Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић не очекује да ће Босна добити статус кандидата током идуће године, иако је истовремено увјерен да ће успјети да одговори на упитник Европске комисије.

БиХ је ове године имала неколико позитивних и неколико негативних ствари, резимирао је одлазећу 2016. годину.

Позитивне ствари јесу подношење апликације и позитивно је и то што смо добили прихватање апликације и што смо добили питања на која треба да одговоримо. То је значајан искорак за БиХ, јер смо ми у односу на друге земље региона далеко заостајали“, казао је Иванић у интервјуу Тањугу.

Једна од негативних ствари, према његовим речима, био је приступ попису, пошто је тада први пут дошло до неког облика прегласавања унутар БиХ, с обзиром да су представници Бошњака и Хрвата прегласали представнике Срба у Статистичком заводу и било је, наводи, неких 200.000 спорних пописница особа које не живе унутар БиХ, али су третиране као да тамо живе.

Сам концепт прегласавања је оно што је у том случају уназадило односе у БИХ, сматра Иванић.

Као другу изразито негативну ствар наводи покушај да се преко Уставног суда оспори 9. јануар као Дан Републике Српске.

„Јако је погрешно било то што је представник једног народа, Бакир Изетбеговић, покушао другом народу одредити празник који може и који не може славити. То никад у Босни неће дати позитиван резултат“, увјерен је Иванић.

Упитан какву 2017. очекује, вјерује да ће бити релативно мирна, да ће Босна завршити одговоре на упитнике, а не вјерује да ће добити статус кандидата, јер, како каже, за то је потребна позитивна клима, а та позитивна клима ће зависити од односа унутар Федерације.

Није реално очекивати статус кандидата, пошто се не рјешава ни проблем Мостара, гдје још увек није било избора. Није реално ни очекивати статус кандидата када се није ријешило питање Сејдић-Финци, али и то опет није проблем Републике Српске. Није реално очекивати ни статус кандидата када није ријешен проблем начина избора хрватског члана Предсједништва, нити проблем у граду Стоцу у којем је дошло до невиђених тензија“, наводи Иванић.

Кад је ријеч о упитнику Европске комисије, подсјећа да је БиХ сама себи поставила рок од шест мjесеци за одговоре, док је Комисија мислила да ће бити потребно најмање годину или годину и по.

Он вјерује да ће се тај посао окончати за шест до девет месеци, те подсећа да има и даље питања која се различито гледају и тумаче. Једно од тих је промјена Устава.

„Неки би у Сарајеву сутра рекли да се то планира, можда би и неки у Бањалуци одговорили у потпуно другачијем правцу. Једни би централизацију, а други независну РС. Ако буде политичког приступа који каже најмањи заједнички именилац је оно што је заједничко свима, онда ће то бити одговор на питање, а ако желимо то да искористимо за сукобе онда одговора неће бити. Ту они који доносе одлуке пред собом имају јасан избор – или приближавање ЕУ или сукоби и наставак изолације„, поручује Иванић.

Упитан постоји ли опредјљење свих политичара за улазак у ЕУ казао је да оно формално постоји, али суштински један број политичара лијепо говори о Унији, а уствари би вољели да се задрже у ситуацији у којој је БиХ данас, јер им је лакше на сукобима да воде политику.

Кад сте изоловани, тад је лакше манипулисати. Тако да мислим да политичке елите нису у потпуности искрене, али сматрам да ће притисци цивилног и невладиног сектора бити такви да да ће морати да се одговори на питања“, оценио је.

А на питање вјерује ли у Дејтонску Босну с обзиром на лоше односе унутар земље, каже да не види шта би била алтернатива.

„Кад би се отворило питање Дејтона ви бисте аутоматски добили три визије – једна, која би била у Сарајеву, а она је БиХ без ентитета ако је могуће. Друга, у Републици Српској, независна РС, ако је то могуће и трећа, заступљена у Мостару, трећи ентитет за Хрвате. И ако имате та три концепта, шта онда значи отварање приче о Дејтонском споразуму осим новог рата и новог политичког сукоба„, упитао је Иванић.

Зато је ујверен да је Дејтон једина опција да БиХ колико толико нормално функционише, те додаје да уопште није компликовано и да се базира на компромису и уважавању интереса.

„БиХ нема алтеративу, барем је ја не видим у наредних 20-так година, осим овога што има, а то је Дејтонски споразум који нам даје оквире, и ако смо разумни постићи ћемо договор“, наглашава он.

Што се односа са осталим члановима Предсједништва БиХ тиче, каже да се трудио да својим одлукама не провоцира друге чланове и да ниједна његова одлука није промијенила односе на горе. Биле су две одлуке које су уназадиле односе, а ниједну, каже, није он донео.

Прва је та одлука око прегласавања поводом пописа и друга одлука поводом жеље да се укине 9. јануар.

„У тим одлукама су прекршени договори које смо нас тројица имали, а имали смо договор да у јавност излазимо само са стварима о којима смо сагласни. Нису мојим, него туђим одлукама се ствари промијениле“, објаснио је он.

У фокусу предсједавања Предсједништвом биће, како истиче, окретање БиХ ка будућности.

