Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић казао је у интервјуу за Клиx.ба да су у БиХ прошли кључни изазови када је ријеч о Републици Српској и да долази вријеме када ће бити много проблема на релацији СДА-ХДЗ. Иванић је коментарисао и могућност избијања протеста у БиХ, политичка препуцавање у РС-у, али и односе унутар владајуће коалиције на државном нивоу и у Предсједништву БиХ.

Недавно сте упозорили да политички представници из РС-а не требају да се мијешају у сукобе политичких представника Бошњака и Хрвата када је ријеч о измјенама Изборног закона БиХ. Наслућујете ли нову политичку кризу у БиХ?

Ја нисам никога упозоравао. Само сам коментирао политичку ситуацију у БиХ у протеклих годину дана и у том смислу рекао да је дошло вријеме да су кључни изазови, када је ријеч о Републици Српској, прошли и да долази вријеме када ће бити много проблема на релацији СДА-ХДЗ, тачније на релацији Бошњаци-Хрвати.

Од јуна прошле године имали смо прилично турбулентан политички период који је ишао искључиво по леђима Републике Српске. Вријеме је да Република Српска мало одмори од силних напада којима је била изложена, прво у вези с пописом па онда и свим догађајима усмјереним против Дана РС-а и на крају покушајем ревизије пресуде по тужби БиХ против Србије у Међународном суду правде у Хагу.

Да ли ће бити нове политичке кризе у БиХ, то сада овиси о спремности лидера Бошњака и Хрвата да ријеше унутрашње политичке проблеме, првенствено у Федерацији БиХ. Ја се надам да ће ријешити, јер би то помогло да се БиХ, послије свих догађаја у протеклом периоду, покуша вратити, колико је то могуће, економији, развоју и отварању радних мјеста.

Је ли се БиХ коначно „опоравила“ од случаја подношења захтјева за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије? Какви су односи унутар Предсједништва БиХ?

Ништа више није исто у БиХ, јер је изгубљено међусобно повјерење. Ако је неко мислио да ћу ја олако прећи преко свега што се издешавало у протеклом раздобљу, преварио се. Колега Изетбеговић је ванинституционално дјеловао у случају подношења захтјева за ревизију, игнорисао институцију Предсједништва БиХ и, што је најважније, али и најтеже, прекршио међусобни договор нас тројице који смо имали на почетку мандата. А договорили смо да у јавност идемо искључиво с оним стварима које смо успјели усагласити, а да све оно што не можемо усагласити – оставимо по страни и с тим не идемо у јавност.

Ја ничије повјерење нисам изиграо, имали сте прилику то видјети. А и ако сам учинио нешто што је некоме евентуално могло засметати, то је био само мој одговор на њихове потезе, а никако намјерна провокација, како се знало провлачити у неким медијима.

Након што је све прошло, предложио сам да на дневни ред сједнице Предсједништва БиХ ставимо изјаву којом бисмо јамчили да се даље нећемо бавити оваквим стварима, како бисмо показали одговорност и спремност да до краја мандата дјелујемо искључиво у интересу институција те грађана БиХ. Међутим, није било консензуса.

Ипак, није све баш тако црно. Имамо ми данас коректне односе. Нема разлога да, рецимо, не попијемо кафу и не одржавамо и редовне и ванредне сједнице, по потреби, како не бисмо довели у питање функционирање институција и довели их у евентуалну блокаду. Толико спремности имамо, али ипак, нису то ни близу односи какви су били на почетку мандата.

Сматрате ли да је изборна кампања за Опште изборе 2018. године већ почела? Евидентно је да власт не функционише ни у ентитетима, а ни на нивоу државе.

Не бих ја рекао да власт не функционише, нити да нема парламентарне већине, било на нивоу БиХ или у ентитетима. Сигуран сам да на нивоу БиХ неће доћи до било какве прекомпозиције, али да ће се парламентарна већина огледати од тачке до тачке дневног реда.

Када је ријеч о Републици Српској, гласање о продаји рудника Љубија показало је озбиљне проблеме у владајућој коалицији. Ово је први пут за све године власти да СНСД с коалицијским партнерима ДНС-ом и СП-ом није имао апсолутну моћ. Јер није било сагласности унутар коалиције.

Дакле, до сада апсолутно моћне коалиције јесу уздрмане и ту нема никакве сумње, али то, опет, не мора ништа значити. Рецимо, 31. маја слиједи сједница Народне скупштине РС-а на којој ће опозиционе странке за дневни ред кандидовати изгласавање неповјерења Влади РС-а. Видјет ћемо на тој сједници колика је истинска жеља за промјенама, као и ко се бави искључиво кампањом и популистичким потезима. Нисам сигуран да ће странке које су сада у власти гласати за смјену Владе.

