http://pdp.rs.ba/ivanic-o-danu-republike-dodikovoj-izolaciji-srbiji-i-rusiji-nikolicu-u-sarajevu/

Моја намјера је била да сачувам јединство ОС БиХ, да сачувам дигнитет српских војника унутар ОС БиХ и да покажем да не треба на силу пресијом једни другима да радимо.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић у интервјуу за поручио је да је ангажовање припадника ОС БиХ 9. јануара у Бањалуци било законито, у складу са прописима и нормама.

-Хистерија која се јавила овим поводом заиста је прешла све мјере и размјере и показује непознавање правних аката и невјероватну арогантност критичара који су ишли према мени. Ја сам сувише озбиљан политичар да бих урадио било шта што је супротно закону, истакао је Иванић.

 

На извјестан начин, тренутно сте предсједник државе.

-Један од три члана Предсједништва БиХ.

Први сте човјек у Предсједништву БиХ. Постројавање припадника ОС БиХ у Бањалуци 9. јануара окарактерисано је као атак на државу, мини државни удар, непоштивање Устава БиХ, одлука државних институција, подривање суверенитета државе, злоупотреба ОС БиХ у политичке сврхе. Ви сте легалиста. Зашто сте прекршили Устав и бацили под ноге државне институције?

-Апсолутно ниједно. Члан Предсједништва БиХ има право на Почасну јединицу. Ја сам то своје право искористио, као што га мој колега Бакир Изетбеговић користи када полаже цвијеће на мезарје, односно на гроб Алије Изетбеговића. Мени његова употреба те јединице тамо није сметала, не смета ми, сматрам потпуно природним да то ради, али онда очекујем да сви други схвате да је природно да ја имам право употријебити јединицу која наставља традицију Војске РС тамо гдје ја мислим да је природно, логично и нормално.

У овом конкретном случају ниједан правни акт није прекршен, све је испоштовано до краја у складу са процедурама и нормама које регулишу употребу Почасне јединице. Ја сам тражио Почасну јединицу, о томе обавијестио Министарство одбране БиХ, Министарство одбране обавијестило је Заједнички штаб, а Заједнички штаб Оперативну команду и све је урађено у складу са прописима који регулишу ову област.

Било је приговора из ФБиХ о томе зашто није тражен састанак Предсједништва БиХ. Састанак Предсједништва БиХ никада у историји ове институције није одржан поводом употребе Почасне јединице. Сви ти приговори показују непознавање прилика и правних норми. Ја сам сувише озбиљан политичар да бих урадио било шта што је супротно закону.

Неки су ми опет приговарали што то није Почасна јединица у плавим одијелима, зашто је то била Почасна јединица Пука. Они морају прочитати норме које одређују употребу Почасне јединице, па ће знати да се почасна јединица постројава када члан Предсједништва БиХ или неко од високих званичника посјећује Министарство одбране, када се посјећују касарне и војне локације, те када су присутне међународне посјете. У свим другим случајевима, почаст дају ниже јединице, нижег нивоа, а то се није десило једном, већ много пута. Ја сам тражио Трећи пук и то је опет било потпуно у складу са правилима и нормама.

Желите ли рећи да све што се дешавало 9. јануара 2017. године легално, по Уставу, да нема никаквих проблема, премда је Уставни суд БиХ донио одлуку да се Дан РС може обиљежавати, али не да то буде 9. јануар?

-У РС овог тренутка на снази је Закон, који регулише шта се догађа 9. јануара. Устави суд БиХ је претходни закон ставио ван снаге и власти РС су ту одлуку провеле доносећи нови закон. Ако неко сматра да тај нови закон опет није у складу са Уставом, онда се процедура зна. Та процедура је поновно подношење апелације Уставном суду БиХ, након чега Устави суд процјењује карактер закона, да ли је у складу са Уставом или не. Онда ћемо се тако играти наредних 50 година. Ако би Устави суд рекао да ни овај закон није у складу са Уставом, онда би опет био промијењен закон, па не би био Дан Републике, него би био дан оснивања РС, па ако би и то било оспорено, онда би био дан осамостаљења, самосталности, слободе РС. Тако можемо наредних 50, 60 година.

Суштина је да се схвати да нико никоме у БиХ не може наметати датуме и да, ма колико се мени неки датуми у ФБиХ не свиђали, поштујем право људи из ФБиХ да их славе. Очекујем само исти однос према мени. Као што сам сагласан са сваком, коју год употребу јединица Другог пука, који наставља традицију Армије БиХ, одреди Изетбеговић или неки други члан Предсједништва БиХ, тако заиста очекујем да такво право имам и ја, јер је то једино нормално у овој земљи.

