Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић  Дневнику ТВ1 говорио је о сједници Предсједништва која ће бити одржана након три мјесеца, о парламентарној већини на државном нивоу, те о састанку и закључцима из Мостара.

Коментарисао је, између осталог, однос Александра Вучића према БиХ, најављене измјене Изборног закона и евентуални кандидатски статус БиХ за чланство у ЕУ, те могућу кандидатуру за предсједника РС-а и трећи политички блок у РС.

ТВ1: Сутра би, након три мјесеца, требала бити одржана сједница Предсједништва БиХ. Колико је извесно да ће је бити?

ИВАНИЋ: Ми смо договорили сутра тај термин, резервисан је. Увијек прије сједнице Предсједништва БиХ, ми имамо консултацију, на којима се, у принципу, договарају ствари. Надам се да ће сједнице Предсједништва бити. Мислим да би било добро да се вратимо нормално раду. Ипак, морају се извући неке поуке из овога што се догађало посљедњих мјесеци.

Ја ћу колегама предложити, наравно нећу на том инсистирати, али ћу предложити закључак да дамо неку оцјену онога што се догађало и да се Председништво обавеже да ће у периоду који долази избегавати сваку врсту паралелизма и ванинституционалног дјеловања, чега је, према мом увјерењу, било.

ТВ1: Очекујете ли подршку двојице колега?

ИВАНИЋ: Ако ћемо говорити о истини и о ономе што се догађало, онда је то била наша обавеза, као најодговорнијих људи, да се вратимо и да више вјерујемо једни другима, те да једни друге више уважавамо, али да дјелујемо кроз институције, а никако ван институција.

ТВ1: Има парламентарне већине на државном нивоу? Ваш колега Драган Човић, иначе оптимистичан, каже да она не постоји

ИВАНИЋ: Има је од случаја до случаја, од теме до теме. Када је у питању Изборни закон, увјерен сам да ћемо врло брзо увидјети да постоје двије концепције Изборног закона – једна ХДЗ-ова, друга СДА-ова. Када су у питању акцизе, видимо да СДС има један поглед, а ХДЗ и СДА други поглед.

То у суштини функционише од случаја до случаја, од теме до теме, а праве коалиције, класичног ситла, нема. Могуће је да је у нашем уставном систему тешко такву врсту и направити, јер би она подразумијевала заједничке циљеве. Ми смо на почетку мандата имали пет-шест заједничких циљева, али је питање да ли смо их се увијек сви заједно држали.

Дакле, нека већина постоји од случаја до случаја. Мислим да је након криза које смо имали, степен повјерења, посебно унутар Предсједништва БиХ, мањи него што је био, а то се одмах одрази на постојање већина. Но, не мислим да то може претјерано угрозити функционисање. Ипак мислим да ће бити довољно гласова за кључне ствари у времену које долази.

ТВ1: Када су у питању акцизе, СНСД је у Дому народа Парламента БиХ на неки начин био дио већине, док Савез за промјене није. Хоће ли се нешто мијењати у односу снага?

ИВАНИЋ: Не знам. Мислите на другачију прекомпозицију? Не вјерујем, мислим да то није апсолутно реално. Прво, ми се полако проближавамо новим изборима. Посао који још треба да урадимо, мислим да га је могуће урадити до љета, евентуално до краја године. Формирање нове већине потрошило би најмање неколико мјесеци.

Друго, није реално, није могуће доћи до тога. Дакле, не мислим да ће то бити, него овако, од случаја до случаја, ће се десити да неко због свог интереса подржи неки закон, као што сада СНСД подржава очито због жеље да се ММФ доведе до краја. СДС је имао жељу да се акцизе усвоје, али да се добије и плави дизел. Онда је било отпора не само из СНСД-а, него и од нешто више ХДЗ-а, а једним дијелом и СДА, јер се тумачило да би тај новац доминантно ишао РС, јер су ту највеће површине. Онда су ту почеле разне наше типичне варијанте, трачеви иза леђа. Видјећемо… Ваљда ће се и та прича са акцизама завршити брзо.

ТВ1: Функционишући до случаја до случаја, можемо ли доћи до кандидатског статуса или не?

ИВАНИЋ: Мислим да ћемо доћи. Било је проблема око припреме одговора, јер су у РС тражили да учествују у свим тијелима механизма координације, а један дио људи у Сарајеву био је против тога. На крају су нашли рјешења.

Одговори су спремљени, сада се преводе. Имамо мало проблема са знањем стручног енглеског језика код појединих људи, тако да ће се то завршити. Вјеруме да ћемо до краја љета, најкасније, успјети предати договоре на упитник. Сигурно ћемо добити неколико стотина потпитања, а она ће се завршити до краја године.

Европа ће идуће године одлучивати – да или не. Вјерујем да ће то ипак бити „да“, јер би „не“ само додатно погоршало ситуацију и произвело даље подјеле, даље проблеме, даље нас гурало да се бавимо сами собом, властитим разликама, умјесто будућношћу и оним што је позитивно, без обзира на све проблеме, и што ЕУ доноси са собом.