Међутим, та сједница је и одлична прилика да видимо колико је власт у РС-у демократична. Уколико ова важна тачка, с врло аргументованим и озбиљним документом који је припремила опозиција и који свједочи о свим разлозима за потезање питања повјерења Влади, не буде уврштена у дневни ред, значи да је власт свјесна да нема аргументе против и да не жели да се о томе расправља. Међутим, и гласање о Љубији нас је све прилично изненадило па нас можда и сједница о изгласавању неповјерења Влади РС изненади.

Како бисте оцијенили тренутне односе БиХ са сусједним земљама? С обзиром на то да је Александар Вучић побиједио на предсједничким изборима у Србији, очекујете ли промјену политике у односу спрам БиХ?

Не знам шта треба да се мијења у политици Србије у односу према БиХ. Александар Вучић је био премијер и јака политичка личност, сада је предсједник. Србија је итекако имала разлога да затегне односе с БиХ након отказивања посјете Томиславу Николићу, након инцидента у Сребреници када је нападнут премијер Вучић… Без обзира на све, Србија је послије тога у Сребреницу уложила новац како би та опћина убрзала развој. И задржала је добре односе с БиХ. Политички став Србије ће и даље бити: волимо Републику Српску, али нећемо ништа радити против цјеловитости и територијалног интегритета БиХ.

Хрватска је, с друге стране, очито активнија поводом БиХ него што је то раније био случај. Прије свега мислим на захтјев за федерализацију и активности које је имала у Европском парламенту поводом усвајања резолуције о БиХ. А видљиво је и да Хрватска подржава приједлог Изборног закона који је у процедуру упутио ХДЗ.

Људи у БиХ су незадовољни животом без обзира на то којој етничкој скупини припадају. У посљедње вријеме много се прича и о протестима. Сматрате ли да ће у нашој земљи доћи до протеста ове године?

Чињеница је да су људи у оба ентитета итекако незадовољни. Међутим, чињеница је исто тако да то незадовољство траје већ дуго, али да на изборима ипак углавном исто бирају. Зато не могу прогнозирати хоће ли ове године, на било који начин, људи одлучити да покажу да нису задовољни.

Протесте генерално сматрам демократским начином изражавања незадовољства те да свако гушење покушаја њиховог организовања не носи добро, већ само гомила разлоге за њих.

Прошле године смо имали прилику видјети одлично организован протест опозиције у Републици Српској, али нажалост, они нису настављени, што сматрам великом грешком. Људе треба охрабрити да схвате да живе у друштву у којем им се неће ништа догодити ако јасно и гласно кажу да нису задовољни и да желе да им буде боље.

Људе морамо подсјетити да се њих итекако пита и да и о њима овисе одређени процеси у друштву. Оно што је власт у Републици Српској урадила прошле године с контрапротестом и исполитизираном причом је било гушење демократичности и омаловажавање грађана. Такве ствари нису добре.

Ваше колеге из Предсједништва БиХ оптимистичне су када је ријеч о добивању статуса земље кандидата за чланство у ЕУ. Јесте ли Ви оптимистични?

У овом мандату наш циљ је да добијемо статус кандидата и надам се да ћемо у томе успјети. То, прије свега, овиси о нама самима. Ако на вријеме доставимо озбиљне одговоре на Упитник Европске комисије, увјерен сам да ћемо добити статус кандидата. Надам се да ће се то догодити најкасније почетком идуће године.

Како коментаришете непостојање парламентарне већине на нивоу БиХ? Недавно смо свједочили обрнутим ставовима коалиционих партнера када је ријеч о сету закона којим је предвиђено повећање акциза на нафту.

Та дешавања су природна посљедица губитка повјерења између партнера на нивоу БиХ, које је започело причом о попису. Након тога је добар и позитиван амбијент који је постојао унутар већине у БиХ, нарушен и сада ћемо, као што сам рекао, постојање парламентарне већине проматрати од тачке до тачке.

У Републици Српској је узаврела атмосфера између ваших партијских колега, предсједника ПДП-а Бранислава Бореновића и министра вањских послова БиХ Игора Црнадка с предсједником РС-а Милорадом Додиком и премијерком Жељком Цвијановић. Како коментаришете те сукобе?

Разлика између те двије стране је у томе што су Бореновић и Црнадак говорили искључиво о озбиљним темама и стварним проблемима, док се друга страна, господин Додик и посебно госпођа Цвијановић, утркивала у увредама. Историја је показала и то је свима јасно да они који вријеђају заправо немају аргументе.

Надам се да ће сви доћи памети и политички живот вратити у расправу аргументима, а не увредама, јер је то једини начин на који се ствари могу промијенити. Моје страначке колеге господин Бореновић и господин Црнадак имају моју пуну подршку.

ПДП РС