Хистерија која се јавила овим поводом заиста је прешла све мјере и размјере и показује непознавање правних аката и невјероватну арогантност критичара који су ишли према мени.

Ипак, политичке тензије дижу они који оспоравају 9. јануар, а не они који оспоравају одлуку Уставног суда БиХ. Зар то није класична замјена теза?

-Ми смо имали прославу Дана Републике задњих двадесет година а да није било никаквих посебних проблема. Имали смо и присуство међународних институција и то је било ушло у неку потпуну рутину. Оспоравањем тог датума се ушло у једну класичну политичку битку на тему у којој у Босни и Херцеговини не може бити побјеђених. Не може бити побједника, не може бити поражених и оних који славодобитно кажу да су побиједили. Постоје правни механизми, рекао сам вам ја, оспорен је један закон, донијет ћемо други, оспори се други донијет ћемо трећи, и ићи ћемо тако наредних стотину година а то ничему не води и апсолутно никакве користи нема. Амбијент је данас лошији него што је био али нисам га ја произвео таквим.

Ко га је произвео?

-Ја мислим да је само отварање те теме кроз апелацију господина Изетбеговића, отоворило негативни амбијент. Знало се да о томе не може бити јединствених погледа и свјесно се ишло на стварање овог амбијента. Ја ниједном својом одлуком нисам произвео проблем у Босни и Херцеговини. Увијек сам реаговао на туђе потезе. Морате знати да на туђе потезе који угрожавају достојанство народа којем припадам, ја ћу реаговати оштро, али сам да својим одлукама производим негативну атмосферу, то сигурно нећу.

Господине Иванићу, ми се увијек у Босни и Херцеговини већ двије деценије бавимо углавном посљедицама, а никада узроцима. Девети јануар као дан РС, вријеђа осјећаје Хрвата и Бошњака. Деветог јануара 1992. године и након тога догађаји знамо куда су водили: Од ратних злочина, логора, страдања, нестанка људи, геноцида и пресуда. Чак преко двије хиљаде година казни је изречено за почињене ратне злочине. Моје питање је врло једноставно. Зашто политичари у РС немају храбрости суочити се са тиме и у име будућности и Бошњака и Срба и Хрвата, одрећи се 9.јануара, који вријеђа Бошњаке и Хрвате?

-Ваш питање показује сву апсурдност приче о уставности овога или онога. Уставни суд је оспорио закон и рекао да закон у своме садржају није уважио равноправност, али није оспорио 9.јануар, али ви сви полазите од претпоставке да је оспорен датум и то је највећа грешка. Колико ја знам 9.јануара није било рата у Босни и Херцеговини. Рат у Босни и Херцеговини је настао касније. Са треће стране, први март је дан који мени из хиљаду разлога, мени и припадницима српског народа, није прихватљив, а апсолутно ми не смета да се слави у ФБИХ ако то неко хоће.

Полазећи од претпоставке да је ваш однос према 9. јануару једини исправан, ми улазимо у фазу у којој онда нема договора. Ви ћете вјечито покушавати да оспорите 9. јануар, а ја ћу вјечито покушавати да га одбраним и ми ћемо стално бити у сукобу. Ја само тражим да ви имате однос према томе датуму који ја имам према првом марту. Желим да имате однос према мом прву да употријебим јединицу пука како мислим и заиста сам сагласан са начинима на који се то употребљава када је Изетбеговић или неки други члан Предсједништва у питању. Ја ништа мимо тога не тражим. Ви ипак тражите, вама ипак није споран ни први март, али јесте 9. јануар. Вама није спорно када је јединица на мезарју Изетбеговића, а јесте спорно када је на прослави у Бањалуци. Мислим да је то двоструки аршин, а да ја имам исти аршин.

Ви сада од мене тражите да ја будем адвокат Бакира Изетбеговића а мени то не пада на памет, и то заиста не желим, али овдје имамо одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине а у вези мезарја Изетбеговића нема никакве одлуке. Међутим када сте говорили о Уставном суду Босне и Херцеговине, ево изјаве који је пренио и Б92: Уставни суд Босне и Херцеговине није оспорио право РС да слави Дан Републике, али то не може да буде 9.јануар. То је изјава коју су пренијели сви медији у држави.

-А ко је то рекао?

Став суда Босне и Херцеговине и став суткиње Палаврићке.

-Можда је то став суткиње Палаврићке, али то не чуди. То формално-правно није став и у крајњој линији РС је донијела нови закон и то је начин на који је она мислила да се проводе одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине. Ако нешто у том новом закону није уреду, ред је да се онда поново крене у исту процедуру и да се у правној норми то оспори. Ја не знам да има икакве нове процедуре и да је то ико почео да оспорава, и док год је тако за мене тај закон важи.