ТВ1: То је опасно и за Европу?

ИВАНИЋ: Не би било добро да БиХ остане ван. Не би било добро ни за Европу да се ови трендови, који су се десили, наставе. Не би било добро да, уз одређене нестабилности у региону, још БиХ изађе из фазе релативно контролисаних криза, које смо ипак контролисали у овим мјесецима, те да уђе у неку неконтролисану фазу. Зато мислим и да је Европи стало да ми уђемо у ЕУ.

С друге стране, ми смо задњи. Сви други су добили статус кандидата, једино смо ми без статуса кандидата. Надам се да ћемо га ипак добити најкасније почетком идуће године.

ТВ1: Дуго сте иницирали и сваку прилику користили да кажете да је цијелој регији потребан састанак лидера регије, заједнички језик, договор. Самит лидера регије догодио се недавно у Мостару. Какви су Ваши утисци, каква је била атмосфера?

ИВАНИЋ: Не желим препричавати оно о чему смо разговарали, јер није коректно. То је ипак био затворени састанак и постоје нека дипломатска правила. Но, могу говорити о свом осјећају и доживљају. Састанком је почело неко отопљавање у комуникацији. Оно није ни билизу ономе како бих волио да буде, али је боље након састанка, него што је било прије.

На састанку се ништа крупно није десило, никакав крупан договор, али је из свега проистекло можда нешто више међусобно разумијевање, него што је било прије тога. Дакле, разумијевање оног другог, мало веће разумијевање проблема, а ту посебно мислим на наше госте из окружења – на Пленковића, Вучића и Вујановића. Мислим да су они мало више разумјели него што се то иначе може из медија схватити, након свих разговора које смо тамо имали.

ТВ1: Треба ли чим прије организовати сличан састанак?

ИВАНИЋ: Увијек сам заговорник оваквих састанака. Својевремено се сјећам, када сам покушао да направим неформални састанак лидера БиХ, то је било прије десетак година, увијек они донесу нешто ново. Када комуницирате, онда је тешко изаћи са неком тврдом оцјеном, коју ћете, ако немате комуникацију, доста лако изнијети. Овако, када упознате људе и када се са њима зближите, мало је и реторика другачија. Видите да је након тог састанка реторика мало другачија, него што је то био случај прије тога.

ТВ1: Након побједе на предсједничким изборима у Србији и након састанка у Мостару, Александар Вучић рекао је у једном интервјуу да је БиХ буре барута, али да неће бити никаквих референдума о отцјепљењу, те да му је то обећао предсједник РС Милорад Додик. Слажете ли се са његовим оцјенама?

ИВАНИЋ: Када нам дођу стране дипломате, кажем им да је БиХ врло занимљива земља, код нас сигурно није досадно, сигурно ништа није предвидиво, дакле, свашта је могуће. Ми смо политички занимљива и непредвидива земља, али не мислим да смо у стању да то може да изазове неки велики сукоб, ма колико ме неки критиковали што сам то рекао. Прво, нема оружја које је на располагању, друго, нема лидера за којима би народ пошао. сви данашњи лидери…Нема ту аутроитета за којим би народи пошли, малтене, губити главу. Треће, народ је уморан од било каквих сукоба.

Но, да је БиХ потенцијални извор нестабилности – јесте. Шта смо све имали протеклих годину дана? Једни би оспоравали 9. јануар, ми га наравно бранимо, онда би оспоравали да се војска може појавити на обиљежавању, ја наравно браним то право. Затим, тужба, ревизија, пресуде… Свако мало, па настаје тензија.

Када су Бошњаци и Срби у питању, мислим да је период највеће кризе прошао. Не видим шта би се сада тако велико могло поново десити, да би могло изазивати кризе. Но, сада очекујем озбиљне политичке тензије на релацији ХДЗ – СДА, односно Хрвати и Бошњаци, око Изборног закона.

ТВ1: Додик је рекао ништа од референдума. Је ли он у посљедње вријеме ублажио реторику?

ИВАНИЋ: Давно сам говорио да за ово вријеме, за 20 година не знам шта ће бити, није реална ни БиХ без ентитета, са једним предсједником, једним парламентом и једном владом, као што није реално ни разбијање БиХ, настанак самосталне РС. То ми је јасно јако много времена. Мислим да је то постало јасно и Додику – да ли властитим размишљањем или сугестијама које је добио. То је питање на које он мора одговорити. Након разговора у Москви, рекао је да референдума о независности неће бити. Сигурно се ту јасно обавезао и према неким озбиљнијим факторима, који су изван БиХ.

ТВ1: Може ли доћи до погоршања односа између БиХ и Хрватске? Подсјетимо на хапшење генерала ХВО-а, те оптужнице које се наводно припремају у Хрватској, затим Изборни закон и изјаве које је слала хрватска предсједница. Вучић је рекао да би ту могло бити проблема. Дијелитте ли његов став?

