет јер нема и нико ме не може зауставити. Нећу рећи да то радим у име Предсједништва и у име БиХ као Изетбеговић него као члан Предсјендиштва и предсједавајући у овом моменту.

ТВ1: Сви се слажу да је ова ситуација произвела политичку кризу. Зашто се стиче утисак да политички представници из РС-а и Србије не желе да се коначно стави тачка на ратне злочине и ратна дешавања у БиХ?

ИВАНИЋ: Зато што је разних ствари било у прошлости и никада нису искрено схваћене. Два пута сам био у Сребреници. То никада није схваћено као чин помирења. Господин Тадић се извињавао више пута и ни то није прихваћено као чин помирења. Господин Вучић је отишао и био нападнут тамо. Шта год се радило није било прихваћено као стављање тачке на и. Како год да се заврши и какву год одлуку Суд буде донио, код наших народа остат ће различите слике . Свака страна ће мислити да је жртва и таквим оклностима очекивати да се прихвати да постоји само једна жртва је потпуно нереално.

ТВ1: Ту сте управу да су политичари из српског народа посјећивали Сребеницу. У исто вријеме имате негирање да је почињен геноцид у Сребреници, негирање пресуда хашког трибунала, Суда БиХ, додјељивање признања ратним злочинцима, студентски дом који се зове по Радовану Караџићу.

ИВАНИЋ: Слажем се да ту има пуно провокација које су непотребне, ја сам се трудио да их не радим.

ТВ1: Како онда ријешити проблем. Неко мора ставити тачку на то. Зашто то не би био Међународни суд правде?

ИВАНИЋ: Урадио је већ, ако сте чули образложење да тиме није испуњена потпуна правда. Очекује се да је само оно што једна страна мисли само истинска правда. Правда је остварена пресудом. То што је тамо речено је нешто што је међународна институција мислила да је правда. Објашњење да то није потпуна правда и да се зато мора ићи у ревизију па да видимо шта ће бити по мени је јако погрешно.

ТВ1: А зашто?

ИВАНИЋ: Зато што нико не зна шта је аргумент, шта је конкретно база и основа. Начелна је то прича, вјерујте ми. Не вјерујем да су се у задњих десет година круцијалне ствари десиле у задњих шест мјесеци. Имали сте толико суђења, од Караџића, до неких других. Претпостављам да ови који су у тиму да фино зарађују. Ми не знамо колики су им хонорари. Шта би они имали против да то подигну. Не знамо ко је одредио тим и ко је донио одлуку да улази у тим. Маса ствари има којима нико није хтио да се бави.

Оно што мене брине је то, шта је сада излаз. Нас чека неколико мјесеци у којима треба тражити излаз из овог. Ја га очекујем од Предсједништва. Сазвао сам сједницу са темом, да ли ће БиХ поднијети захтјев или не. Сједница је одржана и сједницу је напустио Изетбеговић. Нисам ја напустио органе. Ваљда он треба да каже, нисам ја бојкотовао органе, он треба да каже шта је сада излаз.

ТВ1: Зашто српски представници у Предсједништву нису никада од 2007.године ставили на дневни ред питање статуса агента?

ИВАНИЋ: Стављали су. И рећи ћу вам ако вас већ интересује хисторија. 1993. је поднесен захтјев од тадашњег предсједавајућег Предсједништва Алије Изетбеговића. И тада је то било питање, пошто је једно изабрано прије рата а друго у току рата, било је питање његовог легитимитета. УН су одговориле да је он за њих предсједавајући а то значи суверен државе и прихваћено је. 1999. Суд тражи од БиХ да се изјасни остаје ли при тужби, прегласавањем два на према један остаје БиХ при тужби. Господин Радишић покреће витални интерес и РС тражи то, засједа НС РС, Суд каже да њих не интересују унутарњи односи и уставност унутар БиХ, да је за њих став о суверену и ставља са даље са процедуром. Када се Софтић именовао опет је било два према један. За нас је након пресуде све било завршено.

ТВ1: Да али знате и сами да је након пресуде био простор за подношење ревизије.

ИВАНИЋ: То прво морате питати оне људе који су у то доба били. Од момента када сам ја био, предузео сам мјере да укажем да ревизија није прави начин. Након што сам сазнао да је продужен уговор финансијски са господином Софтићем, а то је било прошле године – значи до прошле године није ништа се радило – онда у таквим условима ко је могао? Ја кад бих сада поставио на дневни ред оспоравање легитимитета, ја бих дао легитимитет.

ТВ1: Да је Србија усвојила декларацију о геноциду, да је имала другачији однос послије пресуде према БиХ, да ли би дошло до ревизије?

ИВАНИЋ: Да. Србија се извињавала за злочине, долазила у Сребреницу и овдје се томе не вјерује, не би се вјеровало ни тој декларацији.

ТВ1: У многим стварима Вам вјерујем али мислим да овдје нисте управу.

ИВАНИЋ: Поново ћу се вратити на оно што су људи из Србије радили. Мислим да у задњих десет година од стране Србије није било ниједне ружне ствари која је везана за Бошњаке. Ниједне ружне изјаве и става. Пуно отворених понуда чак и позива и ја вјерујем да је суштински предуслов за мир и стабилност на цијелом Балкану добар однос између Бошњака и Срба и да на томе треба радити јер моја генерација и генерација Изетбеговића за то више нема шансу. Мислим да смо ту шансу пропустили. Мислим да се неће брзо појавити особе које имају ауторитета да то ураде. Ја сам то хтио на почетку мандата. Предлагао сам да обиђемо мјеста страдања, да само ћутимо и поклонимо се, да вјерски лидери одрже молитву у присуству осталих а то је пропало а вјерујте није због мене. Али мени је савјест мирна. Радио сам на начин да не увриједим и не провоцирам, али када осјетим да неко удара на моје право ја ћу то бранити.

ТВ1: Очито је да смо сви осјетљиви. Неко ће рећи да ви ударате на право жртава.

ИВАНИЋ: А зашто то кажете када никада нисам имао прилику да се изјасним. Гдје сам ја то рекао и за то дигао руку. Ти који ме критикују нека ми кажу гдје сам ја то урадио.

ТВ1: Је ли то значи да би Ви гласали да се иде у ревизију да је на дневни ред то дошло?

ИВАНИЋ: На хипотетичко питање нећу одговорити, али зависи шта пише у аргументу. Немојте заборавити да је било српских лидера који су доносили врло тешке одлуке.

ТВ1: Зашто их нема сад. Зашто је господин Чавић био изопћен само што је у једној реченици поменуо геноцид у Сребреници?

ИВАНИЋ: Знам који је терет господин Чавић носио, и скидам му капу, јер је у питању човјек који је имао храбрости. Откуд ви знате да ја не би имао храбрости да су ми предочени адекватни аргументи. Од мене је све скривано. Не само од мене. Не кажем да бих. Али ја сам отварао теме институционално. Је ли мислите да је мени било једноставно заказати сједницу са оном темом. Ја сам је заказао и сједницу је напустио Изетбеговић а не ја.

ТВ1: Због погрешне формулације дневног реда.

ИВАНИЋ: Није погрешна. Одлука је гласила: „БиХ подиже тужбу.“

ТВ1: Зашто Драган Човић није био ту?

ИВАНИЋ: То морате питати њега.

 

ПДП РС