Поруке током обиљежавања Дана РС-а су биле жестоке. РС је у изјава појединих званичника попут Додика и предсједника Србије Томсилава Николића третирана као држава. Је ли РС ентитет или држава?

-Република Српска је, како то Устав јасно каже, ентитет у оквиру Босне и Херцеговине.

Како онда кометирате такве изјаве господина Додика који иде корак даље и пријети издвајањем РС-а од Босне и Херцеговине, припајање Србији итд.?

-Ја могу коментарисати само своје изјаве. Туђе изјаве не коментаришем, и мислим да сам поводом Дана Републике имао врло избалансиране изјаве које врло добро знам шта значе. Што се мене тиче као што у овом тренутку није могуће укидање РС, тако није реално очекивати да у овом тренутку постоји нека независна РС. То сматрам непотребним причама и сукобима. РС јесте ентитет у оквиру Босне и Херцеговине, ентитет који има врло снажене елементе властите самоуправе и за мене је то са позиције равноправности српског народа сасвим довољно.

Подржавате ли такву идеју Милорада Додика?

-Опет понављам, Додик има своје идеје, а ја имам своје. Малоприје сам рекао шта мислим, а немам потребу да коментаришем његове ставове. Да мислим све што и он мисли, вјероватно бих био у његовој партији. Пошто нисам, не дијелим увијек његова мишљења. Сваки пут морам одговарати на коментаре о томе шта је Додик мислио. То питајте њега, а не мене. Нисам ја ту да коментаришем његове ставове.

Како видите изјаву Томислава Николића, предсједника сусједне државе, о томе да је РС држава? Је ли то добра порука, је ли то у интересу стабилизације односа?

-Ми се сад можемо играти са стварима или-или. Суштина је да РС има елементе државности, а то сам више него јасно рекао – РС има полицију, Фонд ПИО, Фонд здравственог осигурања, Владу, читав низ ствари. Питање је ли држава или није, врло је јасно да има елементе државности.

Чуди ме да нисте поменули изјаву предсједника Николића која каже да нема успјешне РС без успјешне БиХ, као што успјешне БиХ нема без успјешне РС. Мислим да је то коректна, фер, лијепо извагана изјава, која очитно никоме није привукла пажњу.

-Привукла би можда пажњу да није било ове изјаве прије, али је то очито политика топло-хладно.

Мислим да у Сарајеву треба бити мало реалнији и покушати направити варијанту која није или-или. Од свега овога што се догађа, највећу штету нема РС, највећу штету има БиХ. Сваким новим сукобом, мање је БиХ, а те сукобе производе они који су у име БиХ. Мислим да је то погрешно.

Иако ће многи, па чак и из Савеза за промјене, рећи да оваква политика Милорада Додика води у изолацију РС.

-Понављам, не дијелим сва Додикова мишљања. Разликујемо се у хиљаду ствари, али у неким стварима имали смо заједнички став. У историји колико сам члан Предсједништва БиХ, имали смо заједнички став о три ствари. Прво, о погрешном прегласавању код пописа. Показало се да је то била глупост. Рекао сам о погрешном приступу Дану РС и иза тога сам заиста стајао.

У свим осталим стварима – у економији, у тешким ријечима, у бацању изазова, Додик и ја се разликујемо и не дијелимо исто мишљење. То што он говори, не значи да то мисле сви политичари у РС. Напротив, мислим да сам се у ове двије године трудио да водим разумну политику, али кад дирнете у понос, као што то очекујем и од бошњачких политичара, нормално је да се браним.

Нашао сам начин како сам сачувао понос и достојанство народа којем припадам. Замислите шта би се десило да Пук није био тамо? Јесте ли уопште размишљали о томе да је тамо било више стотина војника којима свакако истиче уговор, који иду у пензију, а који су сами на своју руку могли тамо доћи? Је ли ви нисте схватили да је овдје потпуно испоштован ланац команде? Све је потпуно претворено у неку другу врсту слике и оцјене. Та црно-бијела варијанта којом се приступа у свему овоме мене највише изненађује.

Ко је крив за ту црно-бијелу варијанту?

-Општи амбијент, политичари прије свега, а добрим дијелом и медији, јер је далеко тежа реакција медија била у овом случају, него што је била од политичара. Желио бих да се захвалим свим разумним официрима који су врло добро знали да се овдје не нарушава никакав ланац команде, а који су издржали огроман притисак и професионално се понашали, из сва три народа. Ја ћу се трудити да тако раде и у времену које долази.

Јесте ли о тренутној политичкој ситуацији разговарали са остала два члана Предсједништва БиХ?

-Од Божићног пријема у Предсједништву нисам, јер нисам имао прилику да се видимо. Идуће седмице имам намјеру.