ИВАНИЋ: Реакција код хапшења јесте била добро јача и непотребна, али мислим да је премијер Хрватске Андреј Пленковић то брзо увео у фазу релативне нормалности. Разумијем чињеницу да Хрватска лобира за представнике Хрвата у БиХ. Било би погрешно да је другачије. Изнијели су став да неки облик федерализације и право Хрвата да бирају своје људе је легитимно. На нивоу става не можете ништа негативно рећи о томе. Понекада је било претјераране реторике упућене хрватском јавном мнијењу, а није се водило рачуна о реакцијама Сарајева. Било би корисно или да Предсједништво оде у Хрватску или да Грабар – Китаровић дође у Сарајево. То би било значајно. Да не буде негативности као што је из Сарајева било када је било говора о посјети Томислава Николића.

ТВ1: Је ли то бољка источних и западних сусједа, да често купе поене говорећи о БиХ и обраћајући се народу Србије односно Хрватске?

ИВАНИЋ: Не бих рекао да је увијек тако. Бољка је то и бошњачких политичара који су убијеђени да само оно што они говоре је исправно. Ту је највећи проблем БиХ. Неки осјећај који бошњачки политичари вуку из ратног периода, а та теза гласи „једини ми смо жртве и када нешто кажемо сви други треба да то прихвате“. То вријеме је прошло, али бошњачка елита то не прихвата. Дошло је вријеме мало критичности и према њима. Када би се Срби љутили због сваке критике, ни с ким на међународном нивоу не би говорили. Овдје се то преемотивно зна доживљавати. Мада, признајем да и сусједи морају водити рачуна и да им реторика када говоре о БиХ мора бити пажљивија.

ТВ1: Јесу ли извјесне измјене Изборног закона у овом мандату?

ИВАНИЋ: Ја сам песимиста.

ТВ1: Зашто?

ИВАНИЋ: Мислим да ће хрватска страна тражити неку врсту изборне јединице која гарантује избор хрватског члана Предсједништва, али и значајнији утицај на Дом народа. С друге стране, због чињенице да на бошњачкој политичкој сцени имате потпуне подјеле, не видим ко би имао храбрости да то омогући. Мислим да ће због тога наредних мјесеци бити доста тензија. Волио бих да буде. Не видим шта је спорно у постојању изборне јединице која траје један дан. Не видим шта је проблем. Ако не изборна јединица, онда индиректни начин избора чланова Предсједништва из ФБиХ. У РС нека остане директни. Немогуће да ништа не може.

ТВ1: Све се више говори о Вашој новој кандидатури. Која вам је дража позиција, члана Предсједништва БиХ или предсједника РС?

ИВАНИЋ: Има људи који о томе говоре из добре жеље, намјере и увјерења, а неки из својих интереса… Прерано је о томе размишљати. Размишљам да ли уопће више бити у политици. Сумњам да ћу те одлуке донијети прије краја ове године.

ТВ1: Стварају ли ПДП и НДП у РС трећи блок?

ИВАНИЋ: Не мислим да ту постоји трећи блок. То би требали чинити ПДП, НДП и ДНС, то је идеја којој је аутор Здравко Крсмановић. Је ли то реално, право да вам кажем нисам разговарао на ту тему. Немам осјећај да је реално. Мислим да ДНС ће остати уз власт у РС. Али да треба чвршће сарадња ПДП и НДП, то да. Мислим да би политичка сцена и од тог уједињавања имала користи. Али ништа не треба журити. Политичари су сујетни, свако жели бити главни, важан… Вјероватно је то најсујетнија професија. Ако има мотива десит ће се, ако не, сигуран сам да ПДП и НДП требају направити чвршћу коалицију. Може бити и више од коалиције, а вријеме ће показати хоће ли доћои до уједињавања. Мислим да морају имати онда и заједнички договор са СДС-ом.

ТВ1: Дешавају ли се у СДС сујете? Нико их не спомиње у коалицији. Спомиње се СДС и СНСД.

ИВАНИЋ: Не вјерујем да је могућа та велика коалиција СДС-а и СНСД-а. Не видим ни какву би РС имала корист од тога. Само би се наставило трвење између њих. Не видим ни који је смисао да се о томе размишља након толико година у опозицији.

ТВ1: Зна ли СДС свој правац ако узмемо у обзир унутарстраначке односе?

ИВАНИЋ: Мислим да ће СДС ићи офанзивније када заврши избор Предсједништва. На том конгресу се, колико знам, не би требао бирати предсједник. То јесте политичко позиционирање, које ствара тензије у свакој странци, а поготово у великим које сматрају да ће бити главне у промјени власти. Мислим да нама у опозицији треба да више намећемо тема, а не да реагујемо на оно што СНСД каже о нама. СНСД је вјешт да у Сарајеву отвори теме, на које није увијек прави одговор. Све што сам радио је показало да итекако се можће чувати РС и из Сарајева. Недостаје већа активност опозиције унутар РС. Чињеница је да су се десиле промјене и да су два главна човјека из СДС и ПДП посланици у НСРС и надам се да ће то утицати да теме из РС буду доминантније. Мање ове одбранбене теме из Сарајева.

(Вијести.ба)

ПДП РС