Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Младен Иванић, говорећи о томе како види БиХ за десет година, рекао је да је то објективно тешко предвидјети те додао да га посљедња година дана не упућује на претјерани оптимизам.

Све старе теме које су биле присутне 90-их у цјелости су се отвориле. То је мало прикривено, на извјестан начин умотано, али све ствари једноставно стоје сада отворене“ изјавио Младен Иванић.

Одговарајући на питање шта сматра највећом непознаницом и проблемом, он је истакао да су то прије свега различите концепције и визије око Босне и Херцеговине.

У Сарајеву озбиљно постоји жеља за БиХ без ентитета, једним предсједником, владом и парламентом без икаквих ентитетских и националних гласовања. Ту концепцију дијеле тзв. грађанске и бошњачке странке. У Бањалуци је то независна Република Српска ако је то могуће. У Мостару то под радним именом можемо назвати трећи ентитет иако је у Мостару то најмање јасно дефинисано“, рекао је Иванић.

Коментаришући најављену тужбу против Србије, Иванић је рекао да, уколико се догоди тужба политичких Бошњака, а не Босне и Херцеговине, против Србије, тешко да ће било која српска странка остати у владајућој већини. Тада би се, како сматра, поставило кључно питање – с ким политичко Сарајево уопште мисли да ради.

„Истовремено, ако се не догоди промјена Изборног закона, мислим да ни ХДЗ неће дочекати идуће изборе у оваквој констелацији и наставити да чека нешто, а не знајући шта чека. Мислим да политичко Сарајево није свјесно тих искушења него да иде својом инерцијом иако би оно морало да буде најзаинтересованије за компромисе. Зато што су Бошњаци најбројнији и морали би бити ошљивији. Немам осјећаја да је то случај“, рекао је Иванић за „Вечерњи лист“.

Говорећи о ‘хрватском питању неравноправности’, он је истакао увјерење да, ако се то питање буде рјешавало формалноправно унутар Федерације БиХ, онда су већи изгледи да се ријеши него ако се буде ишло на цијелу слику, што би подразумијевало међународно наметање на цијелу БиХ, што, како наглашава, није реално.

„Или пак потпуну сагласност три стране, Срба, Хрвата и Бошњака, што такође не сматрам реалним у овом тренутку. Чини се да је лакше постићи договор удвоје него утроје“, сматра Иванић.

Разлог за наметање тог питања проистиче из надгласавања и доминације која се прије свега догађа у Федерацији БиХ.

„Усто, бх. Хрвати су, рекао бих, и жртве званичног Загреба који је имао на дневном реду крупне циљеве који се нису поклапали с интересима овдје о стварању Федерације БиХ. Али она је сада реалност. Све што се догађало показало је да је та прича о мултиетничности била лажна. То нас у Републици Српској утврђује у увјерењу да још снажније требамо чувати институције РС. Сада када се учестало говори о федерализацији, искрено мислим да се то треба догађати унутар саме ФБиХ. Онда би та прича након извјесног времена могла добити подршку изнутра и од међународне заједнице, што сада није случај“, каже Иванић.

Он је истакао да је дужност најбројнијег народа да буде најсношљивији и најспремнији на компромис.

„Ако тога не буде, угрожена је основа функционисања која се зове БиХ, највећи мотив за њено функционисање, колико ја разумијем макар декларативне политичке ставове које имају Бошњаци. Зато би њихова реална политика морала да спремност на компромисе. То није лако јер се политичари прилагођавају тренутном мишљењу, али храбри политичари морају бити спремни на компромисе. Политиканти који размишљају од данас до сутра можда ће тренутно профитирати, али ће оставити лоше посљедице. Искуства распада бивше Југославије то најбоље показују. Неки су галамили око потребе њеног очувања, а крајњи резултат био је њен распад. Галама у БиХ, због међународних односа и фактора, неће можда довести до распада, али хоће до блокаде цијелог система“, оцијенио је Иванић.