У првих мјесец дана је био у Лондону, Берлину и Бриселу у намјери да покаже да жели да се окрене афирмацији БиХ ка међународним институцијама и да се БиХ не окреће прошлости.

„Умјесто ствари за које знамо да на њих различито гледамо, треба да се окренемо стварима у којима бисмо се могли сагласити„, уверен је он.

Трудиће се, каже, и да покуша да поправи односе у региону, а као добар знак на том путу види то што је предсједник Србије Томислав Николић прихватио позив да посети Сарајево.

Такође, истиче да је потребно поправити односе са Загребом и вјерује да ће ту бити искорака у току његовог председавања.

Европа и регион су приоритети ових осам месеци колико ћу ја водити председништво„, поручује Иванић.

Грађанима БиХ, поводом предстојећих празника, пожелео је добро здравље, срећу, посебно породичну.

„Грађанима Босне жзелим више спремности на договоре, мање екстремизма и искључивости, мање типичне босанско-херцеговачког ината, више разума, толеранције и уважавање интереса других. Грађанима Републике Српске желим ако ишта мало оптимизма у еклономски развој, да дође до првих помака и озбиљнијих инвестиција“, казао је он.

О економским приликама, односу с Додиком, празнику…

Иванић као велики проблем у Републици Српској види тешку економску ситуацију, каже да није сигуран да Трампов позив Додику уопште стигао, те замера влади у Бањалуци због тога што је, тврди, попустила страним властима у случају празника РС.

Економске прилике у РС никако нису добре. Имате цијели сектор здравствених институција у којем запосленима годинама није уплаћиван стаж. Само у Фонду за здравстевно осигурање имате дуг за пензионо и здравствено осигурање од преко 200 милиона марака. Расте задужење Републике Српске, нема инвестиција. Отплата кредита постаје све већи проблем“, објаснио је он.

Иванић је у интервјуу Тањугу изразио увјерење да ће садашња власт, и поред тога, дочекати следеће изборе, али и да сумња да ће након њих побједити, јер „готово ниједног сигурног аргумента нема„.

Сарадњу са председником Републике Српске Милорадом Додиком оцјењује као „врло занимљив облик политичког комуницирања“, те додаје да су имали заједничке ставове у вези с пописом, Даном Републике и праву Републике Српске на референдум.

Кад је реч о референдуму, каже да се њих двојица нису слагали једино у вези с датумом.

Ја сам хтио да референдум буде послије избора, а Додик је хтиоо да то буде прије избора да би имао политичку корист„, поручио је он.

Како каже, са председником Републике Српске се чује кад год је нека битна тема за њихов ентитет „без обзира што су на различитим политичким странама“.

Међутим, како каже, колико год да се у многим питањима разликују, Иванић сматра да је њихова обавеза да у кључним стварима сарађују.

„Врло често један другом кажемо шта мислимо, а свако од нас доноси одлуку из своје надлежности и у складу са властитим увејрењима шта је најбоље“, додаје.

Каже такође како би Влада Републике Српске понекад требало да позове и министре из Савјета министара и са њима постигне договор.

На питање шта мисли о сусрету Додика и хрватског члана Председништва БиХ Драгана Човића и о договору о промени Закона о Уставном суду, Иванић одговара да није неки присталица страних судија.

„Док год су странци ту, тешко да можемо направити озбиљније искораке ка ЕУ“, уверен је.

Упитан шта мисли о томе што су америчке власти одбиле да Додику дају дипломатску визу Додику како би се одазвао позиву на инаугурацију Трампа, Иванић је рекао да не зна ни да ли је предсједник Републике Српске стварно позван.

Како каже, волио би да је позив заиста постојао, те да би генерално волио да се предсједник РС појављује што чешће у свету.

Подсјећа, међутиим, да се дешавало да људи из опозиције не добију визу јер нису добри са Додиком „док је он био међунардни фаворит“.

„Ја бих волио да се предсједник Републике Српске, ко год да је, чешће појављује у свијету, али то вјероватно подразумјева да сам размисли да ли је ријечник који користи примјерен„, упозорава он.

Кад је реч о Трампу и новој америчкој администрацији, Иванић каже да БиХ није тема ни за Америку, ни за европске званичнике, па чак ни за Русију.

„Није била тема ни у доба Буша и Обаме, па нема разлога да буде ни код Трампа, јер превише је других значајнијих проблема и сукоба. БиХ представља статистичку грешку за њих и не вјерујем да је ико од политичких личности довољно близу Трампу да може покренути ту тему. За нас је задужен Брисел и ми смо засад тема европских бирократа„, уверен је Иванић.

Упитан да ли ће 9. јануар бити другачији ове године, каже да му се уопште не свиђа закон који регулише то питање, јер не третита тај празни као обавезан.

„Они су донијели закон да влада сваки пут проглашава овај дан за празник. У суштини су готово понизно прихватили одлуку Уставног суда„, криткује Иванић, додајући да претпоставља да прослава бити гламурозна, а да истовремено на званичном сајту владе и министарстава празника уопште неће бити.

„Сматрам да је то стравична грешка. То је попуштање страним институцијама и нека врста страха који постоји у Бањалуци“, закључио је он.