Божићни пријем био је 5. јануара. Од тада нисте имали комуникацију, иако је ријеч о врло озбиљном проблему у држави, бар се тако третира и представља у јавности?

-У једном дијелу јавности се то тако третира и представља, иако ће добри познаваоци прилика схватити ово што сам рекао. О свему је било обавијештено и Министарство одбране. Ако Сеад Јусић треба да сноси одговорност због нечега, онда треба да сноси одговорност због тога што је покушао да оспори мој захтјев. Не може се то урадити, јер је он био у складу са законом. Упознат је био Заједнички штаб, те Оперативна команда. Ништа није било скривено, никакви паралелизми нису били. Са тог становишта, морам вам рећи да не видим никакав разлог за стварање таквог амбијента.

Јесте ли се чули са високим представником Валентином Инзком?

-Не.

Није Вам се још извинио?

-Не треба се он мени извињавати. Не разумијем шта је то тешко рећи – погрешно је схваћена моја изјава, нисам поредио НДХ и РС. Шта је ту проблем? Ако он то не каже, значи да се не ограђује од начина на који је то схваћено. Како ћу онда комуницирати? Је ли треба да кажем да је у праву?

Ужива ли предсједник РС Милорад Додик подршку Србије и Русије у намјери да се РС отцијепи од БиХ?

-Мислим да не. Врло јасно не, и знам да не.

Имали сте сусрет са амбасадорицом САД у БиХ. Врло је штуро саопштење за јавност након састанка. Можемо ли знати о чему сте разговарали и шта су закључци састанка?

-Разговарали смо о ономе што је речено – о политичким приликама. Ја не спадам у људе који препричавају састанак, али вам морам рећи да уопште није био непријатан састанак.

Је ли ускраћивање визе Додику знак да Додик дефинитивно не ужива подршку америчке администрације?

-Не мислим да је то ишта ново. Мислим да је то познато свима. Не волим што је предсједник РС, ма како се он зове, у таквој ситуацији, али вјероватно је то посљедица начина на који је он до сада водио политику.

Јесте ли извођењем припадника ОС БиХ 9. јануара показали Милораду Додику да сте од њега мудрији, јачи, паметнији и сналажљивији политичар у БиХ?

-Ако то неко тако доживљава, то није била моја намјера. Моја намјера је била да сачувам јединство ОС БиХ, да сачувам дигнитет српских војника унутар ОС БиХ и да покажем да не треба на силу пресијом једни другима да радимо.

Много људи то јесте тако доживјело, али то није била моја намјера. Моја намјера је била да сачувам заиста дигнитет српских војника, официра и подофицира у ОС БиХ, да нађем начин да их заштитим да не буду они ти који ће платити цијене, а да сачувају ауторитет у својим срединама. Заиста сам се трудио да направим оно што је био компромис, најбоље могуће рјешење у ситуацији која је била више него шизофрена, без разлога.

Тензије у регији су у порасту. Односи између Србије и Хрватске нису добри, односи између Србије и БиХ такође, као и између БиХ и Хрватске. Србија и Хрватска се наоружавају. Знамо политичку ситуацију у БиХ. Куда нас воде оваква дешавања – у нове сукобе, подјеле?

-Прије неколико мјесеци изашао сам са приједлогом да би било добро имамо тројни састанак премијера, предсједника и чланова Предсједништва БиХ и предсједавајућег Савјета министара БиХ. Међутим, то није наишло на позитиван одговор ни у Загребу ни у Београду. Када немате одговора, не можете инсистирати на томе.

Искрено мислим да би то било потребно, јер дуго сам у политици, али какви су тренутни односи и рјечник, ја их се не сјећам сигурно у задњих 14 или 15 година. То је огроман корак назад. Требаће велике снаге да се направи корак напријед. Могао би један од искорака бити предстојећа посјета предсједника Србије Николића Сарајеву.

Шта уколико се откаже посјета?

-То би било други пут у истом мандату. Мислим да ћемо онда имати озбиљан проблем, да ће сви проблеми који смо до сада имали бити ситни у односу на тежину проблема који бисмо тада имали.

Када кажете озбиљан проблем, на какав проблем мислите? Како може ескалирати проблем?

-Је ли ви мислите да је заиста нормално два пута отказивати посјету предсједника сусједне земље, а трећина становништва у вашој земљи у том предсједнику види некога ко им је симпатичан и драг? И да је то тек тако могуће урадити без икаквог размишљања? Ако је то вама нормално и ако мислите да то не треба, те да то неће изазвати никакве проблеме, онда мислим да се сви скупа грдно варате. Не видим разлог зашто би се то отказало. Ако се има нешто рећи Николићу, зар није боље да му се то каже у лице?

Дакле, да му се каже у Сарајеву?

-Наравно.

 

ПДП РС