Разговарали смо са чланом предсједништва БиХ из Републике Српске и почасним предсједником Партије демократског прогреса Младеном Иванићем о његовом тренутном утицају на партију на чијем је челу годинама био, затим о ликвидности буџета Српске, Савезу за промјене и изјави Младена Босића да је Иванић направио грешку саставши се са Додиком.

С.Б. Колики утицај тренутно имате на Партију демократског прогреса и процесе унутар странке, с обзиром да сте се недавно повукли са мјеста предсједника ове партије?

Ја немам непосредни утицај јер сам се потпуно извукао. Када могу, када имам времена присуствујем манифестацијама, али у кључним стварима не учествујем. Са предсједником Бореновићем, потпредсједницима и предсједништвом сједам, кажем своје мишљење, али генерално немам неког непосредног утицаја зато што то не желим. Било би неозбиљно да сам се повукао, а да сам остао то да радим. Да будем искрен, ја сам врло поносан на то како смо ми унутар странке то урадили. ПДП је наставио да показује чврстину, стабилност, није било сукоба, није било ломова и сматрам да је то један велики показатељ зрелости.

С.Б. Да ли то значи да ћете убрзо напустити и политику?

Мислим да је рано говорити о томе. Ја имам још двије и по године да радим на овом послу на којем сам тренутно, а одлуку о томе ћу донијети непосредно пред наредне изборе. Ја јесам био дуго у политици и на неки начин човјек некад мора схватити да је вријеме да се стане, тако да никад не реци никад. Не могу у овом тренутку рећи шта је моја дефинитивна одлука, јер је сувише времена остало до избора.

С.Б. Да пређемо на економске теме. Да ли би рјешење за Бобар банку или Банку Српске било управо онаква приватизација којом је продата Кристал банка за један евро? Да ли би се тиме спасио и државни новац, новац јавних предузећа итд.?

Власт која је Бобар банку и Банку Српске довела у ову ситуацију, својевремено је довела и Кристал банку. Кристал банка је била у потпуно идентичном стању као ове банке. Ја сам имао два избора: или да је угасим или да је сачувам. Чување је значило да инвеститор мора да унесе значајна финансијска средства да би се банка довела на нулу. И то је урађено. Прича да је то један евро је смијешна прича, односно лаж која је измишљена. Један евро је била формална цијена, у суштини они су морали убацити преко 25 милиона капитала како би обезбиједили да банка има минимални капитал. Након тога су унијели још преко 200 милиона дугорочног капитала из Аустрије. За Бобар банку и за Банку Српске то је једино разумно рјешење. Ја сам их јавно позвао да нађу инвеститоре за један евро, али он то није могао наћи. Јер требало је наћи не један евро, него уз њега још у случају Бобар банке по мојој процјени минимално између 35 и 40 милиона КМ да би се сачували депозити државних фирми, а у Банци Српске мислим да та цифра иде и преко 100 милиона. За разлику од њих, ја сам успио то све да урадим и сачувам државни новац. Они су то све упропастили. Али не само што нису могли, него зато што нису ни хтјели, јер ликвидацијом нестају трагови о свим сумњивим пословима којима су се они бавили.

С.Б. Да ли сматрате да ће, уколико не буде новца од ММФ-а буџет Српске остати ликвидан до краја ове године?

Нема никакве шансе, апсолутно. Већ сад није ликвидан. Отуда галама око руског клиринга. Влада РС тражи од Владе Србије да купи обвезнице. Банке се боје то да ураде. Дошло је до драматичног краха прихода. Без ММФ-а, а чак и са њим, новцем из Србије и исплате клириншког дуга (а велико је питање када ће се то десити), немамо шансу. Чињеница је да је овај буџет доведен у катастрофалну ситуацију, да су отплате унутрашњег и спољњег дуга близу половине изворних прихода, а својевремено је законом то дефинисано на 18 одсто, када сам ја био премијер. Да тај закон важи, данас би далеко више новца ишло за редовне пословне активности. Али то је једна алава власт која се увијек задуживала не водећи рачуна о трошењу. Разлог што смо се Додик и ја разишли био је тај што сам ја инсистирао да се од приватизације телекома направи бар неки значајан објекат нпр. на Горњим хоризонтима у Херцеговини. Добар домаћин би од тог (приватизационог) новца направио нову имовину, а не све потрошио. Умјесто да је домаћин, када је продао њиву купио машину, он је остао без ичега.

С.Б. Ви сте били предсједник ПДП-а 2012. у вријеме локалних избора, али и за вријеме општих избора 2014. Можете ли ми набројати три општине гдје је на власти СзП и гђе су учињене било какве реформе, нпр. редукција броја административних радника или неки други кораци који ће се морати направити и на републичком нивоу у циљу финансијског опстанка свих нивоа власти?

То не знам, нисам пратио. Али да будем поштен, сумњам да било гдје има неко велико смањење броја запослених. Ако су успјели зауставити раст бирократије, у овој фази је и то довољно. СзП је урадио много тога да смањи дугове у већини општина, Узмимо само Градишку за примјер.

С.Б. С обзиром да Савез очигледно није имао снагу да направи резове у локалним заједницама, како онда очекивати да ће да има на републичком нивоу?

То ћете морати питати кључне људе који ће преузети власт 2018. Ја сам имао снаге када сам преузео власт од Додика 2001. Тада ми је остављен дуг од три неисплаћене плате, три неисплаћене пензије и три и по неисплаћене инвалиднине. У року од двије године надокнадио сам све његове неисплаћене плате и исплатио све своје. Цијена је била увођење финансијске дисциплине и реформа пореског система. Ја сам тада имао храбрости да кажем да нема додатака за треће дијете. Рекао сам да пензије неће расти у том периоду него да је приоритет редовности и санирање претходних дугова. Ја мислим да се то исто може урадити.

С.Б. Какав је ваш одговор на коментар предсједника СДС-а Младена Босића да је била грешка што сте се састали са Додиком и да он не би ишао да је на вашем мјесту?

Мене је звао предсједник Републике као члана предсједништва. Зашто ја њему не бих рекао шта мислим? Немам ниједан проблем да Додику кажем да је организовање контрамитинга исти дан дијељење народа, немам ниједан проблем да му кажем да у Сарајеву радим све што је у интересу РС, да сматрам својом заслугом чињеницу што више нико не поставља питања устава и надлежности РС.

Водим се оним што је патријарх Павле једном рекао: „Када уђете у расправу, говорите тако да су вам ријечи благе а докази снажни.“ Ко има јаке ријечи, докази су му слаби. Додику сам рекао све што сматрам да је требало бити речено. И сљедећи пут ће он доћи код мене.

С.Б. Да ли је Додик пристао да дође?

Наравно да ће пристати, јер ако не дође, нећу ни ја више ићи